Учитељи, наставници и професори чине стуб нашег образовања, јер својим радом, залагањем и посвећеношћу ученицима деле знање и подстичу их на развој. Овим чланком желимо да широј публици представимо два таква професора, који својим радом показују да рад са децом може бити изузетно плодоносан.
У разговору са професорима Урошем Микићем, професором српског језика у Математичкој гимназији и Драганом Марковићем, наставником физичког у ОШ “Коста Вујић” добила сам прилику да сазнам њихова схватања и искуства о професорском занимању.
1. Шта Вас је инспирисало да постанете професор и како сте започели своју каријеру у образовању?
У.М: Инспирисали су ме неки од мојих професора, који су ми показали колико динамике, креативности и слободе овај позив може да понуди. Радим у Математичкој гимназији од 2021.
Д.М: 1. Првенствено волим спорт и физичку активност од најмлађих дана, а прилика за рад у просвети са децом је наставак мог опредељења, кроз рад у спортским и фитнес клубовима – са спортистима и рекреативцима, како са сениорима, тако и у млађим категоријама.
2. Које особине сматрате најважнијим за једног успешног професора и како их примењујете у свом раду?
У.М: Спремност на стално усавршавање и учење, несебичност, искреност, добронамерност, отвореност, инвентивност, лидерски и менторски дух, ентузијазам, говорничке вештине… Трудим се да личним примером утичем на своје ђаке, мислим да се најбоље учи управо по моделу.
Д.М: Посвећеност и љубав према послу, стрпљење и разумевање који су неопходни у раду са децом.
3. Како одржавате мотивацију и ентузијазам у учионици?
У.М: Ученици су ти који ме мотивишу и одржавају ентузијазам на константном нивоу. Својим интересовањима и питањима ме увек држе будним и спремним за акцију.
Д.М: Личним примером, саветима и похвалама за рад и залагање ученика.
4. Које методе користите да би ученици развили љубав према Вашем предмету?
У.М: Трудим се да проблемски приступам наставним јединицама, да пустим ученике да формирају лични став и искажу га. Моји часови су готово увек дијалошки, те стално захтевам повратну информацију од својих ђака. Водим их на различите културне и уметничке догађаје како би развили љубав према књижевности, а ту су, наравно, и бројне ваннаставне активности (секције).
Д.М: Такође личним примером (активним учешћем у извођењу задатог програма), детаљним појашњењем захтеваног садржаја, мотивисањем ученика и похвалама за труд и залагање у циљу савладавања градива. Истовремено разговором, примерима из свакодневног живота и позитивним и негативним.
5. Како се носите са стресом и захтевима који долазе са професијом просветног радника?
У.М: Углавном путем хобија – а то су најчешће путовања. Она служе као својеврсни „вентил“.
Д.М: Подсећањем на све повластице бављења овим позивом. Захвалност и поверење коју ми ученици исказују су прво на шта помислим, ако почнем да преиспитујем одлуку да се бавим овим послом. Редовно вежбање ми такође помаже да лакше поднесем стрес на послу.
6. Која је најважнија лекција коју сте научили током своје каријере и како је примењујете данас?
У.М: Да професионалац у овом послу стално мора да се обрачунава са сопственом сујетом, односно да уме да изговори и „не знам, али проверићу“ онда када је то тако.
Д.М: Неколико лекција је на мене оставило утисак. Првенствено да се трудом и посвећеношћу све може постићи. Затим да је у свему потребно пронаћи баланс, као и спремност на компромисе и прилагођавање датој ситуацији, а не слепо пратити упутства из „уџбеника“.
7. Како видите будућност образовања и шта мислите да је најважније за будуће генерације професора?
У.М: Образовном систему је неопходна коренита реформа, и то у смеру практичније примене знања. Ученике треба боље припремити за живот савременог доба, а то је нешто што школа мора да понуди макар у основама.
Д.М: Развој технологије и нове животне навике утичу у великој мери на будућност образовања. Потребно је пратити развој свих сегмената, али и прилагођавање садржаја потребама ученика и живота у целини. Сматрам да образовање иде у негативном смеру и да је потребно да се друштво пробуди и преузме најважнију ствар за развој нације у своје руке и врате едуковање и образовање деце људима који су компетентни и који су одабрали да се баве овим занимањем.
Захваљујемо се професорима Микићу и Марковићу на издвојеном времену и труду који улажу у свој посао, подршци коју пружају ученицима и што су инспирација за све који желе да се баве наставничким занимањима.
Аутор: Тара Стефановић
