|
 |
 |
|
1. Uvod
Jedna od glavnih odlika novog milenijuma su teme vezane za životnu sredinu i klimatske promene. Iako i u današnje vreme postoje teorije da klimatske promene ne postoje i da situaciju ne treba shvatati ozbiljno, krajem prošlog veka međunarodna zajednica je konačno počela da pridaje značaj ovoj pojavi, uviđajući hitnost i neophodnost za promenama na ovom polju. Međutim, i nakon nekoliko decenija, propisa i međunarodnih sporazuma, velike sile i dalje zloupotrebljavaju svoj položaj kršeći sporazume i akte kojima su svojevoljno pristupale, stvarajući katastrofalne posledice po klimatske promene. Jedna od potencijalnih zloupotreba je i projekat pod nazivom „Willow“. 2. Šta je projekat „Willow“? Projekat „Willow“ je masivan, decenijama dug projekat kompanije ConocoPhillips koji se bazira na izvlačenju nafte na Severnoj padini Aljaske, a koji se godinama sastoji u istraživanju i bušenju nalazišta nafte na ovoj teritoriji. „Willow“ je predložen od strane kompanije ConocoPhillips i prvobitno odobren od strane Trampove administracije 2020. godine, originalno na kapacitet od pet nalazišta za bušenje, ali je kasnije smanjeno na tri. Područje gde je planiran projekat sadrži do 600 miliona barela nafte. Takva nafta bi se tek za nekoliko godina našla na tržištu jer projekat tek treba da bude u izradi, ali sada kada je Bajdenova administracija dala zeleno svetlo ovom projektu, ništa ne sprečava izgradnju da počne. Ipak, i dalje je nejasno kada će se to tačno desiti, najvećim delom zbog pravnih izazova koji su se našli pred ovih projektom. Očekuje se da će „Earthjustice“, organizacija koja se zalaže za pravo životne sredine, uskoro podneti prigovor protiv projekta i verovatno će tražiti zabranu, te pokušati da blokira nastavak projekta. 3. Negativni uticaj projekta na klimatske promene Procenjeno je da će ovaj projekat emitovati 239 miliona metričkih tona ugljen-dioksida u atmosferu u narednih nekoliko decenija, što je ekvivalent emisiji 64 američke elektrane na ugalj. Stoga, postoji dobar razlog zašto su ekološke organizacije ovaj projekat nazvale „karbonskom bombom“. Kontradiktorno tome, predsednik Sjedinjenih Država se obavezao na plan da SAD do 2030. godine prepolovi emisiju gasova staklene bašte u odnosu na 2005. sa ciljem da se do 2050. godine postigne neto nulta emisija štetnih gasova. Očigledno je da bi odobravanje ovog projekta bitno ugrozilo navedeni plan. Aktivisti takođe navode da projekat „Willow“ bitno šteti zdravlju Arktika i planete, a dobili su podršku i od lokalne zajednice i advokatskih kancelarija koje su već podnele tužbe povodom ovog slučaja. Jedan od njihovih argumenata je i negativni klimatski uticaj na ugrožene životinjske vrste, uključujući polarne medvede koji žive u regionu gde bi projekat bio izgrađen, takođe navodeći da projekat krši i nekoliko saveznih zakona, uključujući Zakon o nacionalnoj politici životne sredine (NEPA) i Zakon o ugroženim vrstama (ESA). 4. Da li projekat „Willow“ može imati pozitivne efekte? Dok se određeni akteri fokusiraju na negativne aspekte ovog projekta, drugi ga vide kao odličnu priliku. Senatori američkog Kongresa izjavljuju da već mogu osetiti svetliju budućnost Aljaske kao posledicu ovoga projekta. Navedena razmišljanja potiču uglavnom iz činjenice da će „Willow“ projekat omogućiti hiljade novih radnih mesta, ali uz to i generisati milijarde dolara novog prihoda, poboljšavajući kvalitet života na Severnoj padini i širom države. Da bi se ovakva tačka gledišta shvatila, mora se znati da privreda Aljaske u velikoj meri zavisi od naftne industrije. Skoro 85% državnog budžeta dolazi iz prihoda od nafte. Iz tog razloga se potencijalno može razumeti značaj ovog projekta posebno za državu Aljasku, koja trenutno crpi manje od četvrtine nafte koju je crpela 1980-ih. Takođe, važno je dodati da, čak i da je administracija predsednika htela da reaguje u zaustavljanju projekta, ruke su im potencijalno vezane zbog postojećih i važećih ugovora o zakupu sa kompanijom ConocoPhillip. Utvrđeno je da im sudovi zakonski ne bi dozvolili da u potpunosti odbace ili drastično umanje projekat. Ukoliko bi išli tim putem, mogli bi da se suoče sa velikim kaznama u postupku protiv ConocoPhillips kompanije. 5. Da li imamo rešenje? Organizacije za zaštitu životne sredine i kompanija ConocoPhillips se utrkuju sa vremenom. Izgradnja ovog projekta se može obaviti samo tokom zimske sezone jer su joj potrebni zaleđeni putevi za izgradnju ostatka infrastrukture naftnog projekta. Ako ekološke organizacije pre kraja sezone izdejstvuju sudsku zabranu, time bi mogle zaustaviti ili odložiti projekat za najmanje godinu dana. Takođe, pošto projekat treba da bude u potpunosti izgrađen pre nego što se nafta može proizvesti, mogle bi proći godine da proizvedena nafta konačno i stigne na tržište. Kako možete pomoći? Odmah nakon što je projekat „Willow“ postao javan, aktivisti su na sajtu „change.org“ kreirali peticiju pod nazivom „Say no to the Willow project“. Ova peticija za sada ima više od 5 miliona potpisa. Ako ste se ovim člankom uverili da projekat „Willow“ može biti fatalan za životnu sredinu i budućnost naše planete, možete potpisati pomenutu peticiju na ovom linku: https://www.change.org/p/joseph-r-biden-biden-administration-and-conocophillips-say-no-to-the-willow-project
0 Comments
 ,,Koliko si koraka sakupio/la do sada?”
Sećam se da je ovo bila glavna stvar oko koje smo polemisali moji prijatelji i ja nekih par meseci u 2019. godini. Mislim da se zapravo nikada u životu nisam toliko trudila da pešačim i krećem se kao tada. Sjajno je bilo gledati kako se predjeni koraci pomoću aplikacije pretvaraju u novac koji ,,neko tamo” ulaže gde treba. Ako već niste, upoznajte se sa NURDOR-om - ,,Mi olakšavamo živote deci oboleloj od raka i njihovim najbližima pružajući praktičnu, emotivnu i materijalnu podršku. Mi smo nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje”, kažu u odeljku O nama na zvaničnom sajtu. Roditelji čija su se deca pre 20 godina lečila od malignih bolesti došli su na ideju da osnuju NURDOR, kako to kaže naša sagovornica i pravni i PR savetnik u NURDOR-u, Tamara Klarić, sa jednim ciljem - ,,da nijedna porodica više ne mora da prolazi kroz to onako kako su oni morali: sami.” Danas NURDOR čine upravni odbor - roditelji osnivači, a pored njih još jedanaest zaposlenih u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Na pitanje kako su to uspeli i šta smatra najvećom vrednošću NURDOR-a, Tamara kaže - zajedništvo. Tamara navodi da najvećim i najuspešnijim projektom NURDOR-a dosad smatra projektovanje, izgradnju i opremanje nove bolnice dečje hemato-onkologije u Nišu. Opremljena je najsavremenijom medicinskom opremom, svaka soba ima svoje kupatilo i krevet za roditelja, a pored toga, ono što je možda i najznačajnije, postoji mogućnost primene humane terapije - deca primaju hemioterapiju dok se igraju. ,,Danas je to najmodernija ustanova ova namene na Balkanu, izgradjena u potpunosti zahvaljujući donacijama kompanija i gradjana.” NURDOR je 2018. završio i poklonio bolnicu Kliničkom centru Niš. Takodje navodi da je kroz organizaciju, u različitim aktivnostima, dosada prošlo skoro 1000 porodica. Najnoviji i trenutno najveći projekat izgradnje Roditeljske kuće u Beogradu pokrenuli su, kako kaže, baš iz razloga što nema dovoljno kapaciteta za smeštaj porodica u Beogradu, koji je najveći terapijski i dijagnostički centar u Srbiji i u koji najveći deo dece, zapravo, dolazi da se leči. ,,Ovo će biti najveća Roditeljska kuća u Srbiji, koja će omogućiti da svaka porodica koja dolazi u Beograd zbog lečenja ima obezbedjen besplatan i adekvatan smeštaj sve vreme dok lečenje bude trajalo.” Kao najveće prepreke na koje organizacija, kao i porodice sa kojima su u kontaktu, nailaze, navodi da su one uglavnom administrativne i pravne prirode, koje naročito za porodice predstavljaju ,,jedan potpuno bespotreban dodatan teret na već nezamislivo tešku situaciju u kojoj se nalaze”. Sa birokratskim sistemom ,,koji je toliko trom i spor, da se često čini kao da radi sam protiv sebe”, ipak, u većini slučajeva, uspevaju da se izbore. Na inicijativu NURDORA-a je 2019. godine, posle šest godina borbe, došlo do izmene zakona o zdravstvenom osiguranju i roditelji teško obolele dece su dobili pravo na bolovanje za čitavo vreme trajanja lečenja uz 100 odsto naknade zarade, dok je ranija praksa bila svega četiri meseca bolovanja sa 60 odsto naknade. Takodje su uspeli da se izbore za pravo mališana na besplatnu rehabilitaciju nakon lečenja. Medjutim, kao još uvek nerešen problem navodi da ostaje nepostojanje pedijatrijskog kancer registra u Srbiji, informacionog sistema za analizu podataka, koji bi umnogome pomogao praćenju svih podataka, broja obolelih i izlečenih, kratkoročnih i dugoročnih posledica lečenja i terapija itd. Iako se NURDOR za ovo zalaže godinama unazad bez rezultata, ,,Nastavićemo ovu borbu i dalje, uz nikad napuštenu nadu da će institucije prepoznati da je ono za šta se zalažemo isključivo promena na bolje. Za sve nas”, kaže Tamara. Na to da li smatra da njihove akcije dolaze do ,,dovoljnog” broja ljudi i da li je do njih danas teško dopreti, odgovorila je da uvek može bolje i da bi bilo sjajno da svaka punoletna osoba u Srbiji zna za NURDOR, ne zbog povećanja popularnosti, već jer bismo na taj način dobili jedno osvešćeno društvo. ,,...Sigurna sam da nikada, ni u jednoj eri kroz koju će čovečanstvo proći, nećete naći čoveka koji se ne oseća dobro kada radi Dobro. Treba ljudima samo ponuditi tu mogućnost, osmisliti način i pružiti im priliku da vide da to zaista ima smisla. Ako u tome uspemo - onda Dobro postaje moć.” I ja se slažem sa Tamarom. Svi oko mene, uključujući i mene, skupljali su korake i osećali se dobro. NURDOR jednom rečenicom naša sagovornica opisuje citatom Margaret Maed: ,,Nikada ne potcenjujte mogućnost da mala grupa posvećenih ljudi može da menja svet. Uostalom, oni su jedini do sada to učinili.” Ja bih, ipak, ovu priču o NURDOR-u, ovim beskrajno inspirišućim ljudima i njihovom nesebičnom cilju i značaju završila, kako Tamara kaže i priča, jednom kratkom anegdotom: ,,Jedna mala princeza, koja je u NURDOR roditeljskoj kući dočekala svoj treći rodjendan, se nakon uspešne operacije i lečenja vratila sa roditeljima u svoj grad. Posle nekoliko dana mama je primetila da je tužna i pitala je šta joj je, da li je nešto boli, a ona je odgovorila: ,,Volela bih da idemo kući u Beograd.”” Izložba Mileva: mi smo stena otvorena je u novogodišnjoj noći u Muzeju grada Novog Sada, na Petrovaradinskoj tvrđavi i predstavlja javni i privatni život naučnice Mileve Marić Ajnštajn kroz spoj umetnosti i nauke. Mileva Marić Ajnštajn, srpska fizičarka i matematičarka, rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, a preminula je 4. avgusta 1948. godine u Cirihu u Švajcarskoj. Pohađala je Višu žensku gimnaziju u Novom Sadu, a završila je Realku u Sremskoj Mitrovici 1890. godine kao najbolja u razredu iz fizike i matematike. Bila je tek peta žena koja je 1886. godine primljena na Državnu politehničku školu u Cirihu, gde je i upoznala svog budućeg supruga – Alberta Ajnštajna. Mileva i Albert su se venčali 1903. godine, a razveli su se 1919. godine. Ono oko čega se i dalje vodi polemika jeste Milevin doprinos Ajnštajnovom naučnom radu. Poznato je da je Milevina ocena iz fizike na fakultetu bila 5,5, baš kao i Albertova. Mileva i Albert jesu radili zajedno, ali je jedno od njih dvoje bilo uskraćeno priznanja za zajednički rad. Nažalost, zbog nedostatka dokumenata koji bi ovo i potvrdili, savremena nauka ne priznaje genijalnost Mileve Marić i njen značajan doprinos nauci u meri u kojoj bi trebalo. Ono što je zanimljivo je da se u Novom Sadu u Kisačkoj 20, nalazi porodična kuća Mileve Marić Ajnštajn u kojoj su jedno vreme živeli Mileva i Albert. Kuća je sagrađena 1907. godine, a obnovljena je 2019. godine. Postoje priče da su Alberta, dok su boravili tamo, zbog nekonvencionalnog ponašanja i duge, razbarušene kose, prozvali „šašavim Marićevim zetom“. Mi vas pozivamo da posetite izložbu koja je otvorena naredne 3 godine, i na taj način odate počast Milevinom liku i delu koji je to svakako zaslužio. Zbog oskudnosti informacija o životu ove sjajne naučnice, o njoj možemo saznati na osnovu pisama koja su razmenjivali Mileva i Albert. Upravo je u tim pismima, umetnik Dušan Jovović i pronašao inspiraciju za ovu izložbu. Izložbu čini 12 celina, a prostor je podeljen u kompoziciji na „svetli“ i „tamni“ i oni čine jednu neodvojivu celinu. Cela izložba podrazumeva kombinaciju različitih vrsta umetnosti i tehnologije kao što su 3D animacija, digitalni zvuk, hologram, kao i skulptura, grafički dizajn, crteži i slike. Svaka prostorija ima određen značaj ili predstavlja neki aspekat Milevinog života. Prema autoru izložbe, mračni tunel na samom početku izložbe predstavlja metaforu koja označava ulazak u „blistavi um“ naučnice. Na sredini prve prostorije nalazi se beli bicikl, koji je bio karakterističan za Vojvodinu i bio je važan za ovu naučnicu, jer je imala poteškoća sa kretanjem. Kada se na njega sedne i zavrte pedale, pred nama se otvara „Milevina perspektiva“. Što je bliži kraj izložbe, to se više udaljavamo od svetlosti, koja je označavala produktivan period njenog života, i približavamo mraku, koji predstavlja onaj deo njenog života ispunjen patnjom usled razvoda i bolesti. Svitac u ovoj izložbi nosi značenje života, novih mogućnosti i beskrajnosti, a inspiraciju za tu metaforu autor izložbe pronašao je u njenom boravku u Titelu, u momentu kada je gledala koreografiju svitaca iznad Titelskog brega, i jedna od prostorija u Muzeju je posvećena upravo ovom trenutku. Razlog oduševljenosti ovom izložbom nije samo zbog toga što u njoj vidimo spoj umetnosti, nauke i novih tehnologija, već što možemo da doživimo različite emocije posmatrajući različite aspekte života Mileve Marić. Ono što podstiče emocije nije samo narativ o Milevinom životu, već i kombinacija toplih i hladnih boja, svetlosti i tame i projekcije. Projekcija vode i talasi koji se kreću po plafonu i vodopad koji se spušta do stene čine jednu magičnu sliku kojom posmatrač postaje opčinjen. Izložba je svojom interaktivnošću oživela, raštimovan klavir u jednoj prostoriji svojim notama prenosi osećanja koja je Mileva osetila u teškim trenucima, a njen hologram govorom na srpskom i nemačkom jeziku daje nam utisak da je ona u tom momentu sa nama u prostoriji. Sa ove izložbe može dosta da se nauči o Milevinom života iz ličnije perspektive, pre nego iz neke biografije, dokumentarca ili bilo koje knjige. Melanholična atmosfera, bogata simbolika izložbe i značaj ove naučnice kao ličnosti, ali i njenog rada će nam nakon posete izložbi definitivno ostati urezani u sećanju. Takođe, izložba nas poziva da Milevu posmatramo ne kao žrtvu, već kao jednu hrabru i blistavu figuru koja je otvorila naučni prozor svemirskim prostranstvima. Mi vas pozivamo da posetite izložbu koja je otvorena naredne 3 godine, i na taj način odate počast Milevinom liku i delu koji je to svakako zaslužio. Autori: Teodora Šiklošić i Katarina Klisura |
NAŠ RAD |
O NAMA |
|
