Хлеб већ 14.000 година прати човечанство током насељавања нових делова света и тако је временом настала посебна географија хлебова коју можемо пратити данас – од индијског роти хлеба (познатији као цхапати, пхулка, маани), до француског багета (багуетте) и неодољивог грузијског качапури хлеба (ხაჭაპური). Хлеб је такође нераскидиво везан за саму хришћанску догму, за традицију и идентитет многих народа чиме је не само храна за тело већ и за душу, спајајући божанско и људско у својеврсну хармонију свакодневнице.
Пре 14.000 година је неко у данашњем Јордану оставио бесквасни хлеб у предуго над ватром, хлеб је прегорео и потом је био бачен поред насеља, где остао закопан све до 2018. године када га је пронашао тим археолога. Несумњива важност овог открића лежи у чињеници да је до скоро било заступљено мишљење да се хлеб прави 10.000 година откада је почео развој жетве на подручју Леванта.
Забринут нестајањем традиције прављења хлеба, уметник Слободан Јеремић Јеремија је у Пећинцима у Срему основао Музеј Хлеба, јединствену инстиуцију која је настала након уметниковог вишедеценијског ликовно-етнолошког истраживања културе прављења хлеба по Србији. Музејска поставка на јасан и интерактиван начин представља причу о хлебу, о начинима на који се он правио, о симболици и важности хлеба у друштву, о људима који су га правили и о начину живљења у прошлости.
Међутим као и језици, стара уметност прављења хлеба брзо нестаје и рецепти стари вековима постају у опасности од заборава. Забринут нестајањем традиције прављења хлеба, уметник Слободан Јеремић Јеремија је у Пећинцима у Срему основао Музеј Хлеба, јединствену инстиуцију која је настала након уметниковог вишедеценијског ликовно-етнолошког истраживања културе прављења хлеба по Србији. Музејска поставка на јасан и интерактиван начин представља причу о хлебу, о начинима на који се он правио, о симболици и важности хлеба у друштву, о људима који су га правили и о начину живљења у прошлости. Посебност поставке се може уочити у представљању предмета које је могуће директно додирнути и чија се сврха може демонстрирати. Додиривањем и употребом предмета се постиже активно учешће посетиоца и ствара се демистификовани и активни музејски простор. Изложени предмети разврстани су у три збирке: етнографску, археолошку и ликовну и у оквру музеја постоји библиотека. У музејском комплексу се налазе и фуруна за печење хлеба, огњиште и јединствена црква посвећена српској Слави чије спољашне зидове красе фреске традиционалних хлебова. Збирку музеја чини 96 различитих врста хлебова који су се код Срба месили за годишње циклусе, за празнике и за породичне обичаје. Посебне врсте хлебова намењене за посебне прилике указују на њихово неизоставно учешће при прославама и обичајима. Препоручујемо Вам да посетите Музеј Хлеба и да више научите о познатим хлебовима као што су Чесница, Лепиња и Проја али и о мање познатим српским хлебовима као што су симпатични фигурални
Закончићи.Више о музеју као и заборављеној уметности прављења хлеба можете видети на :
http://www.muzejhleba.rs/o-hlebu.htm
Лора Милутиновић,
Студент историје уметности
