INTERVJUI POVODOM MEĐUNARODNOG DANA ŽENA
Alumnistkinje Fondacije Studenica, Sandra Davidović, Andrijana Taskov i Ana Anđelić, povodom Međunarodnog dana žena govore o sebi, svom obrazovanju i stepenicama koje su prošle na putu ka uspehu. U želji da motivišu i inspirišu mlade da ostanu verni svojoj viziji i nastave putem obrazovanja i realizeacije svojih snova, Sandra i Ana su odlučile da sa nama podele odgovore na seriju pitanja o životu i uspehu.
Sandra Davidović
Sandra Davidović je rođena u Kragujevcu. Trenutno živi i radi u Beogradu. Zaposlena je kao istraživač pripravnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, a ujedno je i studentkinja Doktorskih akademskih međunarodnih i evropskih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Tokom master akademskih studija na Fakultetu političkih nauka, Sandra je bila angažovana kao saradnik-demonstrator na predmetu Međunarodno poslovno pravo. Tokom 2017. i 2018. godine, rukovodila je istraživačkim projektima Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, pod okriljem Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, u okviru kojih je sačinila studije „Privatizacija društvenih preduzeća na Kosovu i Metohiji pod okriljem UNMIK administracije“ i ,,Decenija rada Evropske misije vladavine prava na Kosovu – EULEX KOSOVO''. Objavila je više naučnih članaka u domaćim i stranim publikacijama sa posebnim akcentom na temu Kosova i Metohije. Pored toga, oblasti njenog interesovanja su savremeni balkanski odnosi, sistem Evropske unije i Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, mirno rešavanje sukoba i međunarodno javno pravo. Učestvovala je kao izlagač na više domaćih i međunarodnih konferencija u pomenutim oblastima. Učestvovala je na raznim međunarodnim naučnim i mirovnim konferencijama, u Londonu, Briselu, Berlinu, Moskvi, Štokholmu, Pekingu, Šangaju, Istanbulu. Aktivno se bavi sportom.
Za mene je uspeh ne praviti kompromis sa svojim uverenjima, misliti i govoriti slobodno
Koji je Vaš prvi posao?
- Ako izuzmem stipendijske programe u toku studija, moj prvi plaćeni posao bio je posao spasioca na bazenu u okviru Work and Travel programа, u Sjedinjenim Američkim Državama, 2015. godine. Pored toga, u okviru istog programa, radila sam i kao cashier u MCDonald’s restoranu. Ubrzo nakon toga, svi moji radni angažmani bili su i danas su vezani za oblast nevladinog organizovanja, istraživanja, nauke i društvenog rada. Ipak, svoje iskustvo u Americi smatram važnim jer sam usvojila radne navike i izgradila sposobnost prilagođavanja različitim uslovima na radnom mestu.
Da imate priliku, šta biste poručile mlađoj sebi i koja bi bila Vaša poruka mladim devojkama u Srbiji?
- Mlađoj sebi bih poručila da sanja velike snove i ne okleva, da više uživa i manje brine. Često se vraćam misli Mikelanđela koji kaže da je manje opasno kada nam je cilj previsok pa nam promakne, nego kada je prenizak i dosežemo ga. Ako neke mlade devojke prepoznaju u izrečenom dobar savet, onda je to poruka i njima.
Šta smatrate Vašim najvećim uspehom?
- Slobodu da se odazovem svom ličnom i profesionalnom pozivu, sledeći principe u koje verujem, a ne ljude i prilike. Uspeh kao rezultat je važan, ali mi je još važniji put do njega. Stoga, za mene je uspeh ne praviti kompromis sa svojim uverenjima, misliti i govoriti slobodno i buditi se svakog jutra zahvalni samo sebi za sve što ste postigli.
Kako postavljate sebi ciljeve i kako motivišete sebe da ostanete produktivne?
- Na osnovu osećaja definišem šta je ono što želim i kako bi to u konačnom izgledalo kada bi se ostvarilo. Zatim to zapisujem i pravim plan ostvarivanja, kroz podelu na konkretne zadatke i korake koje je potrebno preduzeti. Ako nesto osećam kao svoj cilj, nije mi potrebna dodatna motivacija. Volim sve što radim i uživam u procesu, bez prevelikog razmišljanja o ishodu.
Čime se trenutno bavite i zašto smatrate da je to važno?
- Poslednjih pet godina bavim se društveno angažovanim naučnim i istraživačkim radom. Smatram da politička nauka, koja pripada grupi društvenih nauka, treba da služi društvu u kome živimo i stoga se je odabir tema kojima se bavim u okviru svojih doktorskih studija, ali i kao istraživač u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, kao i na drugim projektima, zasnovan na tom uverenju. U svoj istraživački radim uključujem i terenska istraživanja i to smatram posebnim kvalitetom jer verujem da se društveni fenomeni kojima se bavim mogu najbolje razumeti tek kada se i lično prožive određena iskustva.
Koji je bio vaš glavni motivator na putu ka uspehu i da li postoje neke prepreke sa kojima ste se susretale?
- Sebi sam glavni motivator. Imam sreću da sam okružena porodicom i prijateljima koji predstavljaju neverovatan sistem podrške i razumevanja, ali najvažniji oslonac pre svega moramo biti sami sebi. Prepreka će uvek biti, ali vodim se onom mišlju ,,da put bez prepreka verovatno ionako nikuda ne vodi’’. Stoga, prepreke doživljavam kao izazove na koje treba kreativno odgovoriti I pretvoriti ih u nove prilike, ako je to moguće. Najzad, kroz izazovne situacije se najviše uči I sazreva lično i profesionalno.
S kojom istorijskom osobom se najviše identifikujete?
- Ne identfikujem se ali imam svoje uzore. Neki od njih se nalaze u mom neposrednom okruženju i stoga se nije ni nužno vraćati u istoriju. Ipak, ako bih izdvojila jedno ime iz istorije, to bio bio moj predak Aćim Davidović, student Sorbone i Kraljev stipendista iz Gacka, koji se u vreme povlačenja Solunski front, odrekao udobnosti života u Francuskoj i pridružio svom narodu. To ga je koštalo života, ali je on živeo principe slobode i patriotizma u koje je verovao.
Šta smatrate Vašom najboljom i najgorom odlukom u životu?
- Sve odluke koje sam donela bile su autentično moje i stoga prave, tako da ih ne delim na dobre ili lose. Neke su imale bolje neke lošije ishode, ali bile su najbolje u datom trenutku, s obzirom na znanje i iskustvo. Trudim se da se ne osvrćem previše.
Koji je bio Vaš posao iz snova u detinjstvu i zašto?
- U detinjstvu nisam razmišljala o poslu niti o onome ,,šta bih volela da budem kad porastem’’. Živela sam detinjstvo i nisam naročito želela da odrastem, ali sam kasnije neodređeno maštala o tome da nešto učinim za svoju zemlju, za društvo kome pripadam. Nisam imala ideju šta bi to moglo biti, ali se vremenom iskristalisalo i u trećem razredu gimnazije, odlučila sam se za studije političkih nauka, verujući da je to put. I bio je pravi.
Šta po Vašem mišljenju deli uspešne ljude od neuspešnih?
- Sposobnost da izazovima i neprilikama pristupe kreativno i od njih stvore nešto dobro. Način na koji pristupamo neuspehu i šta smo u stanju da od njega napravimo pravi razliku. Neuspesi su bili najvažnije prekretnice u mom životu i najvažnije lekcije naučila sam kroz ta iskustva. Najzad, veoma je teško reći šta tačno uspeh za nekoga znači. Za mene je svakako rezultat važan, ali mi je izuzetno važno da uživam u procesu, da sam ispunjena i srećna, kao i da ne robujem merilima uspeha društva ili okoline.
- Ako izuzmem stipendijske programe u toku studija, moj prvi plaćeni posao bio je posao spasioca na bazenu u okviru Work and Travel programа, u Sjedinjenim Američkim Državama, 2015. godine. Pored toga, u okviru istog programa, radila sam i kao cashier u MCDonald’s restoranu. Ubrzo nakon toga, svi moji radni angažmani bili su i danas su vezani za oblast nevladinog organizovanja, istraživanja, nauke i društvenog rada. Ipak, svoje iskustvo u Americi smatram važnim jer sam usvojila radne navike i izgradila sposobnost prilagođavanja različitim uslovima na radnom mestu.
Da imate priliku, šta biste poručile mlađoj sebi i koja bi bila Vaša poruka mladim devojkama u Srbiji?
- Mlađoj sebi bih poručila da sanja velike snove i ne okleva, da više uživa i manje brine. Često se vraćam misli Mikelanđela koji kaže da je manje opasno kada nam je cilj previsok pa nam promakne, nego kada je prenizak i dosežemo ga. Ako neke mlade devojke prepoznaju u izrečenom dobar savet, onda je to poruka i njima.
Šta smatrate Vašim najvećim uspehom?
- Slobodu da se odazovem svom ličnom i profesionalnom pozivu, sledeći principe u koje verujem, a ne ljude i prilike. Uspeh kao rezultat je važan, ali mi je još važniji put do njega. Stoga, za mene je uspeh ne praviti kompromis sa svojim uverenjima, misliti i govoriti slobodno i buditi se svakog jutra zahvalni samo sebi za sve što ste postigli.
Kako postavljate sebi ciljeve i kako motivišete sebe da ostanete produktivne?
- Na osnovu osećaja definišem šta je ono što želim i kako bi to u konačnom izgledalo kada bi se ostvarilo. Zatim to zapisujem i pravim plan ostvarivanja, kroz podelu na konkretne zadatke i korake koje je potrebno preduzeti. Ako nesto osećam kao svoj cilj, nije mi potrebna dodatna motivacija. Volim sve što radim i uživam u procesu, bez prevelikog razmišljanja o ishodu.
Čime se trenutno bavite i zašto smatrate da je to važno?
- Poslednjih pet godina bavim se društveno angažovanim naučnim i istraživačkim radom. Smatram da politička nauka, koja pripada grupi društvenih nauka, treba da služi društvu u kome živimo i stoga se je odabir tema kojima se bavim u okviru svojih doktorskih studija, ali i kao istraživač u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, kao i na drugim projektima, zasnovan na tom uverenju. U svoj istraživački radim uključujem i terenska istraživanja i to smatram posebnim kvalitetom jer verujem da se društveni fenomeni kojima se bavim mogu najbolje razumeti tek kada se i lično prožive određena iskustva.
Koji je bio vaš glavni motivator na putu ka uspehu i da li postoje neke prepreke sa kojima ste se susretale?
- Sebi sam glavni motivator. Imam sreću da sam okružena porodicom i prijateljima koji predstavljaju neverovatan sistem podrške i razumevanja, ali najvažniji oslonac pre svega moramo biti sami sebi. Prepreka će uvek biti, ali vodim se onom mišlju ,,da put bez prepreka verovatno ionako nikuda ne vodi’’. Stoga, prepreke doživljavam kao izazove na koje treba kreativno odgovoriti I pretvoriti ih u nove prilike, ako je to moguće. Najzad, kroz izazovne situacije se najviše uči I sazreva lično i profesionalno.
S kojom istorijskom osobom se najviše identifikujete?
- Ne identfikujem se ali imam svoje uzore. Neki od njih se nalaze u mom neposrednom okruženju i stoga se nije ni nužno vraćati u istoriju. Ipak, ako bih izdvojila jedno ime iz istorije, to bio bio moj predak Aćim Davidović, student Sorbone i Kraljev stipendista iz Gacka, koji se u vreme povlačenja Solunski front, odrekao udobnosti života u Francuskoj i pridružio svom narodu. To ga je koštalo života, ali je on živeo principe slobode i patriotizma u koje je verovao.
Šta smatrate Vašom najboljom i najgorom odlukom u životu?
- Sve odluke koje sam donela bile su autentično moje i stoga prave, tako da ih ne delim na dobre ili lose. Neke su imale bolje neke lošije ishode, ali bile su najbolje u datom trenutku, s obzirom na znanje i iskustvo. Trudim se da se ne osvrćem previše.
Koji je bio Vaš posao iz snova u detinjstvu i zašto?
- U detinjstvu nisam razmišljala o poslu niti o onome ,,šta bih volela da budem kad porastem’’. Živela sam detinjstvo i nisam naročito želela da odrastem, ali sam kasnije neodređeno maštala o tome da nešto učinim za svoju zemlju, za društvo kome pripadam. Nisam imala ideju šta bi to moglo biti, ali se vremenom iskristalisalo i u trećem razredu gimnazije, odlučila sam se za studije političkih nauka, verujući da je to put. I bio je pravi.
Šta po Vašem mišljenju deli uspešne ljude od neuspešnih?
- Sposobnost da izazovima i neprilikama pristupe kreativno i od njih stvore nešto dobro. Način na koji pristupamo neuspehu i šta smo u stanju da od njega napravimo pravi razliku. Neuspesi su bili najvažnije prekretnice u mom životu i najvažnije lekcije naučila sam kroz ta iskustva. Najzad, veoma je teško reći šta tačno uspeh za nekoga znači. Za mene je svakako rezultat važan, ali mi je izuzetno važno da uživam u procesu, da sam ispunjena i srećna, kao i da ne robujem merilima uspeha društva ili okoline.
Andrijana Taskov
Andrijana je rođena u Nišu, a danas živi u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka na smeru za međunarodne odnose. Trenutno završava master studije SAD na istom fakultetu. Od 2013. godine u edukaciji iz oblasti psihoterapije u okviru Geštalt Studia Beograd - Evropskog akreditovanog instituta za obrazovanje iz oblasti psihoterapije, gde je završila bazični i napredni nivo i gde priprema završni ispit.
Pohađala veliki broj edukacija i seminara iz različitih oblasti – društveno-političke sfere (Škola tolerancije – crkve i verske zajednice u savremenoj Srbiji, Studije holokausta u Srbiji, Škola tranzicione pravde, Nedelja američke kulture i društva, Popularna demokratija - edukator...), ličnog razvoja i razvoja veština (javni nastup, veštine komunikacije i prezentovanja, timski rad, upravljanje vremenom). Obavlja psihoterapijski rad pod supervizijom sa klijentima. Pored toga kreira sadržaj za društvene mreže i upravlja njima, sarađuje na izradi grafičkih rešenja. Inspiracija su joj ljudi, njihove interakcije, usaglašavanje potreba i interesa, kao i procesi u društvu. Govori engleski jezik i služi se španskim jezikom.
Pohađala veliki broj edukacija i seminara iz različitih oblasti – društveno-političke sfere (Škola tolerancije – crkve i verske zajednice u savremenoj Srbiji, Studije holokausta u Srbiji, Škola tranzicione pravde, Nedelja američke kulture i društva, Popularna demokratija - edukator...), ličnog razvoja i razvoja veština (javni nastup, veštine komunikacije i prezentovanja, timski rad, upravljanje vremenom). Obavlja psihoterapijski rad pod supervizijom sa klijentima. Pored toga kreira sadržaj za društvene mreže i upravlja njima, sarađuje na izradi grafičkih rešenja. Inspiracija su joj ljudi, njihove interakcije, usaglašavanje potreba i interesa, kao i procesi u društvu. Govori engleski jezik i služi se španskim jezikom.
Mladim devojkama bih poručila da se razvijaju i ulažu u svoje znanje i veštine, da poštuju svoje granice i da što pre nauče da ne traže spoljnu validaciju. Kreativnost i humanost kao obavezni elementi
Koji je Vaš prvi posao?
- Freelance posao, specifično izrada logoa za klijenta iz Sjedinjenih Američkih Država. Kreativan hobi koji je prerastao u posao.
Da imate priliku, šta biste poručile mlađoj sebi i koja bi bila Vaša poruka mladim devojkama u Srbiji?
- Mlađu sebe bih podsetila na maksimu Panta rhei da sve teče i da pustim da stvari idu svojim tokom, da verujem svom unutrašnjem procesu, svojoj snazi i procesu života. Mladim devojkama bih poručila da se razvijaju i ulažu u svoje znanje i veštine, da poštuju svoje granice i da što pre nauče da ne traže spoljnu validaciju.
Šta smatrate Vašim najvećim uspehom?
- Najponosnija sam na sebe što sam se usudila da pratim svoj put i ostanem verna sebi, svojim vrednostima i idealima.
Kako postavljate sebi ciljeve i kako motivišete sebe da ostanete produktivne?
- Ciljeve postavljam tako da budu dovoljno jasni ali i dovoljno fleksibilni. U procesu ostvarivanja ostajem otvorena za njihovo korigovanje, podešavanje i promenu u skladu sa svojim razvojem i potrebama. Fokusiranost je ključ za produktivnost te se oslanjam na to da budem prisutna maksimalno u trenutku, usmerena na jednu stvar dok je obavljam. Vežbajte prisutnost i vladaćete vremenom.
Čime se trenutno bavite i zašto smatrate da je to važno?
- Već sedam godina sam na studijama za psihoterapiju a tri godine se bavim psihoterapijskim radom pod supervizijom u okviru završnih priprema pred izlazak na ispit. Za mene je to najlepši poziv jer mi pruža mogućnost da pratim i podržavam mlade osobe na njihovom putu upoznavanja sebe, osvešćivanja sopstvenih snaga i da svedočim njihovom procesu izrastanja u autonomne individue, slobodne i odgovorne.
Pored toga, završavam master studije SAD gde istražujem psihološke aspekte političkog ponašanja lidera. Takođe, bavim se kreiranjem sadržaja za društvene mreže i njihovim upravljanjem što mi omogućava da se kreativno izrazim. Volim raznovrsnost i raznolikost aktivnosti. To zadovoljava moju radoznalost, stalno me drži inspirisanom i budnom jer sam u kontaktu sa različitim aspektima života i različitim oblicima ljudskog stvaralaštva.
Koji je bio vaš glavni motivator na putu ka uspehu i da li postoje neke prepreke sa kojima ste se susretale?
- Na putu samoaktualizacije i samorealizacije moj glavni motivator je unutrašnja potreba za istom. Velika potreba koja ničim drugim nije mogla da bude kompenzovana. Sve drugo je izgledalo minijaturno i nebitno u odnosu na tu nuždu da pronađem pravu meru svega onoga što sam ja i da to živim i radim. To me je i vodilo kroz sve manje odluke ali i do mesta gde sam danas. Prepreka je bilo dosta, od spoljnih okolnosti, tehničih nedostataka i sumnji koje su se javljale usput kao prirodni aspekti putovanja koje nisu zaustavljale proces.
S kojom istorijskom osobom se najviše identifikujete?
- Ne postoji osoba sa kojom se potpuno identifikujem. Inspirišu me brojne istorijske ali i savremene ličnosti ponajviše zbog svoje hrabrosti da budu nepokolebivo autentične, zbog vrednosti koje slede i vrlina koje otelovljuju. Jedna od njih je Ksenija Atanasijević, prva žena filozof u Srbiji, o kojoj sam pisala u okviru konkursa Stela Džatras, a od savremenica Marina Abramović, umetnica performansa.
Šta smatrate Vašom najboljom i najgorom odlukom u životu?
- Najbolja odluka je ona da otpočnem edukaciju iz geštalt psihoterapije. To je bio prelomni trenutak koji je potpuno preusmerio tok mog života na mnogo nivoa. Ne smatram da postoje najgore odluke jer je svaka bila adekvatna za taj trenutak i imala je svoj smisao kroz posledice.
Koji je bio Vaš posao iz snova u detinjstvu i zašto?
- Bilo je mnogo poziva u kojima sam videla sebe i stalno su se smenjivali. Jedan od njih je velika želja da budem reditelj i da kreiram filmove. Takođe, da podučavam ili da pomažem ljudima na neki način. Kreativnost i humanost kao obavezni elementi pa šta god to bilo u tom domenu.
Šta po Vašem mišljenju deli uspešne ljude od neuspešnih?
- Najpre da napomenem da je koncept uspeha, kako se dominantno promoviše danas, za mene problematičan. Ne smatram da je uspeh suštinski merljiv, niti univerzalan. Ukoliko osoba živi u skladu sa sobom, ona je za mene uspešna bez obzira na zanimanje, količinu novca, status u društvu, mesto stanovanja, porodični ili bračni status itd. Smatram da je pogodniji termin samorealizacija ili samoaktualizacija, šta god to značilo za tu osobu. U skladu sa tim najneuspešnije (načelno) su za mene one osobe koje su “uspele” po tuđim kriterijumima a pri tom napustile sebe, svoje potrebe i snove i ostale duboko nezadovoljne. Jedne od drugih deli spremnost da se upuste u dugo traganje za sobom, hrabrost da se ugledavaju neprijatni aspekti sebe kao i odluka ali i kontinuirani i dugotrajni rad da se oni integrišu. Svako ko je na tom putu je već načinio mnogo i nalazi se na putu samoostvarenja. Koračanje tim putem je već uspeh.
Šta mislite da je najznačajnija prepreka ženskom liderstvu?
- Na globalnom nivou izazovi se razlikuju u zavisnosti od područja, država i kulture koje se posmatraju. U Srbiji je to još uvek, smatram, nespremnost jednog dela muške populacije da suštinski, bez ikakvih skrivenih nedoumica, prihvati ženu kao svog lidera. Postoji neizrečena i neadresirana nelagoda u vezi sa tim da žena odlučuje, usmerava i vodi. Smeju biti uključene ali u meri i na način na koji to nije ugrožavajuće po ukorenjeni sistem u celini.
Šta smatrate najvećim izazovom budućim generacijama žena?
- Izazov će biti transformisati sistem moći i dominacije koji postoji u društvu na način da žene osmisle svoj autentičan stil liderstva a da ne upadnu u zamku imitiranja, podražavanja ili reprodukovanja isključivo dosadašnjeg postojećeg, dominantno muškog stila. Time bi napustile sebe i propustile da daju neki novi kvalitet koji je svetu potreban. Civilizacija je više nego ikada spremna za drugačije i raznovrsnije stilove liderstva, koji ne moraju biti na uštrb bilo čije autentičnosti.
Kada biste mogle da preporučite jedan naslov mladim devojkama, koji bi to naslov bio?
- Dve preporuke za čitanje: Umeće ratovanja – Sun Cu i Umeće ljubavi – Erih From.
Kako balansirate privatni i profesionalni zivot?
- Balans je za mene konstantan proces koji postižem i kontinuirano osvajam od trenutka do trenutka, nikad u istoj meri i uvek iznova. To je nešto što usklađujem iz dana u dan.
- Freelance posao, specifično izrada logoa za klijenta iz Sjedinjenih Američkih Država. Kreativan hobi koji je prerastao u posao.
Da imate priliku, šta biste poručile mlađoj sebi i koja bi bila Vaša poruka mladim devojkama u Srbiji?
- Mlađu sebe bih podsetila na maksimu Panta rhei da sve teče i da pustim da stvari idu svojim tokom, da verujem svom unutrašnjem procesu, svojoj snazi i procesu života. Mladim devojkama bih poručila da se razvijaju i ulažu u svoje znanje i veštine, da poštuju svoje granice i da što pre nauče da ne traže spoljnu validaciju.
Šta smatrate Vašim najvećim uspehom?
- Najponosnija sam na sebe što sam se usudila da pratim svoj put i ostanem verna sebi, svojim vrednostima i idealima.
Kako postavljate sebi ciljeve i kako motivišete sebe da ostanete produktivne?
- Ciljeve postavljam tako da budu dovoljno jasni ali i dovoljno fleksibilni. U procesu ostvarivanja ostajem otvorena za njihovo korigovanje, podešavanje i promenu u skladu sa svojim razvojem i potrebama. Fokusiranost je ključ za produktivnost te se oslanjam na to da budem prisutna maksimalno u trenutku, usmerena na jednu stvar dok je obavljam. Vežbajte prisutnost i vladaćete vremenom.
Čime se trenutno bavite i zašto smatrate da je to važno?
- Već sedam godina sam na studijama za psihoterapiju a tri godine se bavim psihoterapijskim radom pod supervizijom u okviru završnih priprema pred izlazak na ispit. Za mene je to najlepši poziv jer mi pruža mogućnost da pratim i podržavam mlade osobe na njihovom putu upoznavanja sebe, osvešćivanja sopstvenih snaga i da svedočim njihovom procesu izrastanja u autonomne individue, slobodne i odgovorne.
Pored toga, završavam master studije SAD gde istražujem psihološke aspekte političkog ponašanja lidera. Takođe, bavim se kreiranjem sadržaja za društvene mreže i njihovim upravljanjem što mi omogućava da se kreativno izrazim. Volim raznovrsnost i raznolikost aktivnosti. To zadovoljava moju radoznalost, stalno me drži inspirisanom i budnom jer sam u kontaktu sa različitim aspektima života i različitim oblicima ljudskog stvaralaštva.
Koji je bio vaš glavni motivator na putu ka uspehu i da li postoje neke prepreke sa kojima ste se susretale?
- Na putu samoaktualizacije i samorealizacije moj glavni motivator je unutrašnja potreba za istom. Velika potreba koja ničim drugim nije mogla da bude kompenzovana. Sve drugo je izgledalo minijaturno i nebitno u odnosu na tu nuždu da pronađem pravu meru svega onoga što sam ja i da to živim i radim. To me je i vodilo kroz sve manje odluke ali i do mesta gde sam danas. Prepreka je bilo dosta, od spoljnih okolnosti, tehničih nedostataka i sumnji koje su se javljale usput kao prirodni aspekti putovanja koje nisu zaustavljale proces.
S kojom istorijskom osobom se najviše identifikujete?
- Ne postoji osoba sa kojom se potpuno identifikujem. Inspirišu me brojne istorijske ali i savremene ličnosti ponajviše zbog svoje hrabrosti da budu nepokolebivo autentične, zbog vrednosti koje slede i vrlina koje otelovljuju. Jedna od njih je Ksenija Atanasijević, prva žena filozof u Srbiji, o kojoj sam pisala u okviru konkursa Stela Džatras, a od savremenica Marina Abramović, umetnica performansa.
Šta smatrate Vašom najboljom i najgorom odlukom u životu?
- Najbolja odluka je ona da otpočnem edukaciju iz geštalt psihoterapije. To je bio prelomni trenutak koji je potpuno preusmerio tok mog života na mnogo nivoa. Ne smatram da postoje najgore odluke jer je svaka bila adekvatna za taj trenutak i imala je svoj smisao kroz posledice.
Koji je bio Vaš posao iz snova u detinjstvu i zašto?
- Bilo je mnogo poziva u kojima sam videla sebe i stalno su se smenjivali. Jedan od njih je velika želja da budem reditelj i da kreiram filmove. Takođe, da podučavam ili da pomažem ljudima na neki način. Kreativnost i humanost kao obavezni elementi pa šta god to bilo u tom domenu.
Šta po Vašem mišljenju deli uspešne ljude od neuspešnih?
- Najpre da napomenem da je koncept uspeha, kako se dominantno promoviše danas, za mene problematičan. Ne smatram da je uspeh suštinski merljiv, niti univerzalan. Ukoliko osoba živi u skladu sa sobom, ona je za mene uspešna bez obzira na zanimanje, količinu novca, status u društvu, mesto stanovanja, porodični ili bračni status itd. Smatram da je pogodniji termin samorealizacija ili samoaktualizacija, šta god to značilo za tu osobu. U skladu sa tim najneuspešnije (načelno) su za mene one osobe koje su “uspele” po tuđim kriterijumima a pri tom napustile sebe, svoje potrebe i snove i ostale duboko nezadovoljne. Jedne od drugih deli spremnost da se upuste u dugo traganje za sobom, hrabrost da se ugledavaju neprijatni aspekti sebe kao i odluka ali i kontinuirani i dugotrajni rad da se oni integrišu. Svako ko je na tom putu je već načinio mnogo i nalazi se na putu samoostvarenja. Koračanje tim putem je već uspeh.
Šta mislite da je najznačajnija prepreka ženskom liderstvu?
- Na globalnom nivou izazovi se razlikuju u zavisnosti od područja, država i kulture koje se posmatraju. U Srbiji je to još uvek, smatram, nespremnost jednog dela muške populacije da suštinski, bez ikakvih skrivenih nedoumica, prihvati ženu kao svog lidera. Postoji neizrečena i neadresirana nelagoda u vezi sa tim da žena odlučuje, usmerava i vodi. Smeju biti uključene ali u meri i na način na koji to nije ugrožavajuće po ukorenjeni sistem u celini.
Šta smatrate najvećim izazovom budućim generacijama žena?
- Izazov će biti transformisati sistem moći i dominacije koji postoji u društvu na način da žene osmisle svoj autentičan stil liderstva a da ne upadnu u zamku imitiranja, podražavanja ili reprodukovanja isključivo dosadašnjeg postojećeg, dominantno muškog stila. Time bi napustile sebe i propustile da daju neki novi kvalitet koji je svetu potreban. Civilizacija je više nego ikada spremna za drugačije i raznovrsnije stilove liderstva, koji ne moraju biti na uštrb bilo čije autentičnosti.
Kada biste mogle da preporučite jedan naslov mladim devojkama, koji bi to naslov bio?
- Dve preporuke za čitanje: Umeće ratovanja – Sun Cu i Umeće ljubavi – Erih From.
Kako balansirate privatni i profesionalni zivot?
- Balans je za mene konstantan proces koji postižem i kontinuirano osvajam od trenutka do trenutka, nikad u istoj meri i uvek iznova. To je nešto što usklađujem iz dana u dan.
