“Najbolja verzija sebe ne postoji, to je potpuna iluzija”

Izazovi studentskog života i kako ih prevazići -
Intervju sa Lanom Nikolić
​

Ako ostanemo predugo na društvenim mrežama, što je čest slučaj, dešava nam se da nam samopouzdanje opada, bilo da je to zbog slike indeksa sa svim desetkama, videa savršeno sređenih stanova, višesatnog učenja i sl. Koliko god da smo svesni da je to iscenirano i da naš uspeh nе čine samo ocene, ovakav sadržaj čini da se osećamo kao manje vredni i manje uspešni.
​
O ovim temama smo razgovarali sa Lanom Nikolić, novinarkom i aktivistkinjom koja se na svom Instagram profilu @lanushhh zalaže za dostupnost znanja, ali i brigu i nežnost prema sebi u nerealističnom digitalnom svetu.
​
Kako iskoristiti društvene mreže na pravi način, tj. ne podpasti pod njihov uticaj?
 
“Kada sam ja bila na osnovnim i master nivoima studija pre desetak godina, čini mi se da su drustvene mreže bile manje prisutne — nije još bilo toliko smartfona i nije bilo toliko lakog pristupa internetu, niti aplikacija koje su kreirane sa namerom da se u njihovom prostoru što duže zadržimo. Iz ličnog iskustva (danas) mogu da kažem da na društvenim mrežama ponekad provedem više vremena nego što želim, ali se trudim da organizujem korišćenje prema potrebi, da ne bude impulsivno, nego sa svrhom i merom što bih svakome preporučila, iako je to veliki izazov. Potencijal društvenih mreža je sjajan, važno je da ih koristimo tako da menjaju stvari na bolje i da dobro pazimo kako se osecamo dok ih koristimo, kako bismo na vreme napravili pauzu ako nam je potrebna.
U redu je da imamo različite životne faze koje ne izgledaju i koje ne osecamo uvek kao nešto pozitivno, u tokom kojih smo u procesima saznavanja i upoznavanja sebe i drugih, i svog mesta u svetu, tada bi trebalo sebi da damo prostora i da izbegavamo upoređivanje sa drugima, jer svako radi najbolje što može.
 
Najbolja verzija sebe ne postoji, to je potpuna iluzija, sve što možemo je da se trudimo da svakog dana delujemo u smeru dobrog i lepog i za sebe i za društvo.
 
Naša uloga je da otkrijemo svoje potencijale i damo im vremena da se rascvetaju, a idealno bi bilo ako bismo mogli i da se radujemo tuđim potencijalima i podržavali gde god možemo, koliko nam okolnosti dozvoljavaju”.
 
Kako se nositi sa akademskim sagorevanjem i rokovima za vreme studiranja? Kako se osloboditi treme pred ispit?
 
“Na ova pitanja i sama tražim odgovor i za sada imam samo jedan — korak po korak, dan po dan. Potraga za znanjem je puna izazova i ume da bude teška, u tim trenucima verujem da je najbolje potražiti pomoć stručnjaka poput psihologa ako je u pitanju mentalno zdravlje, ali naravno, u odnosu na gradivo i profesora, kolega.
 
Najvažnije je imati razumevanja za sebe i svoje procese, ne porediti sebe sa drugima i tražiti podršku onda kada nam je potrebna.
 
Na fakultetu se nauči mnogo toga, ali imaćemo prostora za dodatno razumevanje materije koja nas zanima i kasnije. Volela bih da recimo,  umesto straha od ispita i straha da ne znamo dovoljno negujemo radoznalost prema znanju i sa radošću pristupamo učenju svega novog. Sticanje znanja je zaista poseban proces, bilo bi divno da damo sebi prostora i kreativnosti kada se tome posvetimo, koliko god je to moguće”.
 
Kako se bliže ispitni rokovi, ne zaboravi da brineš o sebi, postavljaš realistične ciljeve, praviš pauze i ne plašiš se da tražiš pomoć. Srećno u ispitnom roku!

Autor:

Sofija Đurić