Програмски лук „Сеобе“ одржава се у Новом Саду од 1. фебруара до 20. марта и укључује више од 300 догађаја и наступа преко 100 уметника из 42 земље. Овај програмски лук представља кретање становништва као инспирацију у уметности и приказује позитиван угао последица миграција и њихов утицај на нас и нашу културу. Један од главних догађаја „Сеобе душа“, јединствени павиљон књижевности, спаја визуелну и извођачку уметност и представља утицај миграција на индивидуу.Стварање Новог Сада кроз миграције је тема изложби из области културног наслеђа. Концепт подразумева да се прошлост сагледа из угла садашњости како бисмо могли да замислимо нову будућност. Предрасуде о миграцијама се приказују на хумористичан начин и поздрављају се они који су се вратили у свој град како би допринели друштву.
Ликови из измештене заједнице на тромеђи Србије, Хрватске и Босне, углавном су повратници из иностранства са различитим позадинама. Гледаоци сами бирају чију ће причу пратити. Позорница је приказана као сеоце од 7 кућа, са главним тргом, улицама и оближњом шумом.
Познати уметници и нове наде европске уметничке сцене кроз тему миграција, неодвојиви део европског идентитета, презентују различите врсте уметности и савремено стваралаштво. Уметнички и културни програми бавиће се темом одлазака и долазака, лутања и проналажења, али такође и егзистенцијалним питањима и разумевањем миграција.
Неки од најбољих светских и домаћих имена наступају управо у Новом Саду, овогодишњој Европској престоници културе.
Оригинал Енигма Воицес, један од најпознатијих немачких музичких пројеката, затим Антропоцено, пројекат чланова француско-аргентинског састава Готан Пројецт, Барселона Gipsy балКан Орцхестра, јапански гитариста и кантаутор Miyavi, композитор и пијаниста Васил Хаџиманов, најбољи представник севдалинки Божо Врећо, представница традиционалне и етно музичке сцене Биља Крстић и Бистрик Орцхестра и још много квалитетних извођача.
Сви ови уметници имају заједничку тему – мигације и њихов позитиван утицај на инспирацију која се огледа у свим перформансима.
Гледајући ове инспиришуће уметничке наступе, схватила сам да смо сви уједињени и да нас и нашу културу не могу да одвоје ни хиљаде километара. Миграције нам помажу да стекнемо искуство и да упознамо неку другу културу и обичаје, и то такође гради наш идентитет, али целокупан идентитет је и оно што носимо у себи. То је она слика која нас заправо представља. Све вредности које усвојимо током миграција остављамо нашој земљи када се вратимо, или само враћамо.
Човек мора некад да лута да би спознао себе и да би се пронашао у неком окружењу. Није битно где се налазимо, већ шта имамо некоме да понудимо и какви смо као особе и као личности. Свако ко има жељу да се одсели, или се већ одселио, вероватно је понекад наилазио на негодовање околине и управо ова манифестација „Сеобе“ ми је пружила наду и подршку да треба да следимо своје циљеве и да „дом“ носимо у себи, односно „дом“ представља све оно што чини нас саме и оно чему се увек враћамо, без потребе да негде физички одемо.
Посебан програм која је на мене оставио посебан и снажан утисак је представа „Б(ј)егунци“.
„Б(ј)егунци” су оптимисичан позоришни пројекат који преко примера миграција младих људи, објашњава разлоге и околности тих миграција. „Бјегунци су свет, понуђен да у њега уронимо.“
Ликови из измештене заједнице на тромеђи Србије, Хрватске и Босне, углавном су повратници из иностранства са различитим позадинама. Гледаоци сами бирају чију ће причу пратити. Позорница је приказана као сеоце од 7 кућа, са главним тргом, улицама и оближњом шумом. Гледаоци могу слободно да мењају позиције, изађу напоље, оду кући, врате се, остану на једној позицији и да прате причу једног лика од почетка до краја. Могу да прате и приче различитих ликова.
Оно што је посебно и специфично у вези са овом представом је то што можемо да се поистоветимо са реалним причама младих људи и да чујемо како су се они носили са проблемима током миграција. Ове приче су ми понудиле одговоре на питања и дилеме када ми је то било најпотребније. У периодима носталгије и кризе идентитета, када се тешко сналазимо у новој околини, само је потребно да чујемо да увек постоји решење. Најважније је да прихватимо свој склоп личности и да тежимо ка томе да будемо што боља верзија себе и увек доследна себи, где год се налазимо. Бити „грађанин света“ је оно што желим да постигнем и када одем и када се вратим да допринесем друштву које ме је подигло… да покажем да је све било вредно труда.
Неки од најбољих светских и домаћих имена наступају управо у Новом Саду, овогодишњој Европској престоници културе.
Оригинал Енигма Воицес, један од најпознатијих немачких музичких пројеката, затим Антропоцено, пројекат чланова француско-аргентинског састава Готан Пројецт, Барселона Gipsy балКан Орцхестра, јапански гитариста и кантаутор Miyavi, композитор и пијаниста Васил Хаџиманов, најбољи представник севдалинки Божо Врећо, представница традиционалне и етно музичке сцене Биља Крстић и Бистрик Орцхестра и још много квалитетних извођача.
Сви ови уметници имају заједничку тему – мигације и њихов позитиван утицај на инспирацију која се огледа у свим перформансима.
Гледајући ове инспиришуће уметничке наступе, схватила сам да смо сви уједињени и да нас и нашу културу не могу да одвоје ни хиљаде километара. Миграције нам помажу да стекнемо искуство и да упознамо неку другу културу и обичаје, и то такође гради наш идентитет, али целокупан идентитет је и оно што носимо у себи. То је она слика која нас заправо представља. Све вредности које усвојимо током миграција остављамо нашој земљи када се вратимо, или само враћамо.
Човек мора некад да лута да би спознао себе и да би се пронашао у неком окружењу. Није битно где се налазимо, већ шта имамо некоме да понудимо и какви смо као особе и као личности. Свако ко има жељу да се одсели, или се већ одселио, вероватно је понекад наилазио на негодовање околине и управо ова манифестација „Сеобе“ ми је пружила наду и подршку да треба да следимо своје циљеве и да „дом“ носимо у себи, односно „дом“ представља све оно што чини нас саме и оно чему се увек враћамо, без потребе да негде физички одемо.
Посебан програм која је на мене оставио посебан и снажан утисак је представа „Б(ј)егунци“.
„Б(ј)егунци” су оптимисичан позоришни пројекат који преко примера миграција младих људи, објашњава разлоге и околности тих миграција. „Бјегунци су свет, понуђен да у њега уронимо.“
Ликови из измештене заједнице на тромеђи Србије, Хрватске и Босне, углавном су повратници из иностранства са различитим позадинама. Гледаоци сами бирају чију ће причу пратити. Позорница је приказана као сеоце од 7 кућа, са главним тргом, улицама и оближњом шумом. Гледаоци могу слободно да мењају позиције, изађу напоље, оду кући, врате се, остану на једној позицији и да прате причу једног лика од почетка до краја. Могу да прате и приче различитих ликова.
Оно што је посебно и специфично у вези са овом представом је то што можемо да се поистоветимо са реалним причама младих људи и да чујемо како су се они носили са проблемима током миграција. Ове приче су ми понудиле одговоре на питања и дилеме када ми је то било најпотребније. У периодима носталгије и кризе идентитета, када се тешко сналазимо у новој околини, само је потребно да чујемо да увек постоји решење. Најважније је да прихватимо свој склоп личности и да тежимо ка томе да будемо што боља верзија себе и увек доследна себи, где год се налазимо. Бити „грађанин света“ је оно што желим да постигнем и када одем и када се вратим да допринесем друштву које ме је подигло… да покажем да је све било вредно труда.
Нови Сад је Европска престоница културе 2022. године те се кроз целу годину одржавају разни културно-образовни догађаји и изложбе. Више о свим дешавањима се можете информисати на веб-сајту новисад2022.рс
Аутор: Теодора Шиклошић
