У овом тексту поделићу своје искуство са целокупним процесом одласка на размену у иностранство. Надам да ће бити од помоћи онима који желе да се пријаве за неки од програма размене, али и да ће оне који о разменама нису размишљали подстаћи на то.
Одабир универзитета и процес пријаве
Први корак је истраживање могућности за студентске размене на твом факултету. Код нас је Ерасмус+ тренутно најпопуларнији програм за размене и готово сви факултети у Србији су укључени у њега. Преко Ерасмус+ програма студенти могу да проведу семестар или два у некој од држава Европске уније. За државе региона и средњеевропске државе постоји програм ЦЕЕПУС, а постоји и још различитих, мање заступљених програма. За Ерасмус+ програм, путем сајта мобион.бг.ац.рс можеш да истражиш за које све универзитете постоји отворен позив, барем 6 месеци унапред.
На Факултету политичких наука, на коме ја студирам, имамо координаторку за програме размене која ми је јако помогла у припремању пријаве и у бирању предмета који ће ми бити признати као заменски. Неки факултети имају Ерасмус+ координаторе, али нажалост не сви.
Пријава укључује мотивационо писмо, “леарнинг агреемент,” транскрипт оцена, потврду о знању енглеског језика, препоруку професора и још неке документе. Све то треба прибавити на време , а нешто и превести код судског тумача. Пријава се шаље путем сајта МобиОН, инструкције на сајту су јасне и пријава није претерано компликована.
Сазнаћеш да ли си примљен/а неколико месеци пре почетка размене. Мени су то јавили почетком новембра, а семестар је почињао средином фебруара, тако да ћеш имати довољно времена да се припремиш, добијеш визу и организујеш путовање. Цео тај процес зависи од универзитета и земље у коју одлазиш на размену. У мом случају, са Карловог универзитета су нам послали документа на време да бисмо добили чешку визу пре путовања. Визе су потребне за боравак у Европској унији дужи од 3 месеца за држављане Републике Србије.
Пре него што одеш на размену, мораш да одлучиш где ћеш становати. Главно питање је: стан или студентски дом? Када је реч о Прагу, собе у становима су биле три до четири пута скупље од студентског дома, тако да смо се другарице са факултета и ја одлучиле за студентски дом. То се испоставило као сјајна одлука, јер је студентски дом незамењив када је у питању упознавање нових људи и дружење са студентима из целог света.
Ја сам управо у студентском дому упознала много нових људи, од којих су ми неки постали најближи пријатељи. Са већином њих сам и даље у контакту, а за ово лето планирамо поновно окупљање у Прагу. Иако је живот у стану удобнији, не може да пружи овакво искуство у потпуности, тако да је моја препорука дефинитивно студентски дом.
Од спремања доручка ујутру у заједничкој кухињи до журки у собама увече — студентски домови су одличан смештај када идете на размену. Бонус је што на већини универзитета који имају своје студентске домове координатори за размену организују и резервишу смештај уместо тебе, тако да не мораш да пролазиш кроз процес тражења смештаја. Мојој другарици са факултета и мени су омогућили да будемо заједно у соби, тако да постоји и та опција уколико идеш на размену са другом или другарицом.
Студирање: признавање предмета и разлике у системима
Што се самог студирања тиче, све зависи од факултета. Ја сам имала пуно среће са оба факултета, јер на ФПН-у нису тражили да се предмети поклапају у великој мери како би ми признали оцене и пренели ЕСПБ. Али, неки факултети су доста строжи по том питању, па се може десити да мораш да полажеш предмете које си пропустио/ла када се вратиш са размене. Пријава укључује и документ који се зове Леарнинг Агреемент у коме предлажеш којим предметима са факултета на који одлазиш би заменио/ла предмете које пропушташ тог семестра на твом факултету. Међутим, може се десити да неки предмети не буду доступни када дођеш на факултет, тако да имаш одређен рок да их замениш, пријавиш друге и добијеш одобрење од свог факултета за то.
Систем извођења наставе је другачији него код нас. На Факултету друштвених наука Карловог универзитета предавања су обично трајала сат и по времена, била су конципирана тако да студенти буду укључени и одржавала су се у малим групама. Та разлика у односу на предавања код нас ми се посебно допала, јер професору даје више могућности да комуницира са студентима, а студенти могу да се лакше укључе у наставу. Нису постојале вежбе у смислу у ком постоје код нас — предавања и вежбе су били једно те исто. Нека предавања су се одржавала у блоковима, али у сваком случају за све обавезе на недељном нивоу требало ми је мање времена него на ФПН-у.
За већину предмета сам писала есеје или семинарске радове, који су или носили велики део оцене или су били замена за испит. За испите нисам проводила дане над књигом учећи стотине страна градива као за већину испита код нас, већ сам се спремала користећи белешке са предавања и текстове које смо пред свако предавање читали, тако да сам се у суштини за испит спремала кроз континуиран рад током целог семестра. Морам да признам да ми је било тешко да се поново навикнем на начин рада на свом факултету када сам се вратила са размене, иако и код нас постоје професори који више имплементирају овај “болоњски” принцип рада од других.
Са друге стране, иако ми се начин рада на Карловом универзитету више допао, стекла сам утисак да су ми неки “тешки” предмети са ФПН-а заиста пружили широко образовање и знање из различитих области које сам примењивала на свим предавањима. Та ширина и дубинско проучавање одређених научних области није одлика система у коме сам студирала током та два семестра, већ су предмети уже одређени и конципирани као курсеви.
Студентски живот у Прагу
Потпуно је другачије посетити неки град туристички на пар дана и живети у њему. Студентске размене су одличне јер пружају прилику да искусиш живот у другом граду или земљи на неколико месеци, са покривеним трошковима.
Ерасмус+ стипендија коју сам примала у Прагу је била и више него довољна за све моје трошкове живота. Србија је пре 2 године постала програмска земља у Ерасмус+ оквирима, што нажалост значи да су стипендије сада мање и за Чешку износе 470 евра на месечном нивоу. Међутим, то је довољно уколико живиш у студентском дому и не претерујеш са Убер еатс-ом. Информације о висини стипендија за различите државе се такође могу наћи на МобиОН сајту.
Праг је одличан град за студенте — има све што студентима треба и студентска картица пружа доста различитих погодности. Од попуста на храну у многим ресторанима, па све до јефтинијег превоза. Од ресторана бих издвојила пицерије Еинстеин, које се налазе на више локација у Прагу и чији су власници, како смо начули, са наших простора. Овде можете добити два оброка по цени једног уз студентску картицу, а храна им је одлична. Са конобарима смо неколико пута разговарали и на српском, а тамо смо јели и одличне ћевапе.
Карте за воз и аутобус са студентским попустом су јако јефтине, па тако можете отпутовати до било ког места у Чешкој за неколико евра (100-300 круна). Од свих места која смо посетили, највише ми се допао Чешки Крумлов, градић на северу од 13000 становника, удаљен 3 сата од Прага, у коме стичеш утисак да си у неком давно прошлом времену.
Нажалост, током већег дела мог боравка у Прагу на снази су биле рестрикције због корона вируса, тако да нисам успела да обиђем сва места која сам желела. Од музеја свакако треба посетити Народни музеј, чија се велелепна зграда налази у центру Прага. Клементинум је још једно од мојих омиљених места — поглед на барокну библиотеку је као из филма, а када се попнете на астрономску кулу видећете цео Праг око вас. Жижков торањ је један од симбола Прага, који се види из готово сваког дела града. Налази се у истоименом кварту и поглед са њега одузима дах.
Када је у питању ноћни живот, Праг не заостаје за Београдом. Моје омиљено место за излазак био је клуб Луцерна, који се налази у истоименој палати која садржи и биоскоп и продавнице. Цео клуб је замишљен као дискотека из 80-тих, а овде често наступају и различити музичари и ДЈ-еви. Од алтернативних места, најзанимљивији је Взорковна или како се популарно зове — Дог бар. Четврти Холешовице, Винохради и Жижков такође су пуне занимљивих места за излазак, али и доручак и кафу.
Како је због короне добар део времена све било затворено, проводили смо пуно времена шетајући градом и обилазећи разне паркове. Праг је пун прелепих паркова — Летна има предиван поглед на град, као и Ригерови Сади (само из другог угла).
Требало би ми још много пасуса да опишем све чари Прага, тако да ћу се овде вратити на главну поенту текста — идите на студентску размену бар на један семестар, то је вероватно најбоља одлука коју можете донети. Не само да ћете стећи много пријатеља из различитих земаља, већ и незаменљиво животно, као и академско искуство. Праг је одличан избор за студенте на размени, али сам сигурна да ћете се провести једнако добро као ја где год да одете.
