Mila Filipović je student treće godine na Fakultetu Savremenih Umetnosti. Pored fakulteta, aktivna je u nevladinim organizacijama koje se bave poboljšavanjem društvenih problema i pomaganjem mladima i ženama. Kako kaže, od svega čime se bavi, najviše je ispunjava muzika. „Muzika je uvek bila deo mog života. Završila sam srednju muzičku školu, sviram violinu i klavir. Trenutno se školujem za solo pevanje i pevam u horu Hrama Svetog Save, a pohađala sam i radionicu pevanja kod Bilje Krstić“, kaže Mila. Hor Hrama Svetog Save oformljen je 2018. godine, i od tada je uspešno nastupio na mnogobrojnim takmičenjima. Nastupi u Belorusiji u predivnoj Filharmoniji u Minsku, Banjaluci i regionu, kao i prva nagrada u Negotinu na Mokranjčevim danima, su samo deo zajedničkog druženja, rada i truda na koji možemo svi biti ponosni. Kao sastavni deo nedeljne liturgije, Hor Hrama Svetog Save je aktivan na svim bitnim događajima koji se obeležavaju u Hramu Svetog Save. Prati i upotpunjuje duhovne programe, slave, promocije velikih pisaca, televizijska emitovanja, i svojim melodijama ih čini lepšim. „Hor aktivno radi na programu i održava probe tri puta nedeljno kako bi sve bilo izvedeno na najvišem nivou i prikazano u najboljem mogućem svetlu. Uz to postoje i konstantne obaveze hora i izvedbe svete litugije u kojima svi uživamo“. Ove godine hor će izvesti nove kompozicije na Vaskršnjem koncertu, komponovane samo za Hor Hrama Svetog Save. Uz koncert koji će biti održan u Hramu, pevaće se ponoćna i jutarnja liturgija kako bi dočekali praznik na veličanstven način.
„Pripreme su i dalje u toku ali nam zaista dobro ide, pored pevanja na probama je veoma lepa atmosfera između ljudi i to dosta doprinosi zajedničkom zvuku samog hora, lepa harmonija u odnosima ljudi je veliki plus za celokupan zvuk i nastup“, sa osmehom dodaje Mila. Nakon Vaskrsa hor nastavlja sa radom. Sledi veliki broj nastupa, a prvi u nizu koncerata u Hramu biće obeležen na Vidovdan, na koji vas zajedno pozivamo i radujemo se zajedničkom druženju i pevanju.
0 Comments
Postoji nešto o čemu u poslednje vreme jako često razmišljam. Misli vezane za tu temu nadolaze od kako se bliži kraj studiranju i školovanju. S obzirom da sam diplomirana glumica (ili kako se to danas zove, diplomirani audio vizuelni umetnik), pitanje koje me konstantno prati jeste "A šta posle?". Pitam se šta je umetnost kome skrivila, pa je postala tako tretirana? Gde je moje mesto? Koji je pravi izbor? Šta ako pogrešnim? Ima nas mnogo, hoću li se izboriti? "Umetnik je tvorac, autor umetničkog dela ili šire umetničkog stvaranja, čovek koji se aktivno bavi umetnošću." Kaže "aktivno bavi". Stalno i kontinuirano. To je san svakog umetnika, a da li je to moguće? Da li je to samo ideal? Aristotel kaže:" Umetnik je zanatlija koji radi pod pravilima." Ima li danas toga još uvek? Ko ih se pridržava, a ko ih odbacuje? Šta dovodi do umetničkog genija? Sloboda, pravila ili šta? Par kolega sa muzičkog, likovnog i dramskog departmana su želeli sa mnom da se pozabave ovom temom i daju odgovore na neka pitanja. Šta za tebe predstavlja „stalno zaposlenje“ u tvojoj struci i šta se i koliko time dobija, a šta i koliko gubi? Opcije za zapošljavanje nekoga ko je studirao vizuelne umetnosti nisu uobičajene, ali svakako neke od njih prate standardan šablon stalnog zaposlenja, redovnog primanja, satnice itd. Rad u kulturnim institucijama, školi, kreativnim studijima itd. Pored toga tu su i poslovi koji se više odnose na rad po projektu i generalnoj samostalnoj angažovanosti umetnika u polju svoje kreativne prakse. Lično imam iskustvo oba. Radim kao profesor u školi, a uporedo vršim i samostalnu izlagačku prakse kao i rad po projektu. Rad u školi obezbeđuje redovnija primanja, ali naravno postoje moduli koji se poštuju i repeticija programa koji vremenom može postati manje interesantan u praksi. Rad po projektu daje više mogućnosti za nova iskustva, upoznavanje novih ljudi iz prakse, kako lokalnih tako i iz inostranstva. Međutim, ceo proces traženja, pisanja i realizacije projekta nekada može biti iscrpljujući i neretko frustrirajući. Takođe, finansijski aspekat dosta varira i nije fiksan što u ozbiljnoj meri može uticati na celokupan princip rada i stil života. Predstavlja jedan vid sigurnosti, konstantna mesečna zarada, staž, zdravstveno osiguranje. Sa druge strane moraš obrađivati teme koje se možda tebe lično ne tiču, kao slobodan umetnik možeš se bavit pričama koje tebi lično znače i možda čak i više se razviti kao mlad umetnik, možda Institucija koliko god imala mnogo prednosti, predstavlja i jedan vid kočnice. U našoj zemlji to predstavlja najčešće zaposlenje u nekoj državnoj instituciji (u našem slučaju najčešće u školi). Nekim umentnicima je to prva želja, a nekima poslednja. Mislim da državne institucije kao što su škole, kulturni centri itd... ne daju veliku slobodu umetnicima da se izraze jer su deo sistema koji najčešće godinama nije ažuriran. Nekako, upadneš u taj sistem i rizikuješ da izgubiš kreativnost, jer te taj sistem pojede kroz godine. Verujem da možda postoje izuzeci, ali oni rade po čitav dan, jednu smenu u nekoj instituciji, a drugu nešto za sebe privatno. Ono što dobijaš „stalnim zaposlenjem“ jeste redovna plata i egzistencija, ali mislim da se nijedan umetnik ne školuje sa tim ciljem. Slobodan umetnik – moć, kreativnost, hrabrost, neizvesnost, upornost Zaposlen umetnik – sistem, zavisnost, egzistencija, sigurnost, fleksibilnost, odgovornost Šta misliš o položaju slobodnog umetnika u Srbiji?
Ne mislim. Svakako jedan težak položaj. Potrebno je puno stpljenja, snage da se izboriš za ono što želiš. Milism da je još teže ženama, jer niko ne brine šta je sa trudnicama slobodnim umetnicama. I kako se uopšte odlučiti za porodicu kad je sve neizvesno, a ne postoji jak Sindikat koji štiti tvoja prava. Mislim da nisu dovoljno vidljivi i cenjeni, posmatrani su kao „čudaci“, jer u našem društvu još uvek važi ono da si bitan samo ako si lekar, pravnik, ekonomista i sl. Druge profesije nisu od životnog značaja i „bez njih se može“. Možda poslednjih godina to malo ide uzlaznom linijim u korist umetnika, ali nisam sigurna. Da li je „slobodan“ umetnik u Srbiji zaista i koliko slobodan? Ne verujem da iko baš drži ikakvu ozbiljnu granicu zabrane stvaralaštva. Slobodan sam da radim. Mogućnosti realizacije, podrška i reakcija okruženja na delo je drugo stvar. Slobodan je dok sva sloboda ne dodje na naplatu. Tu su porezi koje naravno svi moraju plaćati, a niko ne brine šta je sa nezaposlenim umetnicima. Mislim da jeste slobodan, ali ako želi da bude prihvaćen, poznat i sl. možda ipak mora da postavi neke okvire sebi. Kako je situacija sa korona virusom uticala na slobodne umetnike i da li si u nekom trenutku osetio/la strah povodom toga? Korona virus je u velikoj umeri uticao na polje kreativnih stvaralaca, onih koji svoju praksu realizuju na javnim mestima i kulturnim ustanovama. Mobilnost koja je negde u osnovi realizacija većine projektnih aktivnosti bila je onemogućena. Budžeti su smanjivani, projekti otkazivani i celokupna kolektivna anksioznost i depresija izolacije koja je nastala po izbijanju i daljem razvoju situacije sa pandemijom u velikoj meri je negativno uticala na mogućnosti razvijanja prakse. Isti strah, frustraciju i opšti zastoj sam i sam osetio. Nisam osetila strah povodom toga kad je počela pandemija, jer sam tada još bila ušuskana na Akademiji, zatim je usledilo spremanje diplomske putem zoom platforme, još jedno novo iskustvo. Sigurna sam da je bilo jako teško ljudima čija je egzistencija zavisla od hohoranrih poslova,kojih tada nije bilo. U suštini većina slobodnih umetnika primorana je da radi neki posao sa strane, koji nema veze sa izabranom profesijom zarad egzistencije. Mislim da je veoma uticala. Ima više loših nego dobrih strana. Dobro je možda to što su ljudi bili kod kuće i imali su vremena da se posvete nekom ozbiljnijem radu kod kuće (muzičari su snimali, slikari slikali, možda se pisao neki ozbiljan scenario i sl...), a sa druge strane osetila sam veliki strah da nikada više neću stati na scenu i osetiti kontakt sa publikom. Kako vidiš ova dva položaja – „slobodan“ umetnik i „zaposlen“ umetnik, opiši u tri reči? Rad - Radi - Rad. Slobodan umetnik – moć, kreativnost, hrabrost, neizvesnost, upornost Zaposlen umetnik – sistem, zavisnost, egzistencija, sigurnost, fleksibilnost, odgovornost Naša stipendistkinja Marija Stanković članica je Udruženja za preventivnu pedijatriju Srbije (UPPS). Ističe da je mnogo naučila o retkim bolestima zahvaljujući angažmanu u ovoj organizaciji. Imala je priliku da učestvuje u organizovanju nekoliko humanitarnih akcija. „Prva i najveća akcija bila je novogodišnja humanitarna akcija ,,Svi smo mi Deda Mraz“. Našoj akciji odazvalo se preko 30 preduzetnika i škola širom Srbije. Odazvale su se poznate klinike i tržni centri. Prikupljeno je 126 paketića, koji su podeljeni deci ometenoj u razvoju i deci u domu za nezbrinute. Kako bih pored paketića, mališanima izmamila osmeh na lice, organizovala sam i animatore koji su im iste uručili i proveli dan sa njima.“ „Pristiglo je preko 160 radova iz cele Srbije i prikupljeno je preko 16.000 dinara za malu Doroteu koja mora u Tursku na operaciju. Likovnim konkursom, čije je učešće koštalo 100 dinara, dali smo kao udruženje mali doprinos lečenju devojčice.“ Nakon toga Marija je učestvovala u realizaciji humanitarnog likovnog konkursa ,,Oboji svet šarenim bojama, nacrtaj osmeh malenim herojima“.
„Pristiglo je preko 160 radova iz cele Srbije i prikupljeno je preko 16.000 dinara za malu Doroteu koja mora u Tursku na operaciju. Likovnim konkursom, čije je učešće koštalo 100 dinara, dali smo kao udruženje mali doprinos lečenju devojčice.“ Marija naglašava da uživa u organizovanju događaja koji imaju plemenit cilj. „Humanitarne akcije pokazuju koliko ljubavi u nama ima, to su akcije koje na mene ostave veliki pečat, na srcu urezan, i nose bujicu osećanja i lepih i onih manje lepih. Kao student medicine, jos uvek nisam kompetentna da svojim znanjem koje sam do sada stekla pomognem nekome na takav način, zato se trudim da kroz humanitarni rad pomognem koliko god mogu.“ Naša stipendistkinja vodi Instagram profil @upps_srbija. Pre nekoliko nedelja pokrenula je serijal lajv emisija ,,Dijagnoza nije bauk - nauči i ti“. „Serijal ima za cilj, i da studenti medicine čuju više prikaza slučajeva. U vreme pandemije, kada svima manjka taj kontakt sa pacijentom, mislim da je ovo jedan od boljih načina da čujemo nesto što u knjizi ne možemo pročitati, a sigurno je da će nam značiti.“ Na IX kongres UPPS u Sokobanji Marija Stanković će prezentovati svoj prvi naučni rad ,,Histohemijska analiza mikrovaskulature humane tonzile palatine“ pod mentorstvom profesora Marka Jovica. Želimo joj sreću i da nastavi putem kojim je krenula. |
AutoriStipendiste i stipendistkinje Fondacije Studenica Arhiva
October 2024
Kategorije
All
|
NAŠ RAD |
O NAMA |
|