Izložba Mileva: mi smo stena

Izložba Mileva: mi smo stena otvorena je u novogodišnjoj noći u Muzeju grada Novog Sada, na Petrovaradinskoj tvrđavi i predstavlja javni i privatni život naučnice Mileve Marić Ajnštajn kroz spoj umetnosti i nauke.

Mileva Marić Ajnštajn, srpska fizičarka i matematičarka, rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, a preminula je 4. avgusta 1948. godine u Cirihu u Švajcarskoj. Pohađala je Višu žensku gimnaziju u Novom Sadu, a završila je Realku u Sremskoj Mitrovici 1890. godine kao najbolja u razredu iz fizike i matematike. Bila je tek peta žena koja je 1886. godine primljena na Državnu politehničku školu u Cirihu, gde je i upoznala svog budućeg supruga – Alberta Ajnštajna. Mileva i Albert su se venčali 1903. godine, a razveli su se 1919. godine. Ono oko čega se i dalje vodi polemika jeste Milevin doprinos Ajnštajnovom naučnom radu. Poznato je da je Milevina ocena iz fizike na fakultetu bila 5,5, baš kao i Albertova. Mileva i Albert jesu radili zajedno, ali je jedno od njih dvoje bilo uskraćeno priznanja za zajednički rad. Nažalost, zbog nedostatka dokumenata koji bi ovo i potvrdili, savremena nauka ne priznaje genijalnost Mileve Marić i njen značajan doprinos nauci u meri u kojoj bi trebalo.  
Ono što je zanimljivo je da se u Novom Sadu u Kisačkoj 20, nalazi porodična kuća Mileve Marić Ajnštajn u kojoj su jedno vreme živeli Mileva i Albert. Kuća je sagrađena 1907. godine, a obnovljena je 2019. godine. Postoje priče da su Alberta, dok su boravili tamo, zbog nekonvencionalnog ponašanja i duge, razbarušene kose, prozvali „šašavim Marićevim zetom“.

Mi vas pozivamo da posetite izložbu koja je otvorena naredne 3 godine, i na taj način odate počast Milevinom liku i delu koji je to svakako zaslužio.

Zbog oskudnosti informacija o životu ove sjajne naučnice, o njoj možemo saznati na osnovu pisama koja su razmenjivali Mileva i Albert. Upravo je u tim pismima, umetnik Dušan Jovović i pronašao inspiraciju za ovu izložbu. Izložbu čini 12 celina, a prostor je podeljen u kompoziciji na „svetli“ i „tamni“ i oni čine jednu neodvojivu celinu. Cela izložba podrazumeva kombinaciju različitih vrsta umetnosti i tehnologije kao što su 3D animacija, digitalni zvuk, hologram, kao i skulptura, grafički dizajn, crteži i slike.

Svaka prostorija ima određen značaj ili predstavlja neki aspekat Milevinog života. Prema autoru izložbe, mračni tunel na samom početku izložbe predstavlja metaforu koja označava ulazak u „blistavi um“ naučnice. Na sredini prve prostorije nalazi se beli bicikl, koji je bio karakterističan za Vojvodinu i bio je važan za ovu naučnicu, jer je imala poteškoća sa kretanjem. Kada se na njega sedne i zavrte pedale, pred nama se otvara „Milevina perspektiva“.

Što je bliži kraj izložbe, to se više udaljavamo od svetlosti, koja je označavala produktivan period njenog života, i približavamo mraku, koji predstavlja onaj deo njenog života ispunjen patnjom usled razvoda i bolesti.
Svitac u ovoj izložbi nosi značenje života, novih mogućnosti i beskrajnosti, a inspiraciju za tu metaforu autor izložbe pronašao je u njenom boravku u Titelu, u momentu kada je gledala koreografiju svitaca iznad Titelskog brega, i jedna od prostorija u Muzeju je posvećena upravo ovom trenutku.
Razlog oduševljenosti ovom izložbom nije samo zbog toga što u njoj vidimo spoj umetnosti, nauke i novih tehnologija, već što možemo da doživimo različite emocije posmatrajući različite aspekte života Mileve Marić. Ono što podstiče emocije nije samo narativ o Milevinom životu, već i kombinacija toplih i hladnih boja, svetlosti i tame i projekcije. Projekcija vode i talasi koji se kreću po plafonu i vodopad koji se spušta do stene čine jednu magičnu sliku kojom posmatrač postaje opčinjen. 
Izložba je svojom interaktivnošću oživela, raštimovan klavir u jednoj prostoriji svojim notama prenosi osećanja koja je Mileva osetila u teškim trenucima, a njen hologram govorom na srpskom i nemačkom jeziku daje nam utisak da je ona u tom momentu sa nama u prostoriji.

Sa ove izložbe može dosta da se nauči o Milevinom života iz ličnije perspektive, pre nego iz neke biografije, dokumentarca ili bilo koje knjige. Melanholična atmosfera, bogata simbolika izložbe i značaj ove naučnice kao ličnosti, ali i njenog rada će nam nakon posete izložbi definitivno ostati urezani u sećanju. Takođe, izložba nas poziva da Milevu posmatramo ne kao žrtvu, već kao jednu hrabru i blistavu figuru koja je otvorila naučni prozor svemirskim prostranstvima.

Mi vas pozivamo da posetite izložbu koja je otvorena naredne 3 godine, i na taj način odate počast Milevinom liku i delu koji je to svakako zaslužio.

Autori: Teodora Šiklošić i Katarina Klisura