обавезе, ипак проведете сате и сате гледајући ТикТок снимке или Instagram реелс-
еве. У последње време све више се говори о немогућности младих људи да се
суоче са својим обавезама, па исте одлажу.
Одлагање, илити по старом српском „прокрастинација“, дешава се многима. Уместо
да седнете и договорите на све доспеле мејлове, у том тренутку занимљивије је и
битније да се очисти сандуче од непотребних мејлова; или је потребно да пређете
одређен број питања за испит, хмм, можда да поспремите собу? Зашто нам се ово
дешава?
Поједина истраживања говоре да неколико фактора утичу на појаву одуговлачења и
одлагања обавеза, а то су лоше управљање временом, лењост и недостатак
самоконтроле. Када се овако изговори, звучи и сувише грубо, што доводи до тога да
се многи осећају лоше и на све то додају и осећај кривице. За почетак, као и у
свему, важно је да не будемо прегруби према себи. Како пише Гардијан, 80%
младих одлаже своје обавезе, а чак њих 50% то ради учестало. Дакле, ако сте се
пронашли у овоме – нисте једини и немојте да будете превише самокритични.
Суштина прокрастинације је да је тренутни осећај који нас чини срећним много јачи
од осећаја који долази на дуже стазе. Другим речима, прокрастинација, односно
одлагање, није проблем лошег управљања временом, него проблем регулације
емоција. Како онда да утичемо на своје емоције?
Своје мале победе учините великим и будете поносни на себе. Предност од
обављања напорног задатка мора изгледати веће од тренутне непријатности
суочавања са истим.
Разбијте задатке на мање кораке
Сам осећај да знамо да се испред нас налази велики задатак може довести до тога
да превише размишљамо унапред и умањујемо своје способности. Такви задаци
могу изгледати застрашујуће, зато је савет да их поделите на мање кораке и сваки
обављен корак је ваша мала победа. Разбијање тих задатака на мање, оствариве
кораке чини их лакшим за почетак и завршетак.
Направите себи распоред и поставите циљеве – и реците другима
Можда звучи чудно, али на основу истраживања наш систем награђивања у мозгу
је веома осетљив на друштвени статус. Постоји већа тенденција да ће особе да
одраде своје задатке ако су исте изрекле људима. Ово је и одличан начин да
визуализујемо своје обавезе.
Препознајте и суочите се са извором стреса
Пре свега је важно да препознате знакове стреса који могу допринети
прокрастинацији. Затим је важно усвојити стратегије саморегулације, као што су
технике дубоког дисања, медитација, вежбање или јога. Када препознате извор
стреса, пробајте да се суочите и исти решите. Често нисмо свесни шта нас мучи, а
одлажемо оне активности које заправо нису директан узрок нашег лошег
расположења.
Радите с људима и не будите строги према себи
Свакако да једним читањем чланка на интернету или једног разговора није могуће
решити овакву навику, зато пробајте да причате са људима који можда имају сличне
изазове. Заједнички рад може допринети да останете мотивисани и одговорни према
свом раду. Следећи пут када имате испит, а не можете да се натерате да учите сами
у својој соби, пронађите друштво и направите радну атмосферу за то.
И најважније не будите строги према себи! Да се одлагање обавеза дешава
многима, говори чињеница да сам и ја овај текст одлагала. Али знајте да се може
решити! Само је потребно мало труда, мотивације… и можда неколико одгледаних
епизода омиљене серије. У сваком случају, не брините, одлагање обавеза је сасвим
нормално, док год на крају стигнете до циља и редовно радите на томе да
поправите ову навику.
