Srednjoevropski program univerzitetske razmene CEEPUS omogućava studentima i profesorima širom Srbije pri najrazličitijim viosokoškolskim ustanovama da učestvuju u aktivnostima akademske mobilnosti. CEEPUS program uspešno se realizuje već skoro trideset godina i broji čak petnaest državnih članica srednje Evrope: Austriju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Makedoniju, Mađarsku, Moldaviju, Poljsku, Rumuniju, Slovačku, Srbiju, Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru i Češku. Premda program omogućava i stručno usavršavanje profesora kao što je već naznačeno, on više pažnje usmerava na mobilnost studenata, omogućavajući im na taj način da pohađaju kurseve akademskih instucija u inostranstvu, polažu ispite, stručno se usavršavaju, sprovode naučno-istraživačke radove, upoznaju strane studente i još mnogo toga! Program funkcioniše tako što se više puta tokom godine raspišu konkursi od strane fakulteta ili visokoškolske ustanove u inostranstvu, a studenti mogu da se prijave na konkurse koji se tiču oblasti koju studiraju u svojoj matičnoj državi. Konkurs je otvorenog tipa, tako da svi studenti širom Srbije imaju priliku da podnesu prijavu tako što popune formular u okviru kog izražavaju svoja interesovanja i obrazovne ciljeve koje bi želeli da ostvare programom. Ovom prilikom, kandidati mogu da se izjasne da li bi želeli da učestvuju u celovitim semestralnim aktivnostima tako da slušaju kurseve i pohađaju ispite u cilju ostvarivanja ESPB bodova, ili pak žele da učestvuju u kraćim akademskim razmenama u trajanju do tri meseca, a koje se uglavnom realizuju u cilju sprovođenja istraživanja i/ili pisanja master ili doktorske teze. Proces prijave podrazumeva i dostavljanje kratke autobiografije i motivacionog pisma. Ukoliko studenti prođu selekcioni krug, zemlja u okviru koje se program mobilnosti realizuje obezbeđuje kompletnu studentsku stipendiju u naznačenom trajanju. Stipendijom je isplaćen novčani iznos za boravak u inostranstvu, kao i smeštaj u studentskom domu, ishrana u studentskoj menzi i zdavrstveno osiguranje. Lično sam imala priliku da učestvujem u ovom programu mobilnosti. Mesec dana sam proverla u Hrvatskoj na odseku za psihologiju pri Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Rijeci. Nakon što sam dobila informaciju da sam primljena na program, u dogovoru sa metorkom sa svog matičnog fakulteta, dr Kajom Damnjanović, kontaktirala sam profesora dr Igora Bajšanskog koji se interesuje za istu istraživačku oblast kao nas dve. Tokom mog boravka u trajanju od mesec dana, nas troje smo sproveli istraživanje iz oblasti kompleksne kognicije pod nazivom „Confident and with good reason? Relationship between judgment of task-solving ability and final judgment of confidence on syllogistic reasonin tasks“. To istraživanje smo naredne godine predstavili na konferenciji „Empirijska istraživanja u psihologiji“, gde smo osvojili nagradu za najbolju poster prezetnaciju. Pored toga što mi je ova razmena omogućila da se stručno usavršavam i produkujem naučno-istraživački rad iz oblasti koja me interesuje za koji sam kasnije nagrađena, ona mi je pre svega donela pregršt prijatelja iz Hrvatske sa kojima se i dan danas čujem i koje željno iščekujem da vidim. Toplo preporučujem svim zainteresovanim studentima da pročitaju javni poziv za prijavu CEEPUS mrežnih mobilnosti kandidata za 2022/2023. godinu preko sledećeg linka
https://www.ceepus.info/default.aspx#nbb, te kasnije i da se prijave za neki od programa preko sledeće stranice https://www.ceepus.info/default.aspx#nbb. Srećno svima!
0 Comments
Ove godine obeležavamo 150 godina od rođenja Nadežde Petrović. Dama čiji je lik na novčanici od 200 dinara mnogima je poznata kao darovita slikarka. Međutim, Nadežda Petrović je bila veoma svestrana pa se bavila likovnom kritikom, fotografijom, pedagoškim radom, ženskom emancipacijom, ali i političkim i nacionalnim pitanjima. Zadužila je srpski narod i dala je život za njega. Preminula je od tifusa u 42. godini, a zarazila se dok je radila kao bolničarka u ratu. Dobrovoljno se javila jer je osećala da je to njena dužnost. Izlečila je mnoge ranjenike, ali na kraju sebi nije mogla da pomogne. Srbija početkom 20. veka bila je patrijarhalno društvo. Potrebe žena bile su skrajnute. Srpski građanski zakonik predviđao je vlast muža nad ženom. U okviru imovinskog prava posebno se isticala poslovna nesposobnost udate žene. Udata žena je bila izjednačena sa detetom. Možda zato i ne čudi činjenica da je Nadežda raskinula veridbu i u jednom pismu majci napisala da je srećna što se nije udala. „Ne tražim ljubav, muža, čoveka niti srce i poštovanje, živeću samo za sebe i svoje roditelje. (...) O mojoj udaji nema ni govora više, ja hoću da sam slikar, a ne žena (...) ako me zaista želiš srećnu onda ćeš i ti od mene očekivati samo da budem slikar, a ne udavača.“ (Minhen, 1898) Nadežda je bila važna figura prilikom osnivanja Kola srpskih sestara. Ova organizacija okupljala je žene koje su zajedno sprovodile brojne društveno angažovane akcije. Neki ovo udruženje određuju kao humanitarno, neki naglašavaju patriotski, a neki feministički momenat.
Tih godina Nadežda je uložila veliki napor u organizovanje Prve jugoslovenske izložbe na kojoj su učestvovali umetnici iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bugarske. Iako su slike Nadežde Petrović bile u skladu sa najsavremenijim umetničkim tokovima u Evropi, kritičari u Srbiji nisu na njih najbolje reagovali. Nadežda nije za to mnogo marila. Bila je žena sa velikim samopouzdanjem i hrabrošću i verovala je u ono šta radi. Izložba NADEŽDA PETROVIĆ. MODERNOST I NACIJA u Narodnom muzeju Srbije priređena je u Nadeždinu čast i otvorena je do 15. aprila. Toplo vam preporučujem da je posetite i saznate još zanimljivih informacija o ovoj velikoj umetnici i velikoj heroini. Autorka: Jelena Čolović |
AutoriStipendiste i stipendistkinje Fondacije Studenica Arhiva
October 2024
Kategorije
All
|
NAŠ RAD |
O NAMA |
|