Студентски изазови

Ако останемо предуго на друштвеним мрежама, што је чест случај, дешава нам се да нам самопоуздање опада, било да је то због слике индекса са свим десеткама, видеа савршено сређених станова, вишесатног учења и сл. Колико год да смо свесни да је то исценирано и да наш успех не чине само оцене, овакав садржај чини да се осећамо као мање вредни и мање успешни.
​
О овим темама смо разговарали са Ланом Николић, новинарком и активисткињом која се на свом Instagram профилу @ланусххх залаже за доступност знања, али и бригу и нежност према себи у нереалистичном дигиталном свету.
​
Како искористити друштвене мреже на прави начин, тј. не подпасти под њихов утицај?“Када сам ја била на основним и мастер нивоима студија пре десетак година, чини ми се да су друствене мреже биле мање присутне — није још било толико смартфона и није било толико лаког приступа интернету, нити апликација које су креиране са намером да се у њиховом простору што дуже задржимо. Из личног искуства (данас) могу да кажем да на друштвеним мрежама понекад проведем више времена него што желим, али се трудим да организујем коришћење према потреби, да не буде импулсивно, него са сврхом и мером што бих свакоме препоручила, иако је то велики изазов. Потенцијал друштвених мрежа је сјајан, важно је да их користимо тако да мењају ствари на боље и да добро пазимо како се осецамо док их користимо, како бисмо на време направили паузу ако нам је потребна.
У реду је да имамо различите животне фазе које не изгледају и које не осецамо увек као нешто позитивно, у током којих смо у процесима сазнавања и упознавања себе и других, и свог места у свету, тада би требало себи да дамо простора и да избегавамо упоређивање са другима, јер свако ради најбоље што може.

Најбоља верзија себе не постоји, то је потпуна илузија, све што можемо је да се трудимо да сваког дана делујемо у смеру доброг и лепог и за себе и за друштво.

Наша улога је да откријемо своје потенцијале и дамо им времена да се расцветају, а идеално би било ако бисмо могли и да се радујемо туђим потенцијалима и подржавали где год можемо, колико нам околности дозвољавају”.

Како се носити са академским сагоревањем и роковима за време студирања? Како се ослободити треме пред испит?

“На ова питања и сама тражим одговор и за сада имам само један — корак по корак, дан по дан. Потрага за знањем је пуна изазова и уме да буде тешка, у тим тренуцима верујем да је најбоље потражити помоћ стручњака попут психолога ако је у питању ментално здравље, али наравно, у односу на градиво и професора, колега.

Најважније је имати разумевања за себе и своје процесе, не поредити себе са другима и тражити подршку онда када нам је потребна.

На факултету се научи много тога, али имаћемо простора за додатно разумевање материје која нас занима и касније. Волела бих да рецимо,  уместо страха од испита и страха да не знамо довољно негујемо радозналост према знању и са радошћу приступамо учењу свега новог. Стицање знања је заиста посебан процес, било би дивно да дамо себи простора и креативности када се томе посветимо, колико год је то могуће”.

Како се ближе испитни рокови, не заборави да бринеш о себи, постављаш реалистичне циљеве, правиш паузе и не плашиш се да тражиш помоћ. Срећно у испитном року!