|
 |
 |
 |
|
Veštačka inteligencija (AI) je trenutno jedan od najpopularnijih izraza u svetu tehnologije i startapova i to sa veoma dobrim razlogom. Poslednjih nekoliko godina došlo je do stvaranja mnogih inovacija i napretka koji su ranije bili isključivo u domenu naučne fantastike. Veštačka inteligencija je sposobnost računara, kompjuterski kontrolisanog robota ili softvera da obavlja zadatke koji se obično povezuju sa inteligentnim bićima, a odnosi se na simulaciju ljudske inteligencije putem mašina koje su programirane tako da misle i donose odluke kao ljudi. Da bi ova moćna tehnologija našla primenu i rešila određene probleme, neophodno je imati velike količine visokokvalitetnih podataka, napredne algoritme i modele, moćnu računarsku infrastrukturu kao i vešte naučnike i inženjere. Dvadeset prvi vek karakteriše upravo dostupnost i niska cena svega navedenog. Pojam veštačke inteligencije nije nov i prvi uspešan program baziran na veštačkoj inteligenciji je napisan pedesetih godina prošlog veka. Međutim, eksponencijalni rast kreće tek oko 2010. godine, da bi se duplirao svakih narednih šest meseci. Jedan od alata baziranih na veštačkoj inteligenciji koji je pronašao masovnu primenu u svakodnevnom životu je virtuelni asistent nazvan ChatGPT. Razvijen je od strane američke istraživačke laboratorije „OpenAI“ i dostupan je od novembra 2022. godine. Danas gotovo da nema osobe koja nije čula ili koristila ChatGPT, a činjenica da je bilo potrebno svega pet dana da bi broj korisnika prešao milion, govori nam da je reč o tehnologiji koja je masovno prihvaćena širom sveta. GPT-3 (Generative Pretrained Transformer 3) je najsavremeniji autoregresivni jezički model koji služi za generisanje teksta nalik čoveku. Ovo je jedan od najvećih i najmoćnijih modela za obradu jezika do danas, a za njegovo treniranje je utrošeno preko 10 milijardi dolara. ChatGPT može da odgovara na pitanja, rešava kompleksne i programerske probleme, piše eseje, daje predloge i još mnogo toga. Međutim, daleko od toga da je model savršen. Neka od ograničenja su:
Svedoci smo da će ova tehnologija nastaviti da se usavršava, postaje pametnija i pristupačnija. Interesantno je da tim sa Stanforda istrenirao sličan jezički model (Stanford Alpaca) za manje od 600 dolara. Prvobitna procena je bila da će tek 2030. godine ovakvi modeli moći da se treniraju uz niske troškove. Dakle, ono što je trebalo da se desi za osam godina, desilo se za samo pet nedelja. Uz oštru konkurenciju ostalih tehnoloških giganta (Apple, Google, Amazon, Baidu) koji razvijaju svoje modele kao i gomilu startapova koji se bave veštačkom inteligencijom, možemo očekivati da će AI imati sve značajniju ulogu u našim životima u budućnosti. Stručnjaci iz industrije i kompanija koje ulažu u tehnologiju kažu da AI neće u potpunosti zameniti ljude u skorije vreme, ali će se poslovi transformisati kako veštačka inteligencija postaje pristupačnija. Iz tog razloga je neophodno usavršavati znanje i učiti o mogućnostima koje ovakvi modeli pružaju. Iako veštačka inteligencija nudi mnoge prednosti i koristi, neophodno je voditi računa o njenim potencijalnim negativnim uticajima na društvo i okruženje. Stoga je važno da se razvoj veštačke inteligencije vodi uz etička načela i da se tehnologija koristi na način koji će doneti najveću korist društvu u celini. Autor: Petar Damnjanović 
0 Comments
2. Šta je projekat „Willow“? Projekat „Willow“ je masivan, decenijama dug projekat kompanije ConocoPhillips koji se bazira na izvlačenju nafte na Severnoj padini Aljaske, a koji se godinama sastoji u istraživanju i bušenju nalazišta nafte na ovoj teritoriji. „Willow“ je predložen od strane kompanije ConocoPhillips i prvobitno odobren od strane Trampove administracije 2020. godine, originalno na kapacitet od pet nalazišta za bušenje, ali je kasnije smanjeno na tri. Područje gde je planiran projekat sadrži do 600 miliona barela nafte. Takva nafta bi se tek za nekoliko godina našla na tržištu jer projekat tek treba da bude u izradi, ali sada kada je Bajdenova administracija dala zeleno svetlo ovom projektu, ništa ne sprečava izgradnju da počne. Ipak, i dalje je nejasno kada će se to tačno desiti, najvećim delom zbog pravnih izazova koji su se našli pred ovih projektom. Očekuje se da će „Earthjustice“, organizacija koja se zalaže za pravo životne sredine, uskoro podneti prigovor protiv projekta i verovatno će tražiti zabranu, te pokušati da blokira nastavak projekta. 3. Negativni uticaj projekta na klimatske promene Procenjeno je da će ovaj projekat emitovati 239 miliona metričkih tona ugljen-dioksida u atmosferu u narednih nekoliko decenija, što je ekvivalent emisiji 64 američke elektrane na ugalj. Stoga, postoji dobar razlog zašto su ekološke organizacije ovaj projekat nazvale „karbonskom bombom“. Kontradiktorno tome, predsednik Sjedinjenih Država se obavezao na plan da SAD do 2030. godine prepolovi emisiju gasova staklene bašte u odnosu na 2005. sa ciljem da se do 2050. godine postigne neto nulta emisija štetnih gasova. Očigledno je da bi odobravanje ovog projekta bitno ugrozilo navedeni plan. Aktivisti takođe navode da projekat „Willow“ bitno šteti zdravlju Arktika i planete, a dobili su podršku i od lokalne zajednice i advokatskih kancelarija koje su već podnele tužbe povodom ovog slučaja. Jedan od njihovih argumenata je i negativni klimatski uticaj na ugrožene životinjske vrste, uključujući polarne medvede koji žive u regionu gde bi projekat bio izgrađen, takođe navodeći da projekat krši i nekoliko saveznih zakona, uključujući Zakon o nacionalnoj politici životne sredine (NEPA) i Zakon o ugroženim vrstama (ESA). 4. Da li projekat „Willow“ može imati pozitivne efekte? Dok se određeni akteri fokusiraju na negativne aspekte ovog projekta, drugi ga vide kao odličnu priliku. Senatori američkog Kongresa izjavljuju da već mogu osetiti svetliju budućnost Aljaske kao posledicu ovoga projekta. Navedena razmišljanja potiču uglavnom iz činjenice da će „Willow“ projekat omogućiti hiljade novih radnih mesta, ali uz to i generisati milijarde dolara novog prihoda, poboljšavajući kvalitet života na Severnoj padini i širom države. Da bi se ovakva tačka gledišta shvatila, mora se znati da privreda Aljaske u velikoj meri zavisi od naftne industrije. Skoro 85% državnog budžeta dolazi iz prihoda od nafte. Iz tog razloga se potencijalno može razumeti značaj ovog projekta posebno za državu Aljasku, koja trenutno crpi manje od četvrtine nafte koju je crpela 1980-ih. Takođe, važno je dodati da, čak i da je administracija predsednika htela da reaguje u zaustavljanju projekta, ruke su im potencijalno vezane zbog postojećih i važećih ugovora o zakupu sa kompanijom ConocoPhillip. Utvrđeno je da im sudovi zakonski ne bi dozvolili da u potpunosti odbace ili drastično umanje projekat. Ukoliko bi išli tim putem, mogli bi da se suoče sa velikim kaznama u postupku protiv ConocoPhillips kompanije. 5. Da li imamo rešenje? Organizacije za zaštitu životne sredine i kompanija ConocoPhillips se utrkuju sa vremenom. Izgradnja ovog projekta se može obaviti samo tokom zimske sezone jer su joj potrebni zaleđeni putevi za izgradnju ostatka infrastrukture naftnog projekta. Ako ekološke organizacije pre kraja sezone izdejstvuju sudsku zabranu, time bi mogle zaustaviti ili odložiti projekat za najmanje godinu dana. Takođe, pošto projekat treba da bude u potpunosti izgrađen pre nego što se nafta može proizvesti, mogle bi proći godine da proizvedena nafta konačno i stigne na tržište. Kako možete pomoći? Odmah nakon što je projekat „Willow“ postao javan, aktivisti su na sajtu „change.org“ kreirali peticiju pod nazivom „Say no to the Willow project“. Ova peticija za sada ima više od 5 miliona potpisa. Ako ste se ovim člankom uverili da projekat „Willow“ može biti fatalan za životnu sredinu i budućnost naše planete, možete potpisati pomenutu peticiju na ovom linku: https://www.change.org/p/joseph-r-biden-biden-administration-and-conocophillips-say-no-to-the-willow-project. 1.Uvod
Jedna od glavnih odlika novog milenijuma su teme vezane za životnu sredinu i klimatske promene. Iako i u današnje vreme postoje teorije da klimatske promene ne postoje i da situaciju ne treba shvatati ozbiljno, krajem prošlog veka međunarodna zajednica je konačno počela da pridaje značaj ovoj pojavi, uviđajući hitnost i neophodnost za promenama na ovom polju. Međutim, i nakon nekoliko decenija, propisa i međunarodnih sporazuma, velike sile i dalje zloupotrebljavaju svoj položaj kršeći sporazume i akte kojima su svojevoljno pristupale, stvarajući katastrofalne posledice po klimatske promene. Jedna od potencijalnih zloupotreba je i projekat pod nazivom „Willow“. 2. Šta je projekat „Willow“? Projekat „Willow“ je masivan, decenijama dug projekat kompanije ConocoPhillips koji se bazira na izvlačenju nafte na Severnoj padini Aljaske, a koji se godinama sastoji u istraživanju i bušenju nalazišta nafte na ovoj teritoriji. „Willow“ je predložen od strane kompanije ConocoPhillips i prvobitno odobren od strane Trampove administracije 2020. godine, originalno na kapacitet od pet nalazišta za bušenje, ali je kasnije smanjeno na tri. Područje gde je planiran projekat sadrži do 600 miliona barela nafte. Takva nafta bi se tek za nekoliko godina našla na tržištu jer projekat tek treba da bude u izradi, ali sada kada je Bajdenova administracija dala zeleno svetlo ovom projektu, ništa ne sprečava izgradnju da počne. Ipak, i dalje je nejasno kada će se to tačno desiti, najvećim delom zbog pravnih izazova koji su se našli pred ovih projektom. Očekuje se da će „Earthjustice“, organizacija koja se zalaže za pravo životne sredine, uskoro podneti prigovor protiv projekta i verovatno će tražiti zabranu, te pokušati da blokira nastavak projekta. 3. Negativni uticaj projekta na klimatske promene Procenjeno je da će ovaj projekat emitovati 239 miliona metričkih tona ugljen-dioksida u atmosferu u narednih nekoliko decenija, što je ekvivalent emisiji 64 američke elektrane na ugalj. Stoga, postoji dobar razlog zašto su ekološke organizacije ovaj projekat nazvale „karbonskom bombom“. Kontradiktorno tome, predsednik Sjedinjenih Država se obavezao na plan da SAD do 2030. godine prepolovi emisiju gasova staklene bašte u odnosu na 2005. sa ciljem da se do 2050. godine postigne neto nulta emisija štetnih gasova. Očigledno je da bi odobravanje ovog projekta bitno ugrozilo navedeni plan. Aktivisti takođe navode da projekat „Willow“ bitno šteti zdravlju Arktika i planete, a dobili su podršku i od lokalne zajednice i advokatskih kancelarija koje su već podnele tužbe povodom ovog slučaja. Jedan od njihovih argumenata je i negativni klimatski uticaj na ugrožene životinjske vrste, uključujući polarne medvede koji žive u regionu gde bi projekat bio izgrađen, takođe navodeći da projekat krši i nekoliko saveznih zakona, uključujući Zakon o nacionalnoj politici životne sredine (NEPA) i Zakon o ugroženim vrstama (ESA). 4. Da li projekat „Willow“ može imati pozitivne efekte? Dok se određeni akteri fokusiraju na negativne aspekte ovog projekta, drugi ga vide kao odličnu priliku. Senatori američkog Kongresa izjavljuju da već mogu osetiti svetliju budućnost Aljaske kao posledicu ovoga projekta. Navedena razmišljanja potiču uglavnom iz činjenice da će „Willow“ projekat omogućiti hiljade novih radnih mesta, ali uz to i generisati milijarde dolara novog prihoda, poboljšavajući kvalitet života na Severnoj padini i širom države. Da bi se ovakva tačka gledišta shvatila, mora se znati da privreda Aljaske u velikoj meri zavisi od naftne industrije. Skoro 85% državnog budžeta dolazi iz prihoda od nafte. Iz tog razloga se potencijalno može razumeti značaj ovog projekta posebno za državu Aljasku, koja trenutno crpi manje od četvrtine nafte koju je crpela 1980-ih. Takođe, važno je dodati da, čak i da je administracija predsednika htela da reaguje u zaustavljanju projekta, ruke su im potencijalno vezane zbog postojećih i važećih ugovora o zakupu sa kompanijom ConocoPhillip. Utvrđeno je da im sudovi zakonski ne bi dozvolili da u potpunosti odbace ili drastično umanje projekat. Ukoliko bi išli tim putem, mogli bi da se suoče sa velikim kaznama u postupku protiv ConocoPhillips kompanije. 5. Da li imamo rešenje? Organizacije za zaštitu životne sredine i kompanija ConocoPhillips se utrkuju sa vremenom. Izgradnja ovog projekta se može obaviti samo tokom zimske sezone jer su joj potrebni zaleđeni putevi za izgradnju ostatka infrastrukture naftnog projekta. Ako ekološke organizacije pre kraja sezone izdejstvuju sudsku zabranu, time bi mogle zaustaviti ili odložiti projekat za najmanje godinu dana. Takođe, pošto projekat treba da bude u potpunosti izgrađen pre nego što se nafta može proizvesti, mogle bi proći godine da proizvedena nafta konačno i stigne na tržište. Kako možete pomoći? Odmah nakon što je projekat „Willow“ postao javan, aktivisti su na sajtu „change.org“ kreirali peticiju pod nazivom „Say no to the Willow project“. Ova peticija za sada ima više od 5 miliona potpisa. Ako ste se ovim člankom uverili da projekat „Willow“ može biti fatalan za životnu sredinu i budućnost naše planete, možete potpisati pomenutu peticiju na ovom linku: https://www.change.org/p/joseph-r-biden-biden-administration-and-conocophillips-say-no-to-the-willow-project.  ,,Koliko si koraka sakupio/la do sada?”
Sećam se da je ovo bila glavna stvar oko koje smo polemisali moji prijatelji i ja nekih par meseci u 2019. godini. Mislim da se zapravo nikada u životu nisam toliko trudila da pešačim i krećem se kao tada. Sjajno je bilo gledati kako se predjeni koraci pomoću aplikacije pretvaraju u novac koji ,,neko tamo” ulaže gde treba. Ako već niste, upoznajte se sa NURDOR-om - ,,Mi olakšavamo živote deci oboleloj od raka i njihovim najbližima pružajući praktičnu, emotivnu i materijalnu podršku. Mi smo nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje”, kažu u odeljku O nama na zvaničnom sajtu. Roditelji čija su se deca pre 20 godina lečila od malignih bolesti došli su na ideju da osnuju NURDOR, kako to kaže naša sagovornica i pravni i PR savetnik u NURDOR-u, Tamara Klarić, sa jednim ciljem - ,,da nijedna porodica više ne mora da prolazi kroz to onako kako su oni morali: sami.” Danas NURDOR čine upravni odbor - roditelji osnivači, a pored njih još jedanaest zaposlenih u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Na pitanje kako su to uspeli i šta smatra najvećom vrednošću NURDOR-a, Tamara kaže - zajedništvo. Tamara navodi da najvećim i najuspešnijim projektom NURDOR-a dosad smatra projektovanje, izgradnju i opremanje nove bolnice dečje hemato-onkologije u Nišu. Opremljena je najsavremenijom medicinskom opremom, svaka soba ima svoje kupatilo i krevet za roditelja, a pored toga, ono što je možda i najznačajnije, postoji mogućnost primene humane terapije - deca primaju hemioterapiju dok se igraju. ,,Danas je to najmodernija ustanova ova namene na Balkanu, izgradjena u potpunosti zahvaljujući donacijama kompanija i gradjana.” NURDOR je 2018. završio i poklonio bolnicu Kliničkom centru Niš. Takodje navodi da je kroz organizaciju, u različitim aktivnostima, dosada prošlo skoro 1000 porodica. Najnoviji i trenutno najveći projekat izgradnje Roditeljske kuće u Beogradu pokrenuli su, kako kaže, baš iz razloga što nema dovoljno kapaciteta za smeštaj porodica u Beogradu, koji je najveći terapijski i dijagnostički centar u Srbiji i u koji najveći deo dece, zapravo, dolazi da se leči. ,,Ovo će biti najveća Roditeljska kuća u Srbiji, koja će omogućiti da svaka porodica koja dolazi u Beograd zbog lečenja ima obezbedjen besplatan i adekvatan smeštaj sve vreme dok lečenje bude trajalo.” Kao najveće prepreke na koje organizacija, kao i porodice sa kojima su u kontaktu, nailaze, navodi da su one uglavnom administrativne i pravne prirode, koje naročito za porodice predstavljaju ,,jedan potpuno bespotreban dodatan teret na već nezamislivo tešku situaciju u kojoj se nalaze”. Sa birokratskim sistemom ,,koji je toliko trom i spor, da se često čini kao da radi sam protiv sebe”, ipak, u većini slučajeva, uspevaju da se izbore. Na inicijativu NURDORA-a je 2019. godine, posle šest godina borbe, došlo do izmene zakona o zdravstvenom osiguranju i roditelji teško obolele dece su dobili pravo na bolovanje za čitavo vreme trajanja lečenja uz 100 odsto naknade zarade, dok je ranija praksa bila svega četiri meseca bolovanja sa 60 odsto naknade. Takodje su uspeli da se izbore za pravo mališana na besplatnu rehabilitaciju nakon lečenja. Medjutim, kao još uvek nerešen problem navodi da ostaje nepostojanje pedijatrijskog kancer registra u Srbiji, informacionog sistema za analizu podataka, koji bi umnogome pomogao praćenju svih podataka, broja obolelih i izlečenih, kratkoročnih i dugoročnih posledica lečenja i terapija itd. Iako se NURDOR za ovo zalaže godinama unazad bez rezultata, ,,Nastavićemo ovu borbu i dalje, uz nikad napuštenu nadu da će institucije prepoznati da je ono za šta se zalažemo isključivo promena na bolje. Za sve nas”, kaže Tamara. Na to da li smatra da njihove akcije dolaze do ,,dovoljnog” broja ljudi i da li je do njih danas teško dopreti, odgovorila je da uvek može bolje i da bi bilo sjajno da svaka punoletna osoba u Srbiji zna za NURDOR, ne zbog povećanja popularnosti, već jer bismo na taj način dobili jedno osvešćeno društvo. ,,...Sigurna sam da nikada, ni u jednoj eri kroz koju će čovečanstvo proći, nećete naći čoveka koji se ne oseća dobro kada radi Dobro. Treba ljudima samo ponuditi tu mogućnost, osmisliti način i pružiti im priliku da vide da to zaista ima smisla. Ako u tome uspemo - onda Dobro postaje moć.” I ja se slažem sa Tamarom. Svi oko mene, uključujući i mene, skupljali su korake i osećali se dobro. NURDOR jednom rečenicom naša sagovornica opisuje citatom Margaret Maed: ,,Nikada ne potcenjujte mogućnost da mala grupa posvećenih ljudi može da menja svet. Uostalom, oni su jedini do sada to učinili.” Ja bih, ipak, ovu priču o NURDOR-u, ovim beskrajno inspirišućim ljudima i njihovom nesebičnom cilju i značaju završila, kako Tamara kaže i priča, jednom kratkom anegdotom: ,,Jedna mala princeza, koja je u NURDOR roditeljskoj kući dočekala svoj treći rodjendan, se nakon uspešne operacije i lečenja vratila sa roditeljima u svoj grad. Posle nekoliko dana mama je primetila da je tužna i pitala je šta joj je, da li je nešto boli, a ona je odgovorila: ,,Volela bih da idemo kući u Beograd.”” Izložba Mileva: mi smo stena otvorena je u novogodišnjoj noći u Muzeju grada Novog Sada, na Petrovaradinskoj tvrđavi i predstavlja javni i privatni život naučnice Mileve Marić Ajnštajn kroz spoj umetnosti i nauke. Mileva Marić Ajnštajn, srpska fizičarka i matematičarka, rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, a preminula je 4. avgusta 1948. godine u Cirihu u Švajcarskoj. Pohađala je Višu žensku gimnaziju u Novom Sadu, a završila je Realku u Sremskoj Mitrovici 1890. godine kao najbolja u razredu iz fizike i matematike. Bila je tek peta žena koja je 1886. godine primljena na Državnu politehničku školu u Cirihu, gde je i upoznala svog budućeg supruga – Alberta Ajnštajna. Mileva i Albert su se venčali 1903. godine, a razveli su se 1919. godine. Ono oko čega se i dalje vodi polemika jeste Milevin doprinos Ajnštajnovom naučnom radu. Poznato je da je Milevina ocena iz fizike na fakultetu bila 5,5, baš kao i Albertova. Mileva i Albert jesu radili zajedno, ali je jedno od njih dvoje bilo uskraćeno priznanja za zajednički rad. Nažalost, zbog nedostatka dokumenata koji bi ovo i potvrdili, savremena nauka ne priznaje genijalnost Mileve Marić i njen značajan doprinos nauci u meri u kojoj bi trebalo. Ono što je zanimljivo je da se u Novom Sadu u Kisačkoj 20, nalazi porodična kuća Mileve Marić Ajnštajn u kojoj su jedno vreme živeli Mileva i Albert. Kuća je sagrađena 1907. godine, a obnovljena je 2019. godine. Postoje priče da su Alberta, dok su boravili tamo, zbog nekonvencionalnog ponašanja i duge, razbarušene kose, prozvali „šašavim Marićevim zetom“. Mi vas pozivamo da posetite izložbu koja je otvorena naredne 3 godine, i na taj način odate počast Milevinom liku i delu koji je to svakako zaslužio. Zbog oskudnosti informacija o životu ove sjajne naučnice, o njoj možemo saznati na osnovu pisama koja su razmenjivali Mileva i Albert. Upravo je u tim pismima, umetnik Dušan Jovović i pronašao inspiraciju za ovu izložbu. Izložbu čini 12 celina, a prostor je podeljen u kompoziciji na „svetli“ i „tamni“ i oni čine jednu neodvojivu celinu. Cela izložba podrazumeva kombinaciju različitih vrsta umetnosti i tehnologije kao što su 3D animacija, digitalni zvuk, hologram, kao i skulptura, grafički dizajn, crteži i slike. Svaka prostorija ima određen značaj ili predstavlja neki aspekat Milevinog života. Prema autoru izložbe, mračni tunel na samom početku izložbe predstavlja metaforu koja označava ulazak u „blistavi um“ naučnice. Na sredini prve prostorije nalazi se beli bicikl, koji je bio karakterističan za Vojvodinu i bio je važan za ovu naučnicu, jer je imala poteškoća sa kretanjem. Kada se na njega sedne i zavrte pedale, pred nama se otvara „Milevina perspektiva“. Što je bliži kraj izložbe, to se više udaljavamo od svetlosti, koja je označavala produktivan period njenog života, i približavamo mraku, koji predstavlja onaj deo njenog života ispunjen patnjom usled razvoda i bolesti. Svitac u ovoj izložbi nosi značenje života, novih mogućnosti i beskrajnosti, a inspiraciju za tu metaforu autor izložbe pronašao je u njenom boravku u Titelu, u momentu kada je gledala koreografiju svitaca iznad Titelskog brega, i jedna od prostorija u Muzeju je posvećena upravo ovom trenutku. Razlog oduševljenosti ovom izložbom nije samo zbog toga što u njoj vidimo spoj umetnosti, nauke i novih tehnologija, već što možemo da doživimo različite emocije posmatrajući različite aspekte života Mileve Marić. Ono što podstiče emocije nije samo narativ o Milevinom životu, već i kombinacija toplih i hladnih boja, svetlosti i tame i projekcije. Projekcija vode i talasi koji se kreću po plafonu i vodopad koji se spušta do stene čine jednu magičnu sliku kojom posmatrač postaje opčinjen. Izložba je svojom interaktivnošću oživela, raštimovan klavir u jednoj prostoriji svojim notama prenosi osećanja koja je Mileva osetila u teškim trenucima, a njen hologram govorom na srpskom i nemačkom jeziku daje nam utisak da je ona u tom momentu sa nama u prostoriji. Sa ove izložbe može dosta da se nauči o Milevinom života iz ličnije perspektive, pre nego iz neke biografije, dokumentarca ili bilo koje knjige. Melanholična atmosfera, bogata simbolika izložbe i značaj ove naučnice kao ličnosti, ali i njenog rada će nam nakon posete izložbi definitivno ostati urezani u sećanju. Takođe, izložba nas poziva da Milevu posmatramo ne kao žrtvu, već kao jednu hrabru i blistavu figuru koja je otvorila naučni prozor svemirskim prostranstvima. Mi vas pozivamo da posetite izložbu koja je otvorena naredne 3 godine, i na taj način odate počast Milevinom liku i delu koji je to svakako zaslužio. Autori: Teodora Šiklošić i Katarina Klisura Srednjoevropski program univerzitetske razmene CEEPUS omogućava studentima i profesorima širom Srbije pri najrazličitijim viosokoškolskim ustanovama da učestvuju u aktivnostima akademske mobilnosti. CEEPUS program uspešno se realizuje već skoro trideset godina i broji čak petnaest državnih članica srednje Evrope: Austriju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Makedoniju, Mađarsku, Moldaviju, Poljsku, Rumuniju, Slovačku, Srbiju, Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru i Češku. Premda program omogućava i stručno usavršavanje profesora kao što je već naznačeno, on više pažnje usmerava na mobilnost studenata, omogućavajući im na taj način da pohađaju kurseve akademskih instucija u inostranstvu, polažu ispite, stručno se usavršavaju, sprovode naučno-istraživačke radove, upoznaju strane studente i još mnogo toga!  Program funkcioniše tako što se više puta tokom godine raspišu konkursi od strane fakulteta ili visokoškolske ustanove u inostranstvu, a studenti mogu da se prijave na konkurse koji se tiču oblasti koju studiraju u svojoj matičnoj državi. Konkurs je otvorenog tipa, tako da svi studenti širom Srbije imaju priliku da podnesu prijavu tako što popune formular u okviru kog izražavaju svoja interesovanja i obrazovne ciljeve koje bi želeli da ostvare programom. Ovom prilikom, kandidati mogu da se izjasne da li bi želeli da učestvuju u celovitim semestralnim aktivnostima tako da slušaju kurseve i pohađaju ispite u cilju ostvarivanja ESPB bodova, ili pak žele da učestvuju u kraćim akademskim razmenama u trajanju do tri meseca, a koje se uglavnom realizuju u cilju sprovođenja istraživanja i/ili pisanja master ili doktorske teze. Proces prijave podrazumeva i dostavljanje kratke autobiografije i motivacionog pisma. Ukoliko studenti prođu selekcioni krug, zemlja u okviru koje se program mobilnosti realizuje obezbeđuje kompletnu studentsku stipendiju u naznačenom trajanju. Stipendijom je isplaćen novčani iznos za boravak u inostranstvu, kao i smeštaj u studentskom domu, ishrana u studentskoj menzi i zdavrstveno osiguranje. Lično sam imala priliku da učsetvujem u ovom programu mobilnosti. Mesec dana sam proverla u Hrvatskoj na odseku za psihologiju pri Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Rijeci. Nakon što sam dobila informaciju da sam primljena na program, u dogovoru sa metorkom sa svog matičnog fakulteta, dr Kajom Damnjanović, kontaktirala sam profesora dr Igora Bajšanskog koji se interesuje za istu istraživačku oblast kao nas dve. Tokom mog boravka u trajanju od mesec dana, nas troje smo sproveli istraživanje iz oblasti kompleksne kognicije pod nazivom „Confident and with good reason? Relationship between judgment of task-solving ability and final judgment of confidence on syllogistic reasonin tasks“. To istraživanje smo naredne godine predstavili na konferenciji „Empirijska istraživanja u psihologiji“, gde smo osvojili nagradu za najbolju poster prezetnaciju.  Pored toga što mi je ova razmena omogućila da se stručno usavršavam i produkujem naučno-istraživački rad iz oblasti koja me interesuje za koji sam kasnije nagrađena, ona mi je pre svega donela pregršt prijatelja iz Hrvatske sa kojima se i dan danas čujem i koje željno iščekujem da vidim. Toplo preporučujem svim zainteresovanim studentima da pročitaju javni poziv za prijavu CEEPUS mrežnih mobilnosti kandidata za 2022/2023. godinu preko sledećeg linka
https://www.ceepus.info/default.aspx#nbb, te kasnije i da se prijave za neki od programa preko sledeće stranice https://www.ceepus.info/default.aspx#nbb. Srećno svima! |
AutoriStipendiste i stipendistkinje Fondacije Studenica Arhiva
May 2023
Kategorije |
RSS Feed