|
 |
 |
|
Poštovani, Kada sam krenula na ovaj iznenadni put nisam ni slutila koliko će se promeniti moj doživljaj sveta. Putovala sam 28h autobusom do Kušadasija sa mnogo nepoznatih lica koja će do kraja ove moje priče zadobiti značajnu ulogu. O mojim doživljajima Turske Vam mogu ispisati knjigu što verujte nije teško, jer svakom posetiocu je dovoljno samo malo da zaviri u njenu dušu kako bi zauvek ostao očaran. Stoga ću dati sve od sebe da u par strana prenesem barem jedan deo nje. Kušadasi je jedan sladak, mali primorski gradić. Ima svoju dušu kao što i dolikuje jednom primorskom gradiću sa prelepim šetalištem uz more i plažama. Njegove uske ulice popločane belim mermerom pune su muzike što dolazi od uličnih svirača, prekitinjastih suvenirnica, prodavnica tepiha, čajdžinica punih raznoraznih bilja, zaintrigiranih turista i zanimljivih prodavaca. Oseti se i miris primamljivih turskih slatkiša poput baklava i alvi, koji se širi i zavlači u svaki kutkak grada. Naravno da sam se potrudila da iskusim sve što jedan turista može. Ulazila sam u mnogo suvenirnica privučena svetlucavim lampama i svećnjacima, što nije retka pojava ovde. Da, jesam isprobala sve moguće slatkiše u jednoj od prodavnica, ali prosto sam morala. Okej, neke sam donela i do kuće ne znam ni ja sama kako. Pila sam čaj i jela sam baklave ne brinite. Dobro, probala sam i sladoled što ti uzimaju iz ruku , dondrumu, stvorenu od salep praha i mastike i vrlo zanimljivo čudne strukture. Bila sam i do malog gusarskog poluostrva golubova pozntaijeg pod nazivom Güvercinada i njegove antičke tvrđave. Kušadasi je ime dobio upravo po njemu (Kuš - ptica, ada - ostrvo). Ali, ono što je ubedljivo ostavilo najveći utisak, mesto gde sam ostavila deo sebe, jesu Pamukkale. Vodila sam bitku u sebi da li da ih posetim ili ne, jer kruže priče da su presušile i da nisu kao pre. Ne znajući šta da očekujem ipak sam se sama uputila na put od 4h kako bih videla to čudo prirode, pa makar i priče bile istinite. Malo je reći da me je pamučni dvorac oborio sa nogu. Na putu do njih moraju se proći prelepa polja pamuka gradića Denizlija, a zatim i ostaci antičkog grada Hijeapolisa koji su bogati istorijom. Apolonov i Plutonov hram, Domicijeva kapija, masivan i očuvan rimski amfiteatar samo su jedan mali deo tih ostataka. Postoji pored toga i čitav muzej preprun predmeta koji nose veliku vrednost tih vremena sa sobom. Priča se čak i da je Kleopatra uživala u bogatstvima ovog grada. Nakon što sam obišla muzej, amfiteatr i Kleopatrino kupatilo odjednom ispred mene pojavile su se bele kalcijumske travertine. Dah mi je zastao u grlu. Tu, ispred mene se prostirao pogled koji se ni rečima, ni pokretom četkice ne može preneti. Mora se doživeti. Osetiti taj beli kamen pod stopalima, ta lekovita voda boje neba, sav taj prizor koji je stvorila umetnica bolja od svih - priroda. Nikada ne prestaje da me očarava svojim darom. Pravi ovaj svet tako divnim mestom za život. Sve u svemu, Pamukkale su definitivno mesto koje ako ste u prilici obavezno treba iskusiti. Ovog puta nisam stigla da obiđem čuveni antički grad Efes, Istanbul i Kapadokiju što samo znači da ću se ubrzo vratiti kako bih napisala još razglednica iz ove divne zemlje. Do sledeće razglednice, Teodora
0 Comments
Mia Brzaković, stipendistkinja Fondacije Studenice, nedavno je izabrana za Internacionalnog studenta godine od strane Unije Studenata Irske. Mia studira biomedicinsko inženjerstvo u Irskoj već četiri godine, i u toku svojih studija bila je članica i imala funkcije u izvršnim odborima nekoliko desetina studentskih organizacija, kako srpskih i irskih tako i internacionalnih. Takođe, radila je pri Student2Student, organizaciji koja se bavi podrškom studenata koji dolaze da pohađaju Triniti kao brucoši ili kao studenti na internacionalnim razmenama, i organizovala događaje dobrodošlice i druženja studenata. Po doslacku u Irsku u svojoj prvoj godini, uspela je da kroz nekoliko meseci u saradnji sa Organizacijom srpskih studenata u inostranstvu osnuje ogranak u ovoj zemlji i okupi naše istaknute studente sa svih univerziteta širom zemlje. Međunarodni studenti se često suočavaju sa preprekama sa integracijom u Irskoj, ne samo zato što su daleko od porodice i udobnosti doma, već i zbog susreta sa značajnim razlikama u novom sistemu edukacije. Iskustvo je pokazalo da kada im se pruži podrška pri dolasku, oni vrlo brzo stiču važnu i cenjenu ulogu u aktivnostima u kampusu i van njega, i neophodno je da se njihov aktivizam podrži. Stoga se Mia zalagala da baš to i postigne u svom okruženju.  “Velika mi je čast biti prepoznata kao internacionalni student godine. Drago mi je da sam kroz svoj dosadašnji rad i aktivizam uspela da stvorim promenu u svom okruženju koja će olakšati budućim generacijama integraciju i uspešno uklapanje u novi studentski život u inostranstvu. Ja još uvek iskreno verujem da svako od nas može učiniti dodatni napor i napraviti tu malu promenu u svom okruženju, a taj zajednički rad će napraviti pozitivnu razliku za našu budućnost!” rekla je Brzakovićeva.  Na ceremoniji je zajedno sa svojim koleginicama Rachel Murphy i Courtney McGrath, koje su dobile nagrade za kampanju za ravnopravnost godine i studentski medij godine, sa zadovoljstvom predstavljala Trinity Studentsku Uniju kao i svoj fakultet. Mia je takođe bila student prodekan na svom fakultetu i u protekloj godini, bez obzira na izazove sa kojima smo se susretali, uspela da podigne značaj studentskog glasa pri donošenju važnih odluka na fakultetskom i univerzitetskom nivou. Ove godine, ona je kao jedan od istaknutih studenata svoje generacije dobila mesto na prestižnom univerzitetu u Americi kako bi proširila svoja znanja iz biomedicinskih nauka i iskoristila razmenu da bi po povratku mogla ta iskustva da primeni u Evropi.  |
NAŠ RAD |
O NAMA |
|
