Сара Симовић овогодишња стипендисткиња фондације „Студеница“ студенткиња је мастер студија на Академији уметности у Новом Саду. Симовићева је глуму на српском језику дипломирала са улогом Хелене у представи „Прослава“ у режији Бориса Лијешевића, такође она је добитница бројних диплома и признања који говоре о њеном таленту.
Наиме, Сара је свој таленат представила широј публици у својој дебитантској улози Дајане, у популарној серији „Убице мог оца“ и како се чини по реакцијама публике успела је да изнесе своју улогу на прави начин.
Симовићева је покушала да нам пренесе своје утиске и импресије са снимања, говорила је о њеном искуству, изазовима са којима се суочавала за време кастинга, али и у току снимања, као и о томе шта је она научила са снимања серије.
Према њеним речима на кастинг је позвана преко кастинг агенције. Међутим, пошто се кастинг одржао на даљину (онлине), због пандемије, Сара је прошла кастинг преко zoom-а, а као мотив да се што боље представи редитељки послужила јој је сама улога која је, како истиче, инспирисала, па је стога имала велику жељу да успе да изнесе улогу на прави начин.
Наиме, Сара је свој таленат представила широј публици у својој дебитантској улози Дајане, у популарној серији „Убице мог оца“ и како се чини по реакцијама публике успела је да изнесе своју улогу на прави начин.
Симовићева је покушала да нам пренесе своје утиске и импресије са снимања, говорила је о њеном искуству, изазовима са којима се суочавала за време кастинга, али и у току снимања, као и о томе шта је она научила са снимања серије.
Према њеним речима на кастинг је позвана преко кастинг агенције. Међутим, пошто се кастинг одржао на даљину (онлине), због пандемије, Сара је прошла кастинг преко zoom-а, а као мотив да се што боље представи редитељки послужила јој је сама улога која је, како истиче, инспирисала, па је стога имала велику жељу да успе да изнесе улогу на прави начин.
Млада, талентована глумица нам открива и да је сада препознају на улици. Наводи, да су импресије гледалаца сјајне, и да јој драго што су баш такве.
Симовићева је покушала да нам пренесе своје утиске и импресије са снимања, говорила је о њеном искуству, изазовима са којима се суочавала за време кастинга, али и у току снимања, као и о томе шта је она научила са снимања серије.
Према њеним речима на кастинг је позвана преко кастинг агенције. Међутим, пошто се кастинг одржао на даљину (онлине), због пандемије, Сара је прошла кастинг преко zoom-а, а као мотив да се што боље представи редитељки послужила јој је сама улога која је, како истиче, инспирисала, па је стога имала велику жељу да успе да изнесе улогу на прави начин.
Додаје да је јако тешко добити улогу и доказати се на кастингу и касније оправдати поверење. Али да јој је баш због тога осећај када је добила улогу био диван, иако је знала да је то велика одговорност и да нама опуштања. Улога Дајане је за њу дебитанска улога по којој је шире масе препознају.
Талентована Сара, објашњава да је Дајана лик са којим је могла лепо радити. Трудила се да је разуме и да повеже оно што има у свом искуству са њом. Такође, наводи да је било јако пуно исцрпљујућих и тешких сцена за снимање, емотивних и снажних које је требало снимити и наћи им праву меру, јер је Дајана ипак загонетни лик који мало прича, а доста тога крије, у суштини требало је са тим ликом изаћи на крај. Сматра да је улога добила прави сјај тек онда када је свакодневно радила са редитељком и осталим глумицима.
Сара се за улогу припремала тако што је ишчитавала сценарио, изнова и изнова, привлачило ју је то што чува много тајни, како оних везаних за породицу, тако и везаних за секту. Како би јасније разумела улогу и тему „секте“, Сара је читала књиге које се помињу у серији Алистера Кроулија. С обзиром да је потпуно ушла у лик Дајане она сматра да за њено отуђење није крива сама секта, односно оно што она пропагира, већ особа која је била на челу те секте. За Дајану и њено понашање је према њеним речима била одговорна она и осећања која је везивала за њу, а због којих је њу, као вођу секте, слепо следила.
Симовићева је на снимнају радила са многобројним прослављеним глумцима српске глумачке сцене, и била је свесна тога да много тога може научти од њих, те је то и искористила. Примећује, да су јој они много помогли, али и сматра да је спој младих и старијих генерација глумаца у овој сезони био од великог значаја. Оцењује да су млади дали много енергије, жеље и полета, док су искуснији глумци паметно и зрело усмеравали ствари и били велики ослонац њима.
Признаје да је у току снимања често размишљала како је нешто могла другачије да уради и на који начин је још могло да се одигра, али и да прави суд и утисак има тек сада када види целу причу, спаковану у 12 епизода. Додаје да примећује много недостатака у својој глуми, међутим то је не спутава да верује да никад није крај сазнавању и учењу. Она подвлачи да не постоји лош тренутак са снимања.
Млада, талентована глумица нам открива и да је сада препознају на улици. Наводи, да су импресије гледалаца сјајне, и да јој драго што су баш такве.
Сара Симовић је закључила да иза свега што радимо у животу треба стати и веровати максимално у то, без обзира што је то можда за друге људе најглупља и најбаналнија ствар, јер у супротном ништа што радимо не може испасти добро.
Према њеним речима на кастинг је позвана преко кастинг агенције. Међутим, пошто се кастинг одржао на даљину (онлине), због пандемије, Сара је прошла кастинг преко zoom-а, а као мотив да се што боље представи редитељки послужила јој је сама улога која је, како истиче, инспирисала, па је стога имала велику жељу да успе да изнесе улогу на прави начин.
Додаје да је јако тешко добити улогу и доказати се на кастингу и касније оправдати поверење. Али да јој је баш због тога осећај када је добила улогу био диван, иако је знала да је то велика одговорност и да нама опуштања. Улога Дајане је за њу дебитанска улога по којој је шире масе препознају.
Талентована Сара, објашњава да је Дајана лик са којим је могла лепо радити. Трудила се да је разуме и да повеже оно што има у свом искуству са њом. Такође, наводи да је било јако пуно исцрпљујућих и тешких сцена за снимање, емотивних и снажних које је требало снимити и наћи им праву меру, јер је Дајана ипак загонетни лик који мало прича, а доста тога крије, у суштини требало је са тим ликом изаћи на крај. Сматра да је улога добила прави сјај тек онда када је свакодневно радила са редитељком и осталим глумицима.
Сара се за улогу припремала тако што је ишчитавала сценарио, изнова и изнова, привлачило ју је то што чува много тајни, како оних везаних за породицу, тако и везаних за секту. Како би јасније разумела улогу и тему „секте“, Сара је читала књиге које се помињу у серији Алистера Кроулија. С обзиром да је потпуно ушла у лик Дајане она сматра да за њено отуђење није крива сама секта, односно оно што она пропагира, већ особа која је била на челу те секте. За Дајану и њено понашање је према њеним речима била одговорна она и осећања која је везивала за њу, а због којих је њу, као вођу секте, слепо следила.
Симовићева је на снимнају радила са многобројним прослављеним глумцима српске глумачке сцене, и била је свесна тога да много тога може научти од њих, те је то и искористила. Примећује, да су јој они много помогли, али и сматра да је спој младих и старијих генерација глумаца у овој сезони био од великог значаја. Оцењује да су млади дали много енергије, жеље и полета, док су искуснији глумци паметно и зрело усмеравали ствари и били велики ослонац њима.
Признаје да је у току снимања често размишљала како је нешто могла другачије да уради и на који начин је још могло да се одигра, али и да прави суд и утисак има тек сада када види целу причу, спаковану у 12 епизода. Додаје да примећује много недостатака у својој глуми, међутим то је не спутава да верује да никад није крај сазнавању и учењу. Она подвлачи да не постоји лош тренутак са снимања.
Млада, талентована глумица нам открива и да је сада препознају на улици. Наводи, да су импресије гледалаца сјајне, и да јој драго што су баш такве.
Сара Симовић је закључила да иза свега што радимо у животу треба стати и веровати максимално у то, без обзира што је то можда за друге људе најглупља и најбаналнија ствар, јер у супротном ништа што радимо не може испасти добро.
