Шагал – љубав и фантазија
5/6/2022
Волела сам да цртам од малих ногу. Прва озбиљнија уметничка слика којом сам се поносила и која није подразумевала случајне концентричне кругове ишаране разнобојним фломастерима настала је када сам имала пет година. Једног летњег поподнева на белом папиру у линијама нацртала сам козу у природи. Са њене леве стране лети лептир већи од сунца које се смеје из десног угла папира. Сећам се да сам била одушевљена својом козицом коју можете да замислите као аматерски микс Пикаса и Далија. А и мама је била задивљена, толико да и дан данас тај цртеж виси у нашем ходнику.
Нисам могла ни да предпоставим да је управо коза била важан симбол једног сликара који ће неколико година касније постати један од мојих најдражих стваралаца – Марка Шагала.
Пре два и по месеца, само неколико дана након што сам стигла у Милано, сазнала сам да ће од 16. марта у галерији Мудец бити изложени Шагалови радови. Једва сам дочекала да прође први талас гужве да могу у миру (иако у Милану никад није мирно) интимније да упознам Шагала.
Нисам могла ни да предпоставим да је управо коза била важан симбол једног сликара који ће неколико година касније постати један од мојих најдражих стваралаца – Марка Шагала.
Пре два и по месеца, само неколико дана након што сам стигла у Милано, сазнала сам да ће од 16. марта у галерији Мудец бити изложени Шагалови радови. Једва сам дочекала да прође први талас гужве да могу у миру (иако у Милану никад није мирно) интимније да упознам Шагала.
Нисам могла ни да предпоставим да је управо коза била важан симбол једног сликара који ће неколико година касније постати један од мојих најдражих стваралаца – Марка Шагала.
Изложбени простор је у плавој, зеленој и црвеној боји – бојама које су итекако присутне у Шагаловом раду, а док пратите хронолошки развој Шагала као сликара, чује се песма „Нацхт Актион“ из филма Шиндлерова листа. Представљање породице и њихових заједничких тренутака, религијски елементи, јеврејско страдање у Другом светском рату, жена Бела која је инспирација многих слика, само су неки од главних тематика које Шагалов рад чине препознатљивим и упечатљивим. Узалудно је сада описивати целу изложбу и сваку слику понаособ. Оно што ипак вреди описати јесте осећај који је Шагал на мене пренео – љубав. Љубав која не познаје рат, глад, беду. Љубав која је увек изнад свега, изнад моста разрушеног града, љубав која лебди поред козе која свира виолину јер то само љубав може. Љубав према човеку и природи, свеприсутна мисао водиља. Клише, помислићете, али заиста је тако. Мало уметника зна да пренесе управо овако чисту и неискварену мисао о љубави и срећи и у томе је по мом мишљењу Шагалова генијалност. Као што каже Ана Скот (Џулија Робертс) у филму Ноттинг Хилл: [Шагал] представља како љубав треба да изгледа. Срећа није срећа без козе која свира виолину.
Миона Динић
