SVET SE MENJA, DA LI SMO SPREMNI?
Svet se ubrzano kreće ka tektonskim promenama. Šta nas čeka u vremenu koje dolazi i da li je Srbija spremna za to? Kakve šanse ima srpski narod u novim geopolitičkim odnosima?
Knjiga Promena epoha i Zapad na raskršću otkriva zakone sveta koji se stvara u raspadu globalizma.
Knjigu preporučuju: Darko Tanasković, Aleksis Trud i Slobodan Reljić.
Mnogi pričaju o promenama na svetskom nivou, ali samo je Bogdana Koljević Grifit, alumnistkinja naše Fondacije, u knjizi "Promena epoha i Zapad na raskršću" uspela da pokaže i dokaže šta se u svetu menja i na koji način. Autorka je pažljivo, detaljno i argumentovano pokazala šta se sve desilo u periodu od 2015. do 2021. godine i zašto su ove godine vesnici promena.
Koljević Grifit analizu započinje ključnim događajima iz 2015. koji su pokazali rađane nove Evrope i uspon Rusije i Kine. U narednom poglavlju posebna pažnja je posvećana prekretnici u ratu u Siriji. Posle ove prekretnice, pokazuje autorka, svet je sve više naginjao multipolarnom obliku, uz „američke turbulencije“.
Pišući, u ovoj svojevrsnoj hronici zapadnog opadanja, o 2017. i 2018. godini, Bogdana Koljević Grifit uočava ključni sukob početka 21. veka: suverenizma protiv globalizma. Sa raspadom transatlantizma i krahom neoliberalizma (2018) definitivno se može reći da je svet u predvorju novog hladnog rata (2019). Njegov važan deo, prema mišljenju Bogdane Koljević, biće i Nova evroazija.
Godina za nama, 2020, navodi nas i da razmišljamo, kako primećuje autorka, o „postvirusnom svetu“, dok se pandemija u dugoročnim prognozama može razumeti i kao prekrenica 21. veka. Sve to zajedno, u nizu turbulentnih događaja koje je Bogdana Koljević Grifit znalački sintetizovala, argumentovano potvrđuje smisao naslova knjige. Da, pred nama je promena epoha.
Rekli su o knjizi Promena epoha i Zapad na raskršću
O autorki
Bogdana Koljević Grifit (Sarajevo, 1979) diplomirala je na katedri za filozofiju 2002. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je 2005. na univerzitetu New School For Social Research u Njujorku, SAD, gde je i doktorirala iz oblasti političke filozofije 2010, kao istaknuta stipendistkinja Fondacije Studenica.
Autor je sledećih monografija: Biopolitika i politički subjektivitet (Službeni glasnik, Beograd, 2010.), Kosovo, Evropa, demokratija (NSPM, Beograd, 2011.), Biopolitika i savremeni svet (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2014.), Twenty First Century Biopolitics (Peter Lang International Publishing, Frankfurt am Main, 2015.), Između svetova (NSPM, Beograd, 2017.), Demokratija savremenog francuskog poststrukturalizma, (Zavod za udžbenike, Beograd, 2018), i koautor sa Dijegom Fuzarom dela Ustanak evropskih naroda (Filip Višnjić, Beograd, 2016.). Autor je preko četrdeset naučnih radova iz oblasti političke filozofije i političke teorije u stranoj i domaćoj periodici. Učesnik je velikog broja stručnih skupova u zemlji i inostranstvu i saradnik institucija od nacionalnog i međunarodnog značaja. Bogdana Koljević Grifit je viši naučni saradnik Instituta za političke studije iz Beograda, a 2012-2013. bila je predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. U periodu 2010-2012. bila je urednik časopisa “Pravo i društvo”, a u intervalu 2007 – 2016 bila je urednik naučnog časopisa “Nova srpska politička misao”. Učesnik je brojnih filozofskih konferencija, a predavanja je držala i na najprestižnijim svetskim univerzitetima u SAD (Colombia University, The New School), Velikoj Britaniji (University of Oxford) i Brazilu (University of Brasilia).
U januaru 2017. izabrana je za Senatora Republike Srpske.
Od 2020. spoljni je savetnik Predsednice Republike Srpske.
Knjiga Promena epoha i Zapad na raskršću otkriva zakone sveta koji se stvara u raspadu globalizma.
Knjigu preporučuju: Darko Tanasković, Aleksis Trud i Slobodan Reljić.
Mnogi pričaju o promenama na svetskom nivou, ali samo je Bogdana Koljević Grifit, alumnistkinja naše Fondacije, u knjizi "Promena epoha i Zapad na raskršću" uspela da pokaže i dokaže šta se u svetu menja i na koji način. Autorka je pažljivo, detaljno i argumentovano pokazala šta se sve desilo u periodu od 2015. do 2021. godine i zašto su ove godine vesnici promena.
Koljević Grifit analizu započinje ključnim događajima iz 2015. koji su pokazali rađane nove Evrope i uspon Rusije i Kine. U narednom poglavlju posebna pažnja je posvećana prekretnici u ratu u Siriji. Posle ove prekretnice, pokazuje autorka, svet je sve više naginjao multipolarnom obliku, uz „američke turbulencije“.
Pišući, u ovoj svojevrsnoj hronici zapadnog opadanja, o 2017. i 2018. godini, Bogdana Koljević Grifit uočava ključni sukob početka 21. veka: suverenizma protiv globalizma. Sa raspadom transatlantizma i krahom neoliberalizma (2018) definitivno se može reći da je svet u predvorju novog hladnog rata (2019). Njegov važan deo, prema mišljenju Bogdane Koljević, biće i Nova evroazija.
Godina za nama, 2020, navodi nas i da razmišljamo, kako primećuje autorka, o „postvirusnom svetu“, dok se pandemija u dugoročnim prognozama može razumeti i kao prekrenica 21. veka. Sve to zajedno, u nizu turbulentnih događaja koje je Bogdana Koljević Grifit znalački sintetizovala, argumentovano potvrđuje smisao naslova knjige. Da, pred nama je promena epoha.
Rekli su o knjizi Promena epoha i Zapad na raskršću
- „Svojom vrednom studijom Bogdana Koljević Grifit stala je u red onih malobrojnih znalaca koji se ne plaše rizika inherentnog traganju za istinom i koji zaista imaju šta da kažu i znaju kako to da kažu. Napisala je delo „bez štita“, ali pokretano prodornom idejom i naoružano svestranom i čvrstom, realističkom argumentacijom.“ Darko Tanasković
- „Sumanutost koja se proizvodi, i u kojoj živimo, pretvorila je naše doba u stanje opšteg zaborava. Knjiga Promena epoha i Zapad na raskršću učiniće vaše sećanje stabilnijim a vas sigurnijim da se, ipak, nešto može (u)činiti. A to je danas mnogo. Možda, najviše.“ Slobodan Reljić
- „Jednim izuzetno veštim pristupom Bogdana Koljević od početka usmerava raspravu, braneći ideju da su zapadni sistemi u slabljenju na političkom, ekonomskom i kulturnom planu. A iza te krize liberalizma se pomalja uspon nacija i političkih identiteta koji su dugo bili potiskivani pod okriljem vladajućeg svetskog sistema.“ Aleksis Trud
O autorki
Bogdana Koljević Grifit (Sarajevo, 1979) diplomirala je na katedri za filozofiju 2002. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je 2005. na univerzitetu New School For Social Research u Njujorku, SAD, gde je i doktorirala iz oblasti političke filozofije 2010, kao istaknuta stipendistkinja Fondacije Studenica.
Autor je sledećih monografija: Biopolitika i politički subjektivitet (Službeni glasnik, Beograd, 2010.), Kosovo, Evropa, demokratija (NSPM, Beograd, 2011.), Biopolitika i savremeni svet (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2014.), Twenty First Century Biopolitics (Peter Lang International Publishing, Frankfurt am Main, 2015.), Između svetova (NSPM, Beograd, 2017.), Demokratija savremenog francuskog poststrukturalizma, (Zavod za udžbenike, Beograd, 2018), i koautor sa Dijegom Fuzarom dela Ustanak evropskih naroda (Filip Višnjić, Beograd, 2016.). Autor je preko četrdeset naučnih radova iz oblasti političke filozofije i političke teorije u stranoj i domaćoj periodici. Učesnik je velikog broja stručnih skupova u zemlji i inostranstvu i saradnik institucija od nacionalnog i međunarodnog značaja. Bogdana Koljević Grifit je viši naučni saradnik Instituta za političke studije iz Beograda, a 2012-2013. bila je predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. U periodu 2010-2012. bila je urednik časopisa “Pravo i društvo”, a u intervalu 2007 – 2016 bila je urednik naučnog časopisa “Nova srpska politička misao”. Učesnik je brojnih filozofskih konferencija, a predavanja je držala i na najprestižnijim svetskim univerzitetima u SAD (Colombia University, The New School), Velikoj Britaniji (University of Oxford) i Brazilu (University of Brasilia).
U januaru 2017. izabrana je za Senatora Republike Srpske.
Od 2020. spoljni je savetnik Predsednice Republike Srpske.
