Veštačka Inteligencija i ChatGPT

Veštačka inteligencija (AI) je trenutno jedan od najpopularnijih izraza u svetu tehnologije i startapova i to sa veoma dobrim razlogom. Poslednjih nekoliko godina došlo je do stvaranja mnogih inovacija i napretka koji su ranije bili isključivo u domenu naučne fantastike. Veštačka inteligencija je sposobnost računara, kompjuterski kontrolisanog robota ili softvera da obavlja zadatke koji se obično povezuju sa inteligentnim bićima, a odnosi se na simulaciju ljudske inteligencije putem mašina koje su programirane tako da misle i donose odluke kao ljudi.Da bi ova moćna tehnologija našla primenu i rešila određene probleme, neophodno je imati velike količine visokokvalitetnih podataka, napredne algoritme i modele, moćnu računarsku infrastrukturu kao i vešte naučnike i inženjere. Dvadeset prvi vek karakteriše upravo dostupnost i niska cena svega navedenog. Pojam veštačke inteligencije nije nov i prvi uspešan program baziran na veštačkoj inteligenciji je napisan pedesetih godina prošlog veka. Međutim, eksponencijalni rast kreće tek oko 2010. godine, da bi se duplirao svakih narednih šest meseci.

Jedan od alata baziranih na veštačkoj inteligenciji koji je pronašao masovnu primenu u svakodnevnom životu je virtuelni asistent nazvan ChatGPT. Razvijen je od strane američke istraživačke laboratorije  „OpenAI“ i dostupan je od novembra 2022. godine. Danas gotovo da nema osobe koja nije čula ili koristila ChatGPT, a činjenica da je bilo potrebno svega pet dana da bi broj korisnika prešao milion, govori nam da je reč o tehnologiji koja je masovno prihvaćena širom sveta.
GPT-3 (Generative Pretrained Transformer 3) je najsavremeniji autoregresivni jezički model koji služi za generisanje teksta nalik čoveku. Ovo je jedan od najvećih i najmoćnijih modela za obradu jezika do danas, a za njegovo treniranje je utrošeno preko 10 milijardi dolara. ChatGPT može da odgovara na pitanja, rešava kompleksne i programerske probleme, piše eseje, daje predloge i još mnogo toga. Međutim, daleko od toga da je model savršen. Neka od ograničenja su:

• Podaci i znanje koje je dostupno ChatGPT-u je ograničeno do 2021. godine 
• ChatGPT ponekad generiše netačne odgovore koji zvuče veoma razumno i tačno
• Model ponekad daje pristrasne odgovore na pitanja.

Za treniranje verzije ChatGPT-3 korišćeno je 175 milijardi parametra, međutim, korisnicima koji su spremni da se pretplate za 20 dolara mesečno, dostupna je verzija ChatGPT-4 koja je trenirana na 100 biliona parametra. ChatGPT-4  je verzija koja je višestruko moćnija i pametnija od prethodne.

Svedoci smo da će ova tehnologija nastaviti da se usavršava, postaje pametnija i pristupačnija. Interesantno je da tim sa Stanforda istrenirao sličan jezički model (Stanford Alpaca) za manje od 600 dolara. Prvobitna procena je bila da će tek 2030. godine ovakvi modeli moći da se treniraju uz niske troškove. Dakle, ono što je trebalo da se desi za osam godina, desilo se za samo pet nedelja. Uz oštru konkurenciju ostalih tehnoloških giganta (Apple, Google, Amazon, Baidu) koji razvijaju svoje modele kao i gomilu startapova koji se bave veštačkom inteligencijom, možemo očekivati da će AI imati sve značajniju ulogu u našim životima u budućnosti. Stručnjaci iz industrije i kompanija koje ulažu u tehnologiju kažu da AI neće u potpunosti zameniti ljude u skorije vreme, ali će se poslovi transformisati kako veštačka inteligencija  postaje pristupačnija. Iz tog razloga je neophodno usavršavati znanje i učiti o mogućnostima koje ovakvi modeli pružaju.
​
Iako veštačka inteligencija nudi mnoge prednosti i koristi, neophodno je voditi računa o njenim potencijalnim negativnim uticajima na društvo i okruženje. Stoga je važno da se razvoj veštačke inteligencije vodi uz etička načela i da se tehnologija koristi na način koji će doneti najveću korist društvu u celini.
​
Autor: Petar Damnjanović