Миона Динић је од ове године стипендисткиња фондације “Студеница” која се определила да свој образовни пут настави у иностранству. Одувек су је занимали језици и култура других држава, те је њен превасходни избор био да упише филолошки смер у Гимназији у Крушевцу, како би подробније изучавала стране језике. Схвативши да у малом граду у Србији, како наводи, није могла да оствари све своје потенцијале, одлучила је да две завршне године свог средњошколског образовања настави у ИИ гимназији Марибор у Словенији. Може се рећи да је ово била окосница у њеном академском развоју која ју је мотивисала да о свом образовању на даље размишља ван граница наше државе.
У складу с тим, она је, по завршетку ИИ гимназије Марибор, одлучила да иде још један корак даље и упише Универзиет у Гронингену у оквиру ког је била при катедри за либералне уметности и науку (енгл. Либерал артс анд сциенце). Премда важи за особу отвореног духа с истанчаном интеркултуралном осетљивошћу, Миони се ипак није допала организација програма, услед чега се определила да се врати назад у Словенију. Тада је уписала Филозофски факултет Универзитета у Љубљани. При овом универзитету, Миона је била на департману за језике у оквиру ког је изучавала енглески и италијански језик, који је нарочито окупирао њену пажњу. У жељи да га научи још боље и у жељи да се још више упозна са италијанском културом, Миона је одлучила да део својих мастер студија настави у Италији на Универзитету у Милану, на одсеку за хуманистику где од пре пар дана такође изучава енглески и италијански језик и књижевност.
На питање да ли би младима препоручила да оду у иностранство, Миона наводи да би свако ко има прилике требало да окуша своју срећу ван територије Србије, како сматра да одлазак у неку другу државу значи ново, значајно искуство и ширење видика. Миона посебно истиче да студирање у некој другој држави младима омогућује да схвате какве могућности њихови вршњаци имају негде другде, те да такво поређење помаже особи да разуме да ли је задовољна приликама које јој се нуде у матичној држави или не. Она такође истиче да школовање у иностранству помаже младима да постану отворенији, толерантнији, и да им такво искуство помаже да сазру, поред тога што несумњиво омогућава непосредан контакт са новом културом и језиком. Додатно истиче да школовање у иностранству са собом повлачи и могућност да млади константно буду окружени амбициозним људима сличних интересовања који их константно подстичу да буду још бољи и искористе своје пуне потенцијале. Напослетку, Миона закључује да одлазак у ма коју другу државу уједно значи и напуштање зоне конфора, а да управо тај излазак из инкапсулираног гнедза омогућава и боље познавање себе.
Када је упитана како јој је фондација “Студеница” помогла у њеном каријерном напретку, Миона истиче да јој је финанфијска подршка организације умногоме помогла, нарочито приликом селидбе за Милано. Она објашњава како је живот у иностранству изразито скуп, а посебно у Милану који важи за један од најскупљих градова Европе, те да јој је свака новчана подршка добродошла, нарочито у образовном контексту. Онда даље наводи да студије такође нису јефтине, а да одржавање високог просека и адамеског успеха не трпи истовремено пуно радно време, те да је захвална да стипендију коју прима може да уложи у своје образовање. Такође истиче да ју је организација спојила са осталим младим и амбициозним људима, што је додатно мотивише да настави да ради на себи и стручно се усавршава.
Вреди истаћи и да је Миона такође успешна и ван факултета и важи за особу која има широки репертоар интересовања. У скорије време интензивније је кренула да се бави писањем књижевних критика, при чему посебно треба нагласити чињеницу да су њене радове објавили у чак два инострана часописа – у “Коридор – крижишча уметбости”, где је писала на словеначком језику о књизи „Кинтсуги тијела“, списатељице Сенке Марић и у “Хоризонте”, немачко-италијанском часопису у којем је писала на италијанском језику. Она је такође и активисткиња за људска права, при чему је чланица организације “Amnesty Словениа”. Поред свега наведеног, Миона успева и да буде координатор TEDxLjubljana програма за преводиоце.
Поносни смо што у нашем тиму стипендиста имамо једну овакву перспективну чланицу за коју верујемо да својим примером и академским опусом може да инспирише и друге младе да стреме ка путу образовања!
