Kako je bila okružena istaknutim ličnostima srpske kulture(njen otac je bio urednik Letopisa Matice srpkse, a bila je u korespodenciji sa Lazom Kostićem i Urošem Predićem), ne čudi što je još od malena razvila ljubav prema klasičnoj filologiji. Prve prevode je objavila još sa trinaest godina, kao i drame inspirisane likovima iz antičke književnosti(Nijova, Ifigenija i Poslednja sveštenica Palade Atine). Studije je započela na Filozofskom fakultetu u Beču, a diplomirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao i većina znamenitih ljudi, u svojoj okolini nije bila prihvaćena, a imala je i ograničeni izvor literature za svoja istraživanja. Uprskos tome, njene studije, kao i njeni prevodi, predstavljaju jedan od primarnih izvora za proučavanje antike.
Bila je prva žena koja je diplomirala medicinu na ciriškom univerzitetu, čime je postala prva srpska doktorka. Učestvovala je u srpsko-turskim, srpsko bugarskim ratovima u 19. veku, balkanskim i Prvom srpskom ratu. Bila je velika filantropkinja i zaštitnica dece. Iskreno i energično se zalagala za otvaranje dečijih bolnica, izgradnju domova za nezbrinutu decu. Uprkos svim svojim dostignućima i požrtvovanjima, teško je dobila posao u državnoj službi, a nikada jednaku platu i penziju kao njene muške kolege. Celog života se zalagala za jednaka prava žena na radnom mestu, kao i za pravo glasa žena. Svojim radom je omogućila da žene danas mogu da postanu lekari.
Nedostatak informacija o našoj prvoj avijatičarki nam govori dosta o tome koliko cenimo znamenite žene. O Danici Tomić saznajemo samo na osnovu jednog članka u Ilustrovanom listu. Danica je 1928. godine odlučila da položi ispit za pilota. „Ilustrovani list“ objavio je članak na dve strane o prvoj ženi pilotu u Kraljevini. Danica je letela nad provalijom dubokom 2500 metara, a po zapisima komisije, bila je najbolja u svojoj klasi. „Da li ste zadovoljni uspehom, koji ste postigli za ovih šest godina od kada ste pilot?“, skromno odgovara: „Ne – jer sam uverena da bih mnogo više uspela da nisam Danica Tomić!“ Nakon dobijanja dozvole Danica je pala u zaborav.
Radojka Živković (1923-2002) – harmonikašica, kompozitorka i solistkinja
Njen otac Tika „Globoderac“, poznati svirač i učitelj harmonike, nije želeo da mu dete svira – „bavi se muškim poslovima“ – kako je govorio, mada je devojčica pokazivala izuzetnu sklonost prema muzici. Radojka Živković je bila i kompozitor igara — kola i pesama u narodnom duhu. Posebno se svojom originalnošću i neposrednošću ističu njena kola, koja, u srpskom savremenom narodnom stvaralaštvu, predstavljaju muzičke bisere. U svojoj bogatoj karijeri sama, sa suprugom ili svojim renomiranim ansamblom, Radojka je održala preko 11500 koncerata od kojih 700 u inostranstvu, počev od Bugarske, Francuske, Švedske, Engleske, Švajcarske i Austrije do SAD. Nastupala je i u mnogim radio i tv-centrima. Njena interpretacija donela joj je veliku popularnost kod ljubitelja narodne muzike i priznanja muzičkih stručnjaka.
