Sara Simović ovogodišnja stipendistkinja fondacije „Studenica“ studentkinja je master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Simovićeva je glumu na srpskom jeziku diplomirala sa ulogom Helene u predstavi „Proslava“ u režiji Borisa Liješevića, takođe ona je dobitnica brojnih diploma i priznanja koji govore o njenom talentu.
​
Naime, Sara je svoj talenat predstavila široj publici u svojoj debitantskoj ulozi Dajane, u popularnoj seriji „Ubice mog oca“ i kako se čini po reakcijama publike uspela je da iznese svoju ulogu na pravi način.
Simovićeva je pokušala da nam prenese svoje utiske i impresije sa snimanja, govorila je o njenom iskustvu, izazovima sa kojima se suočavala za vreme kastinga, ali i u toku snimanja, kao i o tome šta je ona naučila sa snimanja serije.
Prema njenim rečima na kasting je pozvana preko kasting agencije. Međutim, pošto se kasting održao na daljinu (online), zbog pandemije, Sara je prošla kasting preko zoom-a, a kao motiv da se što bolje predstavi rediteljki poslužila joj je sama uloga koja je, kako ističe, inspirisala,  pa je stoga imala veliku želju da uspe da iznese ulogu na pravi način.
​

Simovićeva je pokušala da nam prenese svoje utiske i impresije sa snimanja, govorila je o njenom iskustvu, izazovima sa kojima se suočavala za vreme kastinga, ali i u toku snimanja, kao i o tome šta je ona naučila sa snimanja serije.
Prema njenim rečima na kasting je pozvana preko kasting agencije. Međutim, pošto se kasting održao na daljinu (online), zbog pandemije, Sara je prošla kasting preko zoom-a, a kao motiv da se što bolje predstavi rediteljki poslužila joj je sama uloga koja je, kako ističe, inspirisala,  pa je stoga imala veliku želju da uspe da iznese ulogu na pravi način.
Dodaje da je jako teško dobiti ulogu i dokazati se na kastingu i kasnije opravdati poverenje. Ali da joj je baš zbog toga osećaj kada je dobila ulogu bio divan, iako je znala da je to velika odgovornost i da nama opuštanja. Uloga Dajane je za nju debitanska uloga po kojoj je šire mase prepoznaju. 
Talentovana Sara, objašnjava da je Dajana lik sa kojim je mogla lepo raditi. Trudila se da je razume i da poveže ono što ima u svom iskustvu sa njom. Takođe, navodi da je bilo jako puno iscrpljujućih i teških scena za snimanje, emotivnih i snažnih koje je trebalo snimiti i naći im pravu meru, jer je Dajana ipak zagonetni lik koji malo priča, a dosta toga krije, u suštini trebalo je sa tim likom izaći na kraj. Smatra da je uloga dobila pravi sjaj tek onda kada je svakodnevno radila sa rediteljkom i ostalim glumicima.
Sara se za ulogu pripremala tako što je iščitavala scenario, iznova i iznova, privlačilo ju je to što čuva mnogo tajni, kako onih vezanih za porodicu, tako i vezanih za sektu. Kako bi jasnije razumela ulogu i temu „sekte“, Sara je čitala knjige koje se pominju u seriji Alistera Kroulija. S obzirom da je potpuno ušla u lik Dajane ona smatra da za njeno otuđenje nije kriva sama sekta, odnosno ono što ona propagira, već osoba koja je bila na čelu te sekte. Za Dajanu i njeno ponašanje je prema njenim rečima bila odgovorna ona i osećanja koja je vezivala za nju, a zbog kojih je nju, kao vođu sekte, slepo sledila. 
Simovićeva je na snimnaju radila sa mnogobrojnim proslavljenim glumcima srpske glumačke scene, i bila je svesna toga da mnogo toga može naučti od njih, te je to i iskoristila. Primećuje, da su joj oni mnogo pomogli, ali i smatra da je spoj mladih i starijih generacija glumaca u ovoj sezoni bio od velikog značaja. Ocenjuje da su mladi dali mnogo energije, želje i poleta, dok su iskusniji glumci pametno i zrelo usmeravali stvari i bili veliki oslonac njima. 
Priznaje da je u toku snimanja često razmišljala kako je nešto mogla drugačije da uradi i na koji način je još moglo da se odigra, ali i da pravi sud i utisak ima tek sada kada vidi celu priču, spakovanu u 12 epizoda. Dodaje da primećuje mnogo nedostataka u svojoj glumi, međutim to je ne sputava da veruje da nikad nije kraj saznavanju i učenju. Ona podvlači da ne postoji loš trenutak sa snimanja. 
Mlada, talentovana glumica nam otkriva i da je sada prepoznaju na ulici. Navodi, da su impresije gledalaca sjajne, i da joj drago što su baš takve. 
Sara Simović je zaključila da iza svega što radimo u životu treba stati i verovati maksimalno u to, bez obzira što je to možda za druge ljude najgluplja i najbanalnija stvar, jer u suprotnom ništa što radimo ne može ispasti dobro.

​

 
 Ilija je student Fakulteta političkih nauka kao i ja, ali do sad nisam imala prilike da ga upoznam. Stipendija Fondacije „Studenica“ učinila je da čujemo jedno za drugo.
Razgovor sa Ilijom trajao je kratko, ali mi je tom prilikom ispričao najvažnije informacije o dva njegova skorašnja velika uspeha.

U decembru ga je opština Voždovac nagradila laptopom za dosadašnje postignute uspehe na fakultetu. Kaže da je bilo neizvesno kada će se dodela nagrada desiti, ali mu je drago što je to bilo uživo jer je upoznao i porazgovarao sa predsednicom opštine koja je bila veoma ljubazna.

Ovu nagradu opština Voždovac dodeljuje po prvi put, a Ilija je ponosan što je baš on imao priliku da dobije to priznanje i misli da je ovakva praksa za svaku pohvalu.

Druga tema o kojoj smo razgovarali je Svetski šampionat u igrici NATONIA. Pošto ranije nisam bila upoznata sa tim kako ova video igra funkcioniše, Ilija mi je tom prilikom objasnio da je reč o igrici u kojoj se proverava poznavanje činjenica o NATO-u. Na prethodnom šampionatu osvojio je četvrto mesto, a ove godine treće. 

Ispričao mi je da je ovogodišnja borba bila neizvesna do samog kraja.

„Važno je odgovoriti na pitanja tačno, ali se gleda i vreme. Tabela je bila otvorena mesec dana i u tom periodu su takmičari mogli svakog dana da igraju, a na kraju se računa najbolji rezultat. Dugo sam bio na prvom mestu. Poslednje nedelje sam pao na drugo, pa na treće. Nekoliko sati pre završetka ponovo sam bio na vrhu, ali sam ponovo pao na drugo i nekoliko minuta pre kraja igrice na treće mesto“, kaže Ilija.

Njegovo rekordno vreme je 1 minut i 16 sekundi koliko mu je bilo potrebno da odgovori na 42 pitanja.

Ilija ohrabruje druge da se oprobaju u ovoj igrici, njemu je donela značajno iskustvo i vredne nagrade. Možete i vi da probate klikom na ovaj link. 
​
Jelena Čolović, studentkinja žurnalistike na Fakultetu političkih nauka

   
​
Marija je veoma mlada, ali iz razgovora sa njom zaključila sam da je izuzetno ambiciozna.

Jedina je studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu koja je stekla članstvo u pomenutoj organizaciji.

„Ova organizacija na našem fakultetu u Nišu ne postoji, već samo u Beogradu. Za njih sam saznala preko društvenih mreža. Hirurgija me je uvek zanimala. Zato sam se javila ovoj organizaciji i moj zadatak je bio da podelim informacije o njima po društvenim mrežama“, kaže Marija.
​
Ispričala mi je da joj se dopada što International Student Surgery Network Serbia  često objavljuje kvizove i ankete o raznim bolestima, a to je zanimljiv način da se nešto novo nauči.

 Za sada Marija ne može da piše o hirurgiji. Za početak moći će da piše o anatomiji,  ali  pre toga treba da položi taj ispit. Trenutno je brucoškinja i prvu priliku da izađe na anatomiju imaće u junskom ispitnom roku.
​
Marija je podelila sa mnom da bi volela da ova organizacija ima sopstveni ogranak u Nišu i da bi ona rado učestvovala u pokretanju te inicijative, ali kako kaže „prvo da se polože ispiti pa će za to biti vremena“.
 
Jelena Čolović, studentkinja žurnalistike na Fakultetu političkih nauka

  
​
Naš stipendista Luka Radičević nedavno je imao priliku da u okviru događaja Dijalog mladih sa premijerkom 2.0 skrene pažnju na značaj obrazovanja i moguće inovacije u obrazovnom procesu.

Luka mi je u razgovoru preneo utiske i sa velikim uzbuđenjem pričao o tom događaju. Ne dobija mlad čovek priliku da svakog dana uđe u zgradu Vlade i porazgovara sa najvišim zvaničnicima. Luka kaže da je neobičan doživljaj boraviti u prostorijama koje viđamo samo na televizoru, a još je zanimljivije diskutovati sa funkcionerima kao što je predsednica Vlade.

„Bio sam veoma srećan što sam deo tog konsultativnog procesa. Naučio sam mnogo.
Obrazovanje je inače tema koja me veoma zanima. Dugo smo čekali na odgovor kabineta premijerke, ali nakon toga se sve brzo desilo. Iako sam očekivao da ću imati tremu, to se nije dogodilo. Ovo je bila jedinstveno i zaista lepo iskustvo“, kaže Radičević.

 
​Luka i ja razgovarali smo o tome kako okolina percipira ovakve događaje. Moj sagovornik ističe da ljudi imaju predubeđenje da taj dijalog nema veliku važnost. Po njegovim rečima, taj dojam je pogrešan. Kaže da su svi učesnici dijaloga imali sadržajna izlaganja, a da je premijerka pažljivo
saslušala svakog govornika. Luka je uveren da ovaj dijalog nije „samo reda radi, već će doneti rezultate.“

Kada sam ga pitala zašto je na dijalogu govorio baš o obrazovanju, odgovorio mi je da ne isključuje opciju da će se jednog dana baviti profesurom, a do sada je objavio već 7 naučnih radova od kojih se poslednji pod nazivom „Pregled ključnih pojmova za različite teorijske perspektive u međunarodnim odnosima“ nalazi u četvrtom broju naučnog časopisa „Politeuma“. Luka se interesuje za oblast teorije međunarodnih odnosa i ja verujem da će postati vrsni stručnjak i sjajan poznavalac te materije.
​
Jelena Čolović, studentkinja žurnalistike na Fakultetu političkih nauka

  
​
Prvi samostalno objavljen naučni rad važan je korak za mladog čoveka koji želi da se bavi akademskim pisanjem u budućnosti. Mislim da je Sava Mitrović na dobrom putu, a njegov tekst koji nosi naziv „Humani intervenzionizam – kulturno nasilje u službi geostrateških interesa“ objavljen je u četvrtom broju časopisa „Politeuma“.

Sava voli da čita i nije mu bilo teško da uloži oko dva meseca u pisanje teksta jer je krajnjim produktom rada veoma zadovoljan.

Kada sam ga pitala kako su ljudi reagovali na njegov tekst, rekao je da mu znači mišljenje kompetentnih osoba. Ističe da je svaka konstruktivna kritika dobrodošla.

Izdvojio je jedan komentar koji je podelio sa nama.

​„Komentar dobrog prijatelja i kolege sa fakulteta, čije mišljenje veoma uvažavam, da bi ovaj rad trebalo da u najmanju ruku postane deo obavezne ispitne literature za ratove 90-ih, mi je zaista mnogo značio.“

Podrška okoline je za Savu vetar u leđa i inspiracija za nova istraživanja. U pomenutom radu bavio se pitanjem koje je veoma važno, a o kom se nedovoljno govori.

„NATO intervencija 1999. godine, kao eklatantan primer direktnog nasilja, stavljena u širi kontekst kulturnog nasilja nad Srbima putem različitih stigmatizacijskih procesa. Takođe, rad pokazuje da se iza navodnih humanih motiva posthladnoratovskih intervencija, gotovo po pravilu kriju geostrateški interesi velikih sila koje ove intervencije preduzimaju“, kaže Sava. Bilo mi je zadovoljstvo da intervjuišem svog kolegu i želim mu još mnogo uspešnih radova i da istraje u onome šta je naumio!

Jelena Čolović, studentkinja žurnalistike na Fakultetu političkih nauka