Da li studenti imaju slobodu govora?

Sloboda govora predstavlja naše osnovno pravo i od ključne je vrednosti za svakog pojedinca, iako se često suočavamo sa ograničenjima i preprekama koje proizilaze iz složenih društvenih i političkih polemika prilikom nastupa slobode govora.

Jedan od najvećih izazova slobode govora je pitanje granica tolerancije. Dok se pravo na slobodno izražavanje podrazumeva, postavlja se pitanje do kojih granica bi to trebalo da se ispunjava, naročito u situacijama kada izražavanje stavova može da ugrozi tuđa prava ili izazove sukob. Ovaj balans između slobode govora i zaštite osnovnih prava postaje posebno ugrožen u kontekstu govora mržnje, širenja lažnih informacija ili propagande. Još jedan ključni izazov predstavlja uticaj društvenih mreža na slobodu govora zbog širenja lažnih informacija i ostavljanja prostora za cenzuru i manipulaciju sadržajem, bilo da je u pitanju video, audio ili tekstualni sadržaj.

U obrazovnim institucijama, postoji stalna polemika između promovisanja otvorene rasprave i očuvanja bezbednog i uglednog okruženja za sve studente. Pitanja koja se tiču ličnog opredeljenja i ličnog identiteta mogu da izazovu konflikte i probleme među članovima obrazovne zajednice ukoliko se ističu na način koji je predstavljen kao superiorniji u odnosu na tuđa opredeljenja. Uzgred, uključivanje političkih pitanja i mešanje politike unutar obrazovne institucije se smatra krajnje nekorektnim i u tom slučaju se ne samo ometa rad institucije, već i krše osnovna ljudska prava. Navedenim primerom bih htela da istaknem štetu koja može da se nanese akademskoj zajednici usled sukoba dve strane različitih shvatanja.

Dakle, svi građani, a tako i studenti bi trebalo da imaju priliku da slobodno izraze svoje stavove i mišljenja dok god to ne ugrožava i ne vređa drugu osobu i njen integritet. Ako mi kao studenti unutar ili van akademske zajednice, pritom kao njeni predstavnici, izjavljujemo i podržavamo određene stavove, oni ne bi smeli da budu politički podstaknuti ili da ističu bilo koji stav kao superioran i bolji od njemu suprotnih stavova, da ne bi uvredili i povredili tuđa prava. Pod politički podstaknutim stavovima se ne smatraju samo oni koji su tako eksplicitno i izjavljeni, nego i prvenstveno čije je samo iznošenje politički podstaknuto, ali prikriveno tj. implicirano. Obrazovne ustanove nas podstiču da gradimo svoja mišljenja i da ih javno iznosimo da bismo se izrazili i oblikovali kao ličnosti, ali ako ta mišljenja nanose štetu drugome, onda smo skrenuli s puta. Treba uvek postaviti postaviti granice, ne ugrožavati druge i samo obrazovnu instituciju i njen ugled pri javnom izlaganju. Naravno, uz to se ne sme ni dozvoliti manipulacija sadržajem koji se kasnije tumači drugačije od predstavljenog. Takvo narušavanje tuđih prava se ne sme tolerisati i svaki javni nastup bi trebalo da prođe pod kontrolisanih uslovima. 

Rešavanje ovih izazova zahteva kompleksan pristup koji podrazumeva jačanje obrazovnih programa koji promovišu kritičko razmišljanje i razvijanje tolerancije prema različitim stavovima i mišljenjima, kao i edukovanje o razlikama između slobode govora i govora mržnje i zabrani svakog mešanja politike u rad obrazovnih institucija. Obrazovne ustanove nam pružaju svu slobodu da se izrazimo, a na nama je kako ćemo tu priliku iskoristiti. Ako je neko koristi tako da svojom slobodom govora manipuliše i krivo tumači tuđu slobodu govora, onda definitivno nastaje problem, koji se rešava postavljanjem jasnih granica za obe strane, kako niko ne bi ispaštao i kako se ostali ne bi osećali ugroženim da iznose svoje mišljenje. Takođe je važno raditi na jačanju institucionalnih mera koji štite slobodu govora, ali istovremeno osiguravaju zaštitu osetljivih grupa od diskriminacije ili uznemiravanja.
​
Kao zaključak bih izdvojila da sloboda govora ostaje ključno pitanje koje zahteva kontinuiranu pažnju i prilagođavanje kako bi se osiguralo da ostane temeljna vrednost demokratskog društva. Očuvanje ovog prava zahteva složene i jasno određene mere koje bi napravile jasne granice kako ne bi dolazilo do sukoba. Samo odsustvo slobode govora bi sprečila razvijanje kritičkog mišljenja i posmatranja iz šireg ugla, te svi, a naročito studenti treba da budu podstaknuti da izražavaju svoje mišljenje, kako van, tako i unutar akademske zajednice bez straha da će njihovo mišljenje nekome da zasmeta, jer je važno da se svaki naš glas čuje. 

Teodora Šiklošić

Studentkinja četvrte godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
Smer Engleski jezik sa drugom stranom filologijom - nemački