|
 |
 |
|
Erazmus studentska mreža Srbija je nevladina organizacija, deo Erazmus studentske mreže, najveće studentske asocijacije u Evropi koja je prisutna u više od 40 zemalja. Sam ESN Srbija trenutno objedinjuje 3 sekcije iz najvećih gradova u zemlji: Beograda, Novog Sada i Niša. ESN Srbija vodi Nacionalni odbor koji se sastoji od tri dobrovoljne pozicije – predsednika, potpredsednika, nacionalnog predstavnika, čiji rad podržava Odeljenje za nacionalnu komunikaciju, administrator veb projekata, koordinator za ljudske resurse i koordinator istraživanja. ESN (Erazmus studentska mreža Novi Sad) radi na stvaranju mobilnijeg i fleksibilnijeg obrazovnog okruženja preko razmene studenata, kao i pružanju tog interkulturalnog osećaja kod kuće. Osim što pruža svaku vrstu pomoći studentima sa razmene, ESN Novi Sad omogućava dosta prilika i volonterima. Ciljevi ove organizacije su: unapređenje društvene i kulturne integracije međunarodnih studenata; promovisanje interkulturalnosti i različitosti; promovisanje mobilnosti studenata i njene dostupnosti; motivisanje i priprema domaćih studenata za mobilnost i studiranje u inostranstvu; pružanje interkulturalnog iskustva i onim studentima koji ne studiraju u inostranstvu, već volontiraju u ESN lokalnoj organizaciji i promovisanje dobrovoljnih i zajedničkih aktivnosti. ESN podstiče studente da steknu međunarodno iskustvo odlaženjem na razmenu, ali takođe i volontiranjem u lokalnoj ESN organizaciji i time sticanjem uvida u različite kulture. Aktivnosti koje se organizuju u lokalnim sekcijama su mnogobrojne i odnose se na kulturna i društvena dešavanja kao što su izleti i putovanja, konkursi i igre, filmske večeri, večeri upoznavanja, jezički kafe, erazmus plus čet, žurke i različiti kulturni i umetnički festivali i humanitarni događaji. Za pola godine volontiranja u ESN-u napredovala sam od aktivnog člana do prijave za koordinatora za događaje i planirane prijave za koordinatora tj. menadžera za komunikacije ESN-a. Iskustvo koje sam stekla mi je značajno u mnogim poljima. Razvila sam svoje komunikacione i organizacione veštine, kao i ostale soft skills. Usavršila sam znanje stranih jezika i volontiranje mi je poslužilo kao praksa. Uloga volontera je mnogostruka, te sam imala priliku da budem i vodič, organizator događaja, predavač i promoter. Saradanja sa volonterima je uvek bila kolegijalna, ali i prijateljska. Rad u timu je veoma bitan za dalje napredovanje u karijeru, zbog toga mislim da je volontiranje u organizacijama ovog tipa sjajna prilika za studente. Svi događaji koje smo imali sa stranim studentima su nam pružili drugačiju perspektivu Novog Sada. Posmatranjem Novog Sada iz drugog ugla razbili smo neku monotoniju svakodnevnice i zbližili smo se kroz različite aktivnosti, kulturnog, zabavnog i umetničkog karaktera. Ovakva interkulturalna sredina je bitna ne samo kako bi se studenti sa razmene osetili prihvaćeno, već kako bi smo se svi osećali ujedinjeno. Iskustva koja su studenti sa razmeni podelili su doprinela tome da steknem bolji uvid u to kako studentske razmene izgledaju i da se unapred pripremim za svoju neku buduću razmenu. Komunikacija između studenata sa razmene i volontera je takođe na visokom nivou. Zaista mogu da kažem da jednom kada posetim neku zemlju, moći ću da posetim i neke od prijatelja koje sam stekla ovde, i obrnuto. Svi događaji koje smo imali sa stranim studentima su nam pružili drugačiju perspektivu Novog Sada. Posmatranjem Novog Sada iz drugog ugla razbili smo neku monotoniju svakodnevnice i zbližili smo se kroz različite aktivnosti, kulturnog, zabavnog i umetničkog karaktera. Ovakva interkulturalna sredina je bitna ne samo kako bi se studenti sa razmene osetili prihvaćeno, već kako bi smo se svi osećali ujedinjeno. Poznanstva koja sam stekla su mi pokazala da ne postoje granice koje mogu da razdvoje ljude ako se dovoljno razumeju. Volontiranjem stvaramo upravo taj osećaj povezanosti, bez obzira na različite pozadine i granice između zemalja. Kao što sam rekla, te granice se brišu. Ono što nam ostaje su ljudi kojima se vraćamo, susreti kojih se sećamo, a te uspomene nikad ne blede. Ubeđena sam da se susreti ne dešavaju slučajno...
0 Comments
Miona Dinić je od ove godine stipendistkinja fondacije “Studenica” koja se opredelila da svoj obrazovni put nastavi u inostranstvu. Oduvek su je zanimali jezici i kultura drugih država, te je njen prevashodni izbor bio da upiše filološki smer u Gimnaziji u Kruševcu, kako bi podrobnije izučavala strane jezike. Shvativši da u malom gradu u Srbiji, kako navodi, nije mogla da ostvari sve svoje potencijale, odlučila je da dve završne godine svog srednjoškolskog obrazovanja nastavi u II gimnaziji Maribor u Sloveniji. Može se reći da je ovo bila okosnica u njenom akademskom razvoju koja ju je motivisala da o svom obrazovanju na dalje razmišlja van granica naše države. U skladu s tim, ona je, po završetku II gimnazije Maribor, odlučila da ide još jedan korak dalje i upiše Univerziet u Groningenu u okviru kog je bila pri katedri za liberalne umetnosti i nauku (engl. Liberal arts and science). Premda važi za osobu otvorenog duha s istančanom interkulturalnom osetljivošću, Mioni se ipak nije dopala organizacija programa, usled čega se opredelila da se vrati nazad u Sloveniju. Tada je upisala Filozofski fakultet Univerziteta u Ljubljani. Pri ovom univerzitetu, Miona je bila na departmanu za jezike u okviru kog je izučavala engleski i italijanski jezik, koji je naročito okupirao njenu pažnju. U želji da ga nauči još bolje i u želji da se još više upozna sa italijanskom kulturom, Miona je odlučila da deo svojih master studija nastavi u Italiji na Univerzitetu u Milanu, na odseku za humanistiku gde od pre par dana takođe izučava engleski i italijanski jezik i književnost. Kada je upitana kako joj je fondacija “Studenica” pomogla u njenom karijernom napretku, Miona ističe da joj je finanfijska podrška organizacije umnogome pomogla, naročito prilikom selidbe za Milano. Na pitanje da li bi mladima preporučila da odu u inostranstvo, Miona navodi da bi svako ko ima prilike trebalo da okuša svoju sreću van teritorije Srbije, kako smatra da odlazak u neku drugu državu znači novo, značajno iskustvo i širenje vidika. Miona posebno ističe da studiranje u nekoj drugoj državi mladima omogućuje da shvate kakve mogućnosti njihovi vršnjaci imaju negde drugde, te da takvo poređenje pomaže osobi da razume da li je zadovoljna prilikama koje joj se nude u matičnoj državi ili ne. Ona takođe ističe da školovanje u inostranstvu pomaže mladima da postanu otvoreniji, tolerantniji, i da im takvo iskustvo pomaže da sazru, pored toga što nesumnjivo omogućava neposredan kontakt sa novom kulturom i jezikom. Dodatno ističe da školovanje u inostranstvu sa sobom povlači i mogućnost da mladi konstantno budu okruženi ambicioznim ljudima sličnih interesovanja koji ih konstantno podstiču da budu još bolji i iskoriste svoje pune potencijale. Naposletku, Miona zaključuje da odlazak u ma koju drugu državu ujedno znači i napuštanje zone konfora, a da upravo taj izlazak iz inkapsuliranog gnedza omogućava i bolje poznavanje sebe. Kada je upitana kako joj je fondacija “Studenica” pomogla u njenom karijernom napretku, Miona ističe da joj je finanfijska podrška organizacije umnogome pomogla, naročito prilikom selidbe za Milano. Ona objašnjava kako je život u inostranstvu izrazito skup, a posebno u Milanu koji važi za jedan od najskupljih gradova Evrope, te da joj je svaka novčana podrška dobrodošla, naročito u obrazovnom kontekstu. Onda dalje navodi da studije takođe nisu jeftine, a da održavanje visokog proseka i adameskog uspeha ne trpi istovremeno puno radno vreme, te da je zahvalna da stipendiju koju prima može da uloži u svoje obrazovanje. Takođe ističe da ju je organizacija spojila sa ostalim mladim i ambicioznim ljudima, što je dodatno motiviše da nastavi da radi na sebi i stručno se usavršava. Vredi istaći i da je Miona takođe uspešna i van fakulteta i važi za osobu koja ima široki repertoar interesovanja. U skorije vreme intenzivnije je krenula da se bavi pisanjem književnih kritika, pri čemu posebno treba naglasiti činjenicu da su njene radove objavili u čak dva inostrana časopisa - u “Koridor – križišča umetbosti”, gde je pisala na slovenačkom jeziku o knjizi „Kintsugi tijela“, spisateljice Senke Marić i u “Horizonte”, nemačko-italijanskom časopisu u kojem je pisala na italijanskom jeziku. Ona je takođe i aktivistkinja za ljudska prava, pri čemu je članica organizacije “Amnesty Slovenia”. Pored svega navedenog, Miona uspeva i da bude koordinator TEDxLjubljana programa za prevodioce. Ponosni smo što u našem timu stipendista imamo jednu ovakvu perspektivnu članicu za koju verujemo da svojim primerom i akademskim opusom može da inspiriše i druge mlade da streme ka putu obrazovanja!  Naša stipendistkinja, Jelena Čolović, gostovala je u emisiji "Šampioni znanja" u kojoj je govorila o interesovanju za društvene nauke i novinarstvo, o stipendiji "Fondacije Studenica", angažovanju na fakultetu i daljim planovima. Pogledajte na snimku od 5.30 minuta, kada je na Na TV Brains, Jelena je govorila o nama. Osim toga, Jelena je ove nedelje položila tri ispita i dobila tri desetke. To su naši stipendisti! Čestitamo Jelena! Pogledajte emisiju: Šampioni znanja - Jelena Čolović Stipendistkinja Fondacije Studenica, Emilija Jovanović, nedavno je izabrana da govori o svojim dostignućima za magazin Profit. Emilija je trenutno na studijama iz molekularne biologije i fiziologije na Biološkom fakultetu i dobtinica je brojnih nagrada i priznanja. Ceo intervju možete pročitati ovde.  Teško je zamisliti jutro bez prizora ljudi koji u cegeru nose klasičan Sava hleb ili proslavu Božičnih praznika bez kupovine sastojaka za Česnicu. Međutim iza prividno jednostavnog i običnog jela se kriju istorije stotina naroda i hiljada godina. Nastao kao spoj osunčanih zrna žitarica i osnovnog tečnog sastojka - vode, hleb predstavlja sam početak kulinarskih poduhvata čovečanstva. Hleb već 14.000 godina prati čovečanstvo tokom naseljavanja novih delova sveta i tako je vremenom nastala posebna geografija hlebova koju možemo pratiti danas - od indijskog roti hleba (poznatiji kao chapati, phulka, maani), do francuskog bageta (baguette) i neodoljivog gruzijskog kačapuri hleba (ხაჭაპური). Hleb je takođe neraskidivo vezan za samu hrišćansku dogmu, za tradiciju i identitet mnogih naroda čime je ne samo hrana za telo već i za dušu, spajajući božansko i ljudsko u svojevrsnu harmoniju svakodnevnice. Pre 14.000 godina je neko u današnjem Jordanu ostavio beskvasni hleb u predugo nad vatrom, hleb je pregoreo i potom je bio bačen pored naselja, gde ostao zakopan sve do 2018. godine kada ga je pronašao tim arheologa. Nesumnjiva važnost ovog otkrića leži u činjenici da je do skoro bilo zastupljeno mišljenje da se hleb pravi 10.000 godina otkada je počeo razvoj žetve na području Levanta. Zabrinut nestajanjem tradicije pravljenja hleba, umetnik Slobodan Jeremić Jeremija je u Pećincima u Sremu osnovao Muzej Hleba, jedinstvenu instiuciju koja je nastala nakon umetnikovog višedecenijskog likovno-etnološkog istraživanja kulture pravljenja hleba po Srbiji. Muzejska postavka na jasan i interaktivan način predstavlja priču o hlebu, o načinima na koji se on pravio, o simbolici i važnosti hleba u društvu, o ljudima koji su ga pravili i o načinu življenja u prošlosti. Međutim kao i jezici, stara umetnost pravljenja hleba brzo nestaje i recepti stari vekovima postaju u opasnosti od zaborava. Zabrinut nestajanjem tradicije pravljenja hleba, umetnik Slobodan Jeremić Jeremija je u Pećincima u Sremu osnovao Muzej Hleba, jedinstvenu instiuciju koja je nastala nakon umetnikovog višedecenijskog likovno-etnološkog istraživanja kulture pravljenja hleba po Srbiji. Muzejska postavka na jasan i interaktivan način predstavlja priču o hlebu, o načinima na koji se on pravio, o simbolici i važnosti hleba u društvu, o ljudima koji su ga pravili i o načinu življenja u prošlosti. Posebnost postavke se može uočiti u predstavljanju predmeta koje je moguće direktno dodirnuti i čija se svrha može demonstrirati. Dodirivanjem i upotrebom predmeta se postiže aktivno učešće posetioca i stvara se demistifikovani i aktivni muzejski prostor. Izloženi predmeti razvrstani su u tri zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu i u okvru muzeja postoji biblioteka. U muzejskom kompleksu se nalaze i furuna za pečenje hleba, ognjište i jedinstvena crkva posvećena srpskoj Slavi čije spoljašne zidove krase freske tradicionalnih hlebova. Zbirku muzeja čini 96 različitih vrsta hlebova koji su se kod Srba mesili za godišnje cikluse, za praznike i za porodične običaje. Posebne vrste hlebova namenjene za posebne prilike ukazuju na njihovo neizostavno učešće pri proslavama i običajima. Preporučujemo Vam da posetite Muzej Hleba i da više naučite o poznatim hlebovima kao što su Česnica, Lepinja i Proja ali i o manje poznatim srpskim hlebovima kao što su simpatični figuralni Zakončići.
Više o muzeju kao i zaboravljenoj umetnosti pravljenja hleba možete videti na : http://www.muzejhleba.rs/o-hlebu.htm Lora Milutinović, Student istorije umetnosti Međunarodni dan žena ili, kolokvijalno, 8. mart – svoju višedimenzionalnost crpi iz borbe za ženska prava, težnje za ravnopravnošću i oslobađanjem od tradicionalnih stega. Proistekao je iz radničkog pokreta, a ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom XX veka kada su postali vidljivi protesti žena zbog loših radnih uslova i niskih plata. U Kopenhagenu je 1910. godine organizovana prva Međunarodna konferencija žena na inicijativu Socijalističke Internacionale - svetske organizacije političkih partija socijaldemokrata, laburista i demokratskih socijalista. Inicijativa sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je istaknuta nemačka feministkinja i levičarka, Klara Cetkin, te je predlog prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena koji je za cilj imao promovisanje jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene. Međunarodni dan žena proslavljamo danas u ime borbe za ravnopravnošću, međutim, proklamovani cilj se ne postiže tako što se ženama odaje zahvalnost ili priznanje jednom godišnje, a naročito ne skretanjem pažnje na materijalne vrednosti. Svakoga dana treba preduzimati korake i raditi na uspostavljanju ravnopravnosti u svim oblastima. Prethodna godina je zbog pandemije Koronavirusa i karantina osvetlila probleme s kojima se žene širom sveta i dalje suočavaju – rad na kućnim poslovima, nepovoljni uslovi za trudnička i porodiljska odsustva i nasilje u porodici. Iako je mnogo već urađeno za poboljšanje položaja žena u savremenom društvu, čeka nas još mnogo posla. Fondacija Studenica nastoji da očuva sistem vrednosti zasnovan na ravnopravnosti, poštovanju i uvažavanju. Skladno tome, svake godine postaje bogatija za jednak broj stipendista i stipendistkinja. Takođe, nastojimo da promovišemo rodnu ravnopravnost projektima pa tako svake godine podržavamo šahovski klub „Delfin“ i projekat „Kraljice šaha“ koji podržava i finansira devojčice koje igraju šah kao i ženska takmičenja. Više o projektu pročitajte ovde. #ChooseToChallenge Jelena Jevtić, Teodora Šiklošić, Anđelija Marković, Sara Simović, Natalija Lazarev, Natalija Stolić i Jelena Čolović |
NAŠ RAD |
O NAMA |
|
