Šagal - ljubav i fantazija

Volela sam da crtam od malih nogu. Prva ozbiljnija umetnička slika kojom sam se ponosila i koja nije podrazumevala slučajne koncentrične krugove išarane raznobojnim flomasterima nastala je kada sam imala pet godina. Jednog letnjeg popodneva na belom papiru u linijama nacrtala sam kozu u prirodi. Sa njene leve strane leti leptir veći od sunca koje se smeje iz desnog ugla papira. Sećam se da sam bila oduševljena svojom kozicom koju možete da zamislite kao amaterski miks Pikasa i Dalija. A i mama je bila zadivljena, toliko da i dan danas taj crtež visi u našem hodniku. 
Nisam mogla ni da predpostavim da je upravo koza bila važan simbol jednog slikara koji će nekoliko godina kasnije postati jedan od mojih najdražih stvaralaca – Marka Šagala. 
Pre dva i po meseca, samo nekoliko dana nakon što sam stigla u Milano, saznala sam da će od 16. marta u galeriji Mudec biti izloženi Šagalovi radovi. Jedva sam dočekala da prođe prvi talas gužve da mogu u miru (iako u Milanu nikad nije mirno) intimnije da upoznam Šagala.

Nisam mogla ni da predpostavim da je upravo koza bila važan simbol jednog slikara koji će nekoliko godina kasnije postati jedan od mojih najdražih stvaralaca – Marka Šagala. 

Izložbeni prostor je u plavoj, zelenoj i crvenoj boji – bojama koje su itekako prisutne u Šagalovom radu, a dok pratite hronološki razvoj Šagala kao slikara, čuje se pesma „Nacht Aktion“ iz filma Šindlerova lista. Predstavljanje porodice i njihovih zajedničkih trenutaka, religijski elementi, jevrejsko stradanje u Drugom svetskom ratu, žena Bela koja je inspiracija mnogih slika, samo su neki od glavnih tematika koje Šagalov rad čine prepoznatljivim i upečatljivim. Uzaludno je sada opisivati celu izložbu i svaku sliku ponaosob. Ono što ipak vredi opisati jeste osećaj koji je Šagal na mene preneo – ljubav. Ljubav koja ne poznaje rat, glad, bedu. Ljubav koja je uvek iznad svega, iznad mosta razrušenog grada, ljubav koja lebdi pored koze koja svira violinu jer to samo ljubav može. Ljubav prema čoveku i prirodi, sveprisutna misao vodilja. Kliše, pomislićete,  ali zaista je tako. Malo umetnika zna da prenese upravo ovako čistu i neiskvarenu misao o ljubavi i sreći i u tome je po mom mišljenju Šagalova genijalnost. Kao što kaže Ana Skot (Džulija Roberts) u filmu Notting Hill: [Šagal] predstavlja kako ljubav treba da izgleda. Sreća nije sreća bez koze koja svira violinu. 

Miona Dinić

​