1. Doprinos društvu i rad u zajednici: Kao muzički pedagog, imate jedinstvenu priliku da oblikujete muzičke talente i ljubav prema muzici kod mladih ljudi, što doprinosi kulturnom razvoju društva. Kao nastavnik, postajete važan deo lokalne zajednice, često učestvujući u organizaciji i izvođenju kulturnih događaja i koncerata, što doprinosi kulturnom životu zajednice.
 
2. Profesionalni razvoj i umrežavanje: Studiranje na muzičkom fakultetu omogućava studentima da se povežu sa profesionalcima, uključujući profesore, gostujuće umetnike i kolege. Ovi kontakti mogu biti ključni za buduće karijerne mogućnosti, kao što su audicije, nastupi, i angažmani.
 
3. Razvoj veština i tehnike: Studije na muzičkom fakultetu omogućavaju razvoj brojnih veština, uključujući muzičku interpretaciju, pedagogiju, javni nastup, komunikaciju i kreativnost. Fakultet pruža individualizovani pristup učenju, omogućavajući studentima da poboljšaju svoje tehničke veštine na instrumentima, kompoziciji ili produkciji muzike. Kroz redovnu praksu i povratne informacije od iskusnih profesora, studenti mogu postići visok nivo veštine.
 
4. Negovanje timskog rada: Studenti se često podučavaju muzici u grupnom okruženju, kao što je hor, bend ili orkestar, gde moraju da rade zajedno kako bi izveli veće, složenije muzičke komade. Ovo je odličan način da studenti nauče kako da doprinesu sopstvenim talentima dok zavise jedni od drugih, a istovremeno rade na zajedničkom cilju.
 
5. Lično zadovoljstvo i kreativni izraz: Za mnoge ljude, muzika je strast i način izražavanja. Studiranje muzike može doneti veliko lično zadovoljstvo, omogućavajući studentima da razvijaju svoje kreativne potencijale i izražavaju sebe kroz muziku na načine koji im donose radost i ispunjenje.
​
Kao muzički pedagog, imate priliku da inspirišete i oblikujete sledeću generaciju muzičara. Kreativnost i strast koje unosite u svoju nastavu mogu pozitivno uticati na učenike i motivisati ih da razvijaju svoje talente i interesovanja. Rad sa učenicima različitih uzrasta i muzičkih veština pruža mogućnost za stalni lični rast i razvoj, kao i zadovoljstvo gledanja kako učenici napreduju i razvijaju svoje talente.

​Autor:
​Jovana Pešić

,,Stvarno ta ideja mora da vas ,,vozi”, to ne može da bude nešto što se pokreće samo zbog novca već radi neke malo veće inicijative. Ja to više gledam kao da želim da ostavim neki trag, da uradim nešto veliko, budem uspešna. Ja sam svesna da sa uspehom dolazi i novac, ali nije mi to fokus. Fokus mi je upravo uspeh i da ja doprinesem nešto ovoj zajednici, da imam nešto što funkcioniše, što je moje, što sam ja razvila. Meni se, eto, ta ideja nekako sviđa i često koristim ovu ideju - nešto mora da vas vozi - pogotovo što sam porasla sa njom.”
 
Danas razgovaram sa svojom vršnjakinjom, koleginicom sa fakulteta, Anđelom Kanjo, devojkom koja je u trećoj godini srednje škole pokrenula sopstveni biznis. Anđela je danas studentkinja druge godine Fakulteta organizacionih nauka na smeru Softversko inženjerstvo i zajedno sa svojim kolegom Filipom Oketićem, osnivačica je platforme Moveably. Moveably je digitalna platforma koja se bavi povezivanjem prevoznika i njihovih potencijalnih klijenata. Platforma funkcioniše po principu licitacija, što znači da klijent odnosno firma ili pojedinac koji ima potrebu za transportom postavlja informacije na platformu, nakon čega prevoznici potom licitiraju, a zatim klijent bira ponudu koja mu najviše odgovara. Moveably je jedinstven način da se ove dve strane povežu, a do te ideje došla je, kako navodi, istražujući šta je to u ovoj oblasti kod nas manje zastupljeno i dostupno. Kako sama kaže, Anđela je rasla sa svojom idejom, krenuvši od školskog, preko Nacionalnog takmičenja najboljih učeničkih kompanija, pa sve do Evropskog takmičenja najboljih učeničkih kompanija u Estoniji nakon pobede na nacionalnom. Na par mojih pitanja o sebi, svojoj platformi, fakultetu i balansiranju obaveza, motivaciji i ograničenjima sa kojima se ona, kao i svi mladi ljudi, susrela u svom karijernom putu, Anđela je odgovorila:
 
S obzirom na to da si studentkinja Fakulteta organizacionih nauka, a da si Moveably pokrenula još kao učenica srednje škole, kako danas uspevaš da balansiraš između fakulteta i vođenja sopstvenog posla?
 
Dosta se bavim preduzetništvom od prve godine srednje škole, tako da sam uvek imala neku dodatnu aktivnost, plus i muzička škola, u osnovnoj školi su to bili treninzi, sekcije na kojima sam i plesala i glumila. Tako da mogu da kažem da su te vannastavne aktivnosti bukvalno sastavni deo mene i baš volim da smo zauzeta. Što se tiče toga kako uspevam da balansiram između fakulteta i posla, mislim da je značajno što na fakultet ne gledam kao na nešto što je toliko strašno i dosadno, već na njega gledam kao na izvor kontakata, da saznam neke nove konkurse za Moveably itd. Baš mi je izvor free informacija, ja to tako gledam. Tu su ljudi koji će ti uvek pomoći, koji će uvek saslušati i koji će usmeriti. Oni su tu da nas nauče, tako da mislim da je to, što se kaže, besplatni kurs. Naravno da bude teško u ispitnim rokovima kada se sve sakupi, ali osim toga stvarno je predivno imati i jedno i drugo.
 
Da li je i na koji način fakultet doprineo uspešnijem upravljanju startapa? Koji su to najvažnija znanja koja si pokupila sa fakulteta, a da su najprimenljivija u konkretnoj praksi? S obzirom da si članica FONIS-a (Udruženje studenata informatike FON-a), zanima me tvoje mišljenje o koceptu studentskih organizacija uopšte, koji su to benefiti koje si stekla članstvom u toj studentskoj organizaciji i projektima koje ona organizuje i da li bi istu preporučila drugim studentima?
​
Fakultet organizacionih nauka meni lično pruža dosta. Jedan od razloga što sam ga upisala je taj što sam znala da se dosta fokusiraju na studente i upravo na taj menadžment i biznis deo. Mislim da ko hoće da nauči može još više da nauči na ovom fakultetu, samo ako želi. Imam divna iskustva sa profesorima koji su uvek otvoreni da daju nove projekte, da uključe studente u neke svoje aktivnosti, tako da mislim da jesu stvarno dobra podrška, pogotovo profesori koji su uključeni u rad Istraživačko-razvojnog centra FON-a. Stvarno su doprineli po tim nekim usmerenjima. Ono u čemu mi je fakultet najviše pomogao jeste da uđem u svet biznisa i baratam pojmovima i frazama koji su u njemu neophodni. Pomogao mi je u tome da bolje razumem kako se zapravo predstavljaju startapovi, da to nije samo ideja i prezentacija, već da treba biti svestan svih prednosti i nedostataka, problema koje rešavamo i zašto to radimo. Ovaj fakultet vas jako lepo nauči da ne pričate mnogo, a da kažete suštinu.
 
Studentske organizacije su za mene sjajna stvar jer nas spremaju upravo za taj korporativni i poslovni svet. Ono po čemu su posebno značajne jeste to što su definitivno najbolji izvor kontakta, postoji mnogo ljudi koje sam upoznala upravo na projektima i u samoj organizaciji, a sa kojima sam kasnije sarađivala i na startapu. Sve preporuke za to da se ljudi oprobaju, makar samo u jednom projekatu, čisto da vide kako funkcioniše jedna veća organizacija projekta, jer projekat je jedna stvarno kompleksna stvar. Organizacije su ne samo odlična stvar zbog druženja, umrežavanja, žurki već i zbog toga što se uči kako da se upravlja projektima, što je zapravo i samo vođenje firme. U organizaciji sam stekla brojne veštine, između ostalog da se ne plašim da pitam kad bi mi treba pomoć, što mislim da je jako važno kada se ima startap jer ne znamo sve, pogotovo kada smo ovako mladi. Fali nam znanja, tako da, ljudi oko nas su naš najveći resurs.
 
 
Koji su bili najveći izazovi sa kojima si se susrela prilikom pokretanja svog startapa?
 
Dok sam pokretala svoj startap, pošto nisam imala nikada radnog iskustva, najveći izazovi su definitivno bili sa te finansijske strane, pošto sam završila gimnaziju i onda su te finansije uvek izgledale jako strašno (i dalje ponekad izgledaju strašno), kao i pravna pitanja. Bilo je baš dosta nepoznatih i nerešenih pitanja, ali išli smo i idemo korak po korak. Najvažnije je da na vreme odreagujemo, ali opet oko mene su bili i sada su ljudi koje uvek mogu da pitam za sve. Zato ja volim da kažem da su ljudi zaista najvažniji resurs, jer bez njih ovo sama ne bih uspela.
 
Koje su, po tvom mišljenju, najvažnije osobine i šta je ono najvažnije što neko, ko želi da pokrene svoj startap, mora da uloži?
Što se tiče pokretanja startapa, stvarno bih rekla da ta ideja mora da vas ,,vozi”. To ne može da bude nešto što se pokreće samo zbog novca, već radi neke malo veće inicijative. Svi koji žele da se upuste u te vode treba da razumeju tu svoju ideju, da stvarno vide pravu vrednost u njoj, a drugo potrebna je disciplina. Za startap je definitivno potrebna disciplina jer to nije nešto što može malo da se radi, a malo ne. Jako je bitan i tim, jer, koliko god se mi ne poklapali u nekim drugim stvarima, treba da se poklapamo u tom nekom vizionarskom smislu, da vidimo iste vrednosti i da možemo da funkcionišemo, a da opet budemo različiti po nekim veštinama i metodama rada. Moj kolega i ja imamo istu viziju za firmu, ali na drugačiji način gledamo na stvari. Ja dosta detaljišem, a on je dosta produktivan, tako da kad ja krenem da detaljišem oko stvari koje ne treba on mi skrene pažnju da treba da idemo dalje, a opet to moje detaljisanje ima dosta uticaja na to da nas i naše rezultate dobro predstavi npr. na takmičenjima i da nas opet dovede do nekih novih ideja.
 
U čemu pronalaziš najviše motivacije i šta je to što te na dnevnom nivou pokreće, koji bi savet dala studentima i mladima generalno koji se suočavaju sa manjkom motivacije, sumnjom u sebe i svoje ideje, strahom od mišljenja okoline i slično?
Što se tiče motivacije, ja je pronalazim u tome što se stvarno osećam dobro dok radim na ovome. Baš mi se sviđa taj momenat kad ja mogu da sednem i da vidim šta može novo da se ubaci, šta ovde može drugačije, komunikacija sa klijentima. U meni postoji neverovatan osećaj dok radim ovo i stvarno je sad postalo toliko svakodnevni deo mog života da ne mogu da zamislim sebe bez Moveably-a i bez njegovog logoa oko mene. Što se tiče mišljenja okoline, mislim da ga ne treba shvatati kao nužno lošu stvar. Naravno, kritike nikada nisu prijatne, ali su izuzetno korisne u biznis svetu i u svetu startapa, tako da mnogo je bolje čuti šta nije dobro nego šta jeste. Svi znamo šta je dobro u našim idejama, ali nam je nekad, zato što smo subjektivni, teško da vidimo šta možda neće raditi i mnogo mi znači kada neko želi da nam da sugestiju, pogotovo kad je taj neko dobronameran. Tako da, ne treba se plašiti okoline, okolina može da nam dosta pomogne da uočimo te naše nedostatke i da naš biznis dovedemo do sledećeg, boljeg stadijuma. Što se tiče pokretanja startapa, mi smo na različitim programima stekli znanja kako to treba da se predstavi, prijavljivali se za takmičenja koja su imala finansijske nagrade, pa onda i Grant koji podržava startape u savetodavnom i finansijskom smislu, tako da, mic po mic, može da se dođe do tog početnog kapitala i do početnih znanja. Poenta je želja da se nešto promeni i da se doprinese, reši neki problem. Krenuti odatle, a potom biti konstantan. Mladima bih stvarno preporučila da se oprobaju u preduzetništvu, čak i dok su u srednjoj školi, uopšte nije rano da se oprobaju u takvim vrstama takmičenja i programa. 

Šta se desilo sa poštovanjem prema onima koji oblikuju mlade umove? Ono što je nekada bilo simbol poštovanja i visokog zvanja, danas polako bledi. Razmišljajući o ovom fenomenu, vraćam se u prošlost, u vreme kada su učitelji i nastavnici bili nosioci znanja i moralnih vrednosti. Poseban primer za to je Sveti Sava. Njihov posao nije bio samo posao, već poziv, koji zahteva strpljenje, predanost i ljubav prema podučavanju. Učitelji nisu samo puki prenosioci znanja, oni oblikuju karakter dece.
 
Danas, dok tehnologija i nauka napreduju brzinom svetlosti, čini se da je ovaj aspekt našeg društva u zastoju. Učitelji, nastavnici i profesori su ključ razvoja jednog društva. Ipak, čini se da su zaboravljeni i zanemareni u trci za napretkom. Finansijska podrška za obrazovanje je nedovoljna, a podrška okoline često izostaje.​

Koliko nam (ne) koriste „savremene tehnologije“?

U svetu gde bi potencijalno veštačka inteligencija i roboti preuzeti vlast nad svim, treba se ipak kritički osvrnuti i dobro promisliti o svim prednostima i nedostacima. Da li je zaista moguće da ulogu nastavnika u potpunosti preuzme mašina? Ako se samo prisetimo svojih učiteljica, prvo nam pada na pamet ljubav i briga koju nam je poklanjala. Dakle, mislim da robot u tom smislu nikad neće moći da zameni čoveka. Vaspitačice i učiteljice su mnogima od nas svetle tačke u životu, jer su prve sa kojima se susrećemo kada izađemo iz porodičnog gnezda. Veštačka inteligencija ne može priuštiti nežnost koja je detetu neophodna kako bi se razvijalo. Naravno, sav potencijal koji nam nudi savremeno doba treba iskoristiti na pravi način. Tehnologije su u značajnoj meri poboljšale kvalitet nastave i ne treba „bežati“ od njih, već se kritički postaviti i upotrebiti na pravi način. 

Kako vratiti ugled ovoj profesiji?

Svake godine je sve manje i manje studenata koji su zainteresovani za posao učitelja ili nastavnika. Mislim da ne postoji brzo i jednostavno rešenje za ovaj problem koje se može realizovati preko noći. Nije ni preko noći nestao ugled i autoritet. Definitivno treba da svako kao pojedinac menja svoje stavove, uverenja i predrasude koje eventualno postoje, a onda će i društvo kao kolektivna zajednica biti u nekoj meri bolje i lepše mesto za život. Značaj učiteljskog i nastavničkog poziva je mnogo bitniji nego što na prvi pogled izgleda, jer se prepliću mnoga dijalektička jedinstva poput teorije i prakse, obrazovanja i vaspitanja, materijalnog, formalnog i vaspitanog itd. Vraćanje ugleda i poštovanja ovoj profesiji zahteva zajednički napor društva kako bismo ponovo prepoznali njihovu značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti.