Шта се догодило са угледом просветних радника? (Из личног угла)

Шта се десило са поштовањем према онима који обликују младе умове? Оно што је некада било симбол поштовања и високог звања, данас полако бледи. Размишљајући о овом феномену, враћам се у прошлост, у време када су учитељи и наставници били носиоци знања и моралних вредности. Посебан пример за то је Свети Сава. Њихов посао није био само посао, већ позив, који захтева стрпљење, преданост и љубав према подучавању. Учитељи нису само пуки преносиоци знања, они обликују карактер деце.
 
Данас, док технологија и наука напредују брзином светлости, чини се да је овај аспект нашег друштва у застоју. Учитељи, наставници и професори су кључ развоја једног друштва. Ипак, чини се да су заборављени и занемарени у трци за напретком. Финансијска подршка за образовање је недовољна, а подршка околине често изостаје.​

Колико нам (не) користе „савремене технологије“?

У свету где би потенцијално вештачка интелигенција и роботи преузети власт над свим, треба се ипак критички осврнути и добро промислити о свим предностима и недостацима. Да ли је заиста могуће да улогу наставника у потпуности преузме машина? Ако се само присетимо својих учитељица, прво нам пада на памет љубав и брига коју нам је поклањала. Дакле, мислим да робот у том смислу никад неће моћи да замени човека. Васпитачице и учитељице су многима од нас светле тачке у животу, јер су прве са којима се сусрећемо када изађемо из породичног гнезда. Вештачка интелигенција не може приуштити нежност која је детету неопходна како би се развијало. Наравно, сав потенцијал који нам нуди савремено доба треба искористити на прави начин. Технологије су у значајној мери побољшале квалитет наставе и не треба „бежати“ од њих, већ се критички поставити и употребити на прави начин. 

Како вратити углед овој професији?

Сваке године је све мање и мање студената који су заинтересовани за посао учитеља или наставника. Мислим да не постоји брзо и једноставно решење за овај проблем које се може реализовати преко ноћи. Није ни преко ноћи нестао углед и ауторитет. Дефинитивно треба да свако као појединац мења своје ставове, уверења и предрасуде које евентуално постоје, а онда ће и друштво као колективна заједница бити у некој мери боље и лепше место за живот. Значај учитељског и наставничког позива је много битнији него што на први поглед изгледа, јер се преплићу многа дијалектичка јединства попут теорије и праксе, образовања и васпитања, материјалног, формалног и васпитаног итд. Враћање угледа и поштовања овој професији захтева заједнички напор друштва како бисмо поново препознали њихову значајну улогу у обликовању будућности.