,,Стварно та идеја мора да вас ,,вози”, то не може да буде нешто што се покреће само због новца већ ради неке мало веће иницијативе. Ја то више гледам као да желим да оставим неки траг, да урадим нешто велико, будем успешна. Ја сам свесна да са успехом долази и новац, али није ми то фокус. Фокус ми је управо успех и да ја допринесем нешто овој заједници, да имам нешто што функционише, што је моје, што сам ја развила. Мени се, ето, та идеја некако свиђа и често користим ову идеју – нешто мора да вас вози – поготово што сам порасла са њом.”
Данас разговарам са својом вршњакињом, колегиницом са факултета, Анђелом Кањо, девојком која је у трећој години средње школе покренула сопствени бизнис. Анђела је данас студенткиња друге године Факултета организационих наука на смеру Софтверско инжењерство и заједно са својим колегом Филипом Окетићем, оснивачица је платформе Moveably. Moveably је дигитална платформа која се бави повезивањем превозника и њихових потенцијалних клијената. Платформа функционише по принципу лицитација, што значи да клијент односно фирма или појединац који има потребу за транспортом поставља информације на платформу, након чега превозници потом лицитирају, а затим клијент бира понуду која му највише одговара. Moveably је јединствен начин да се ове две стране повежу, а до те идеје дошла је, како наводи, истражујући шта је то у овој области код нас мање заступљено и доступно. Како сама каже, Анђела је расла са својом идејом, кренувши од школског, преко Националног такмичења најбољих ученичких компанија, па све до Европског такмичења најбољих ученичких компанија у Естонији након победе на националном. На пар мојих питања о себи, својој платформи, факултету и балансирању обавеза, мотивацији и ограничењима са којима се она, као и сви млади људи, сусрела у свом каријерном путу, Анђела је одговорила:
С обзиром на то да си студенткиња Факултета организационих наука, а да си Moveably покренула још као ученица средње школе, како данас успеваш да балансираш између факултета и вођења сопственог посла?
Доста се бавим предузетништвом од прве године средње школе, тако да сам увек имала неку додатну активност, плус и музичка школа, у основној школи су то били тренинзи, секције на којима сам и плесала и глумила. Тако да могу да кажем да су те ваннаставне активности буквално саставни део мене и баш волим да смо заузета. Што се тиче тога како успевам да балансирам између факултета и посла, мислим да је значајно што на факултет не гледам као на нешто што је толико страшно и досадно, већ на њега гледам као на извор контаката, да сазнам неке нове конкурсе за Moveably итд. Баш ми је извор фрее информација, ја то тако гледам. Ту су људи који ће ти увек помоћи, који ће увек саслушати и који ће усмерити. Они су ту да нас науче, тако да мислим да је то, што се каже, бесплатни курс. Наравно да буде тешко у испитним роковима када се све сакупи, али осим тога стварно је предивно имати и једно и друго.
Да ли је и на који начин факултет допринео успешнијем управљању стартапа? Који су то најважнија знања која си покупила са факултета, а да су најприменљивија у конкретној пракси? С обзиром да си чланица ФОНИС-а (Удружење студената информатике ФОН-а), занима ме твоје мишљење о коцепту студентских организација уопште, који су то бенефити које си стекла чланством у тој студентској организацији и пројектима које она организује и да ли би исту препоручила другим студентима?
Факултет организационих наука мени лично пружа доста. Један од разлога што сам га уписала је тај што сам знала да се доста фокусирају на студенте и управо на тај менаџмент и бизнис део. Мислим да ко хоће да научи може још више да научи на овом факултету, само ако жели. Имам дивна искуства са професорима који су увек отворени да дају нове пројекте, да укључе студенте у неке своје активности, тако да мислим да јесу стварно добра подршка, поготово професори који су укључени у рад Истраживачко-развојног центра ФОН-а. Стварно су допринели по тим неким усмерењима. Оно у чему ми је факултет највише помогао јесте да уђем у свет бизниса и баратам појмовима и фразама који су у њему неопходни. Помогао ми је у томе да боље разумем како се заправо представљају стартапови, да то није само идеја и презентација, већ да треба бити свестан свих предности и недостатака, проблема које решавамо и зашто то радимо. Овај факултет вас јако лепо научи да не причате много, а да кажете суштину.
Студентске организације су за мене сјајна ствар јер нас спремају управо за тај корпоративни и пословни свет. Оно по чему су посебно значајне јесте то што су дефинитивно најбољи извор контакта, постоји много људи које сам упознала управо на пројектима и у самој организацији, а са којима сам касније сарађивала и на стартапу. Све препоруке за то да се људи опробају, макар само у једном пројекату, чисто да виде како функционише једна већа организација пројекта, јер пројекат је једна стварно комплексна ствар. Организације су не само одлична ствар због дружења, умрежавања, журки већ и због тога што се учи како да се управља пројектима, што је заправо и само вођење фирме. У организацији сам стекла бројне вештине, између осталог да се не плашим да питам кад би ми треба помоћ, што мислим да је јако важно када се има стартап јер не знамо све, поготово када смо овако млади. Фали нам знања, тако да, људи око нас су наш највећи ресурс.
Који су били највећи изазови са којима си се сусрела приликом покретања свог стартапа?
Док сам покретала свој стартап, пошто нисам имала никада радног искуства, највећи изазови су дефинитивно били са те финансијске стране, пошто сам завршила гимназију и онда су те финансије увек изгледале јако страшно (и даље понекад изгледају страшно), као и правна питања. Било је баш доста непознатих и нерешених питања, али ишли смо и идемо корак по корак. Најважније је да на време одреагујемо, али опет око мене су били и сада су људи које увек могу да питам за све. Зато ја волим да кажем да су људи заиста најважнији ресурс, јер без њих ово сама не бих успела.
Које су, по твом мишљењу, најважније особине и шта је оно најважније што неко, ко жели да покрене свој стартап, мора да уложи?
Што се тиче покретања стартапа, стварно бих рекла да та идеја мора да вас ,,вози”. То не може да буде нешто што се покреће само због новца, већ ради неке мало веће иницијативе. Сви који желе да се упусте у те воде треба да разумеју ту своју идеју, да стварно виде праву вредност у њој, а друго потребна је дисциплина. За стартап је дефинитивно потребна дисциплина јер то није нешто што може мало да се ради, а мало не. Јако је битан и тим, јер, колико год се ми не поклапали у неким другим стварима, треба да се поклапамо у том неком визионарском смислу, да видимо исте вредности и да можемо да функционишемо, а да опет будемо различити по неким вештинама и методама рада. Мој колега и ја имамо исту визију за фирму, али на другачији начин гледамо на ствари. Ја доста детаљишем, а он је доста продуктиван, тако да кад ја кренем да детаљишем око ствари које не треба он ми скрене пажњу да треба да идемо даље, а опет то моје детаљисање има доста утицаја на то да нас и наше резултате добро представи нпр. на такмичењима и да нас опет доведе до неких нових идеја.
У чему проналазиш највише мотивације и шта је то што те на дневном нивоу покреће, који би савет дала студентима и младима генерално који се суочавају са мањком мотивације, сумњом у себе и своје идеје, страхом од мишљења околине и слично?
Што се тиче мотивације, ја је проналазим у томе што се стварно осећам добро док радим на овоме. Баш ми се свиђа тај моменат кад ја могу да седнем и да видим шта може ново да се убаци, шта овде може другачије, комуникација са клијентима. У мени постоји невероватан осећај док радим ово и стварно је сад постало толико свакодневни део мог живота да не могу да замислим себе без Moveably-а и без његовог логоа око мене. Што се тиче мишљења околине, мислим да га не треба схватати као нужно лошу ствар. Наравно, критике никада нису пријатне, али су изузетно корисне у бизнис свету и у свету стартапа, тако да много је боље чути шта није добро него шта јесте. Сви знамо шта је добро у нашим идејама, али нам је некад, зато што смо субјективни, тешко да видимо шта можда неће радити и много ми значи када неко жели да нам да сугестију, поготово кад је тај неко добронамеран. Тако да, не треба се плашити околине, околина може да нам доста помогне да уочимо те наше недостатке и да наш бизнис доведемо до следећег, бољег стадијума. Што се тиче покретања стартапа, ми смо на различитим програмима стекли знања како то треба да се представи, пријављивали се за такмичења која су имала финансијске награде, па онда и Грант који подржава стартапе у саветодавном и финансијском смислу, тако да, миц по миц, може да се дође до тог почетног капитала и до почетних знања. Поента је жеља да се нешто промени и да се допринесе, реши неки проблем. Кренути одатле, а потом бити константан. Младима бих стварно препоручила да се опробају у предузетништву, чак и док су у средњој школи, уопште није рано да се опробају у таквим врстама такмичења и програма.
Данас разговарам са својом вршњакињом, колегиницом са факултета, Анђелом Кањо, девојком која је у трећој години средње школе покренула сопствени бизнис. Анђела је данас студенткиња друге године Факултета организационих наука на смеру Софтверско инжењерство и заједно са својим колегом Филипом Окетићем, оснивачица је платформе Moveably. Moveably је дигитална платформа која се бави повезивањем превозника и њихових потенцијалних клијената. Платформа функционише по принципу лицитација, што значи да клијент односно фирма или појединац који има потребу за транспортом поставља информације на платформу, након чега превозници потом лицитирају, а затим клијент бира понуду која му највише одговара. Moveably је јединствен начин да се ове две стране повежу, а до те идеје дошла је, како наводи, истражујући шта је то у овој области код нас мање заступљено и доступно. Како сама каже, Анђела је расла са својом идејом, кренувши од школског, преко Националног такмичења најбољих ученичких компанија, па све до Европског такмичења најбољих ученичких компанија у Естонији након победе на националном. На пар мојих питања о себи, својој платформи, факултету и балансирању обавеза, мотивацији и ограничењима са којима се она, као и сви млади људи, сусрела у свом каријерном путу, Анђела је одговорила:
С обзиром на то да си студенткиња Факултета организационих наука, а да си Moveably покренула још као ученица средње школе, како данас успеваш да балансираш између факултета и вођења сопственог посла?
Доста се бавим предузетништвом од прве године средње школе, тако да сам увек имала неку додатну активност, плус и музичка школа, у основној школи су то били тренинзи, секције на којима сам и плесала и глумила. Тако да могу да кажем да су те ваннаставне активности буквално саставни део мене и баш волим да смо заузета. Што се тиче тога како успевам да балансирам између факултета и посла, мислим да је значајно што на факултет не гледам као на нешто што је толико страшно и досадно, већ на њега гледам као на извор контаката, да сазнам неке нове конкурсе за Moveably итд. Баш ми је извор фрее информација, ја то тако гледам. Ту су људи који ће ти увек помоћи, који ће увек саслушати и који ће усмерити. Они су ту да нас науче, тако да мислим да је то, што се каже, бесплатни курс. Наравно да буде тешко у испитним роковима када се све сакупи, али осим тога стварно је предивно имати и једно и друго.
Да ли је и на који начин факултет допринео успешнијем управљању стартапа? Који су то најважнија знања која си покупила са факултета, а да су најприменљивија у конкретној пракси? С обзиром да си чланица ФОНИС-а (Удружење студената информатике ФОН-а), занима ме твоје мишљење о коцепту студентских организација уопште, који су то бенефити које си стекла чланством у тој студентској организацији и пројектима које она организује и да ли би исту препоручила другим студентима?
Факултет организационих наука мени лично пружа доста. Један од разлога што сам га уписала је тај што сам знала да се доста фокусирају на студенте и управо на тај менаџмент и бизнис део. Мислим да ко хоће да научи може још више да научи на овом факултету, само ако жели. Имам дивна искуства са професорима који су увек отворени да дају нове пројекте, да укључе студенте у неке своје активности, тако да мислим да јесу стварно добра подршка, поготово професори који су укључени у рад Истраживачко-развојног центра ФОН-а. Стварно су допринели по тим неким усмерењима. Оно у чему ми је факултет највише помогао јесте да уђем у свет бизниса и баратам појмовима и фразама који су у њему неопходни. Помогао ми је у томе да боље разумем како се заправо представљају стартапови, да то није само идеја и презентација, већ да треба бити свестан свих предности и недостатака, проблема које решавамо и зашто то радимо. Овај факултет вас јако лепо научи да не причате много, а да кажете суштину.
Студентске организације су за мене сјајна ствар јер нас спремају управо за тај корпоративни и пословни свет. Оно по чему су посебно значајне јесте то што су дефинитивно најбољи извор контакта, постоји много људи које сам упознала управо на пројектима и у самој организацији, а са којима сам касније сарађивала и на стартапу. Све препоруке за то да се људи опробају, макар само у једном пројекату, чисто да виде како функционише једна већа организација пројекта, јер пројекат је једна стварно комплексна ствар. Организације су не само одлична ствар због дружења, умрежавања, журки већ и због тога што се учи како да се управља пројектима, што је заправо и само вођење фирме. У организацији сам стекла бројне вештине, између осталог да се не плашим да питам кад би ми треба помоћ, што мислим да је јако важно када се има стартап јер не знамо све, поготово када смо овако млади. Фали нам знања, тако да, људи око нас су наш највећи ресурс.
Који су били највећи изазови са којима си се сусрела приликом покретања свог стартапа?
Док сам покретала свој стартап, пошто нисам имала никада радног искуства, највећи изазови су дефинитивно били са те финансијске стране, пошто сам завршила гимназију и онда су те финансије увек изгледале јако страшно (и даље понекад изгледају страшно), као и правна питања. Било је баш доста непознатих и нерешених питања, али ишли смо и идемо корак по корак. Најважније је да на време одреагујемо, али опет око мене су били и сада су људи које увек могу да питам за све. Зато ја волим да кажем да су људи заиста најважнији ресурс, јер без њих ово сама не бих успела.
Које су, по твом мишљењу, најважније особине и шта је оно најважније што неко, ко жели да покрене свој стартап, мора да уложи?
Што се тиче покретања стартапа, стварно бих рекла да та идеја мора да вас ,,вози”. То не може да буде нешто што се покреће само због новца, већ ради неке мало веће иницијативе. Сви који желе да се упусте у те воде треба да разумеју ту своју идеју, да стварно виде праву вредност у њој, а друго потребна је дисциплина. За стартап је дефинитивно потребна дисциплина јер то није нешто што може мало да се ради, а мало не. Јако је битан и тим, јер, колико год се ми не поклапали у неким другим стварима, треба да се поклапамо у том неком визионарском смислу, да видимо исте вредности и да можемо да функционишемо, а да опет будемо различити по неким вештинама и методама рада. Мој колега и ја имамо исту визију за фирму, али на другачији начин гледамо на ствари. Ја доста детаљишем, а он је доста продуктиван, тако да кад ја кренем да детаљишем око ствари које не треба он ми скрене пажњу да треба да идемо даље, а опет то моје детаљисање има доста утицаја на то да нас и наше резултате добро представи нпр. на такмичењима и да нас опет доведе до неких нових идеја.
У чему проналазиш највише мотивације и шта је то што те на дневном нивоу покреће, који би савет дала студентима и младима генерално који се суочавају са мањком мотивације, сумњом у себе и своје идеје, страхом од мишљења околине и слично?
Што се тиче мотивације, ја је проналазим у томе што се стварно осећам добро док радим на овоме. Баш ми се свиђа тај моменат кад ја могу да седнем и да видим шта може ново да се убаци, шта овде може другачије, комуникација са клијентима. У мени постоји невероватан осећај док радим ово и стварно је сад постало толико свакодневни део мог живота да не могу да замислим себе без Moveably-а и без његовог логоа око мене. Што се тиче мишљења околине, мислим да га не треба схватати као нужно лошу ствар. Наравно, критике никада нису пријатне, али су изузетно корисне у бизнис свету и у свету стартапа, тако да много је боље чути шта није добро него шта јесте. Сви знамо шта је добро у нашим идејама, али нам је некад, зато што смо субјективни, тешко да видимо шта можда неће радити и много ми значи када неко жели да нам да сугестију, поготово кад је тај неко добронамеран. Тако да, не треба се плашити околине, околина може да нам доста помогне да уочимо те наше недостатке и да наш бизнис доведемо до следећег, бољег стадијума. Што се тиче покретања стартапа, ми смо на различитим програмима стекли знања како то треба да се представи, пријављивали се за такмичења која су имала финансијске награде, па онда и Грант који подржава стартапе у саветодавном и финансијском смислу, тако да, миц по миц, може да се дође до тог почетног капитала и до почетних знања. Поента је жеља да се нешто промени и да се допринесе, реши неки проблем. Кренути одатле, а потом бити константан. Младима бих стварно препоручила да се опробају у предузетништву, чак и док су у средњој школи, уопште није рано да се опробају у таквим врстама такмичења и програма.
Аутхор:
Ксенија Манојловић
