Stipendistkinja Sara Simović kao Dajana u seriji „Ubice mog oca“

Sara Simović ovogodišnja stipendistkinja fondacije „Studenica“ studentkinja je master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Simovićeva je glumu na srpskom jeziku diplomirala sa ulogom Helene u predstavi „Proslava“ u režiji Borisa Liješevića, takođe ona je dobitnica brojnih diploma i priznanja koji govore o njenom talentu.
​
Naime, Sara je svoj talenat predstavila široj publici u svojoj debitantskoj ulozi Dajane, u popularnoj seriji „Ubice mog oca“ i kako se čini po reakcijama publike uspela je da iznese svoju ulogu na pravi način.
Simovićeva je pokušala da nam prenese svoje utiske i impresije sa snimanja, govorila je o njenom iskustvu, izazovima sa kojima se suočavala za vreme kastinga, ali i u toku snimanja, kao i o tome šta je ona naučila sa snimanja serije.
Prema njenim rečima na kasting je pozvana preko kasting agencije. Međutim, pošto se kasting održao na daljinu (online), zbog pandemije, Sara je prošla kasting preko zoom-a, a kao motiv da se što bolje predstavi rediteljki poslužila joj je sama uloga koja je, kako ističe, inspirisala,  pa je stoga imala veliku želju da uspe da iznese ulogu na pravi način.
​

Mlada, talentovana glumica nam otkriva i da je sada prepoznaju na ulici. Navodi, da su impresije gledalaca sjajne, i da joj drago što su baš takve. 

Simovićeva je pokušala da nam prenese svoje utiske i impresije sa snimanja, govorila je o njenom iskustvu, izazovima sa kojima se suočavala za vreme kastinga, ali i u toku snimanja, kao i o tome šta je ona naučila sa snimanja serije.
Prema njenim rečima na kasting je pozvana preko kasting agencije. Međutim, pošto se kasting održao na daljinu (online), zbog pandemije, Sara je prošla kasting preko zoom-a, a kao motiv da se što bolje predstavi rediteljki poslužila joj je sama uloga koja je, kako ističe, inspirisala,  pa je stoga imala veliku želju da uspe da iznese ulogu na pravi način.
Dodaje da je jako teško dobiti ulogu i dokazati se na kastingu i kasnije opravdati poverenje. Ali da joj je baš zbog toga osećaj kada je dobila ulogu bio divan, iako je znala da je to velika odgovornost i da nama opuštanja. Uloga Dajane je za nju debitanska uloga po kojoj je šire mase prepoznaju. 
Talentovana Sara, objašnjava da je Dajana lik sa kojim je mogla lepo raditi. Trudila se da je razume i da poveže ono što ima u svom iskustvu sa njom. Takođe, navodi da je bilo jako puno iscrpljujućih i teških scena za snimanje, emotivnih i snažnih koje je trebalo snimiti i naći im pravu meru, jer je Dajana ipak zagonetni lik koji malo priča, a dosta toga krije, u suštini trebalo je sa tim likom izaći na kraj. Smatra da je uloga dobila pravi sjaj tek onda kada je svakodnevno radila sa rediteljkom i ostalim glumicima.
Sara se za ulogu pripremala tako što je iščitavala scenario, iznova i iznova, privlačilo ju je to što čuva mnogo tajni, kako onih vezanih za porodicu, tako i vezanih za sektu. Kako bi jasnije razumela ulogu i temu „sekte“, Sara je čitala knjige koje se pominju u seriji Alistera Kroulija. S obzirom da je potpuno ušla u lik Dajane ona smatra da za njeno otuđenje nije kriva sama sekta, odnosno ono što ona propagira, već osoba koja je bila na čelu te sekte. Za Dajanu i njeno ponašanje je prema njenim rečima bila odgovorna ona i osećanja koja je vezivala za nju, a zbog kojih je nju, kao vođu sekte, slepo sledila. 
Simovićeva je na snimnaju radila sa mnogobrojnim proslavljenim glumcima srpske glumačke scene, i bila je svesna toga da mnogo toga može naučti od njih, te je to i iskoristila. Primećuje, da su joj oni mnogo pomogli, ali i smatra da je spoj mladih i starijih generacija glumaca u ovoj sezoni bio od velikog značaja. Ocenjuje da su mladi dali mnogo energije, želje i poleta, dok su iskusniji glumci pametno i zrelo usmeravali stvari i bili veliki oslonac njima. 
Priznaje da je u toku snimanja često razmišljala kako je nešto mogla drugačije da uradi i na koji način je još moglo da se odigra, ali i da pravi sud i utisak ima tek sada kada vidi celu priču, spakovanu u 12 epizoda. Dodaje da primećuje mnogo nedostataka u svojoj glumi, međutim to je ne sputava da veruje da nikad nije kraj saznavanju i učenju. Ona podvlači da ne postoji loš trenutak sa snimanja. 
Mlada, talentovana glumica nam otkriva i da je sada prepoznaju na ulici. Navodi, da su impresije gledalaca sjajne, i da joj drago što su baš takve. 
Sara Simović je zaključila da iza svega što radimo u životu treba stati i verovati maksimalno u to, bez obzira što je to možda za druge ljude najgluplja i najbanalnija stvar, jer u suprotnom ništa što radimo ne može ispasti dobro.

​