Zrno po zrno pogača: predstavljanje Muzeja Hleba povodom nacionalne nedelje muzeja

   
Teško je zamisliti jutro bez prizora ljudi koji u cegeru nose klasičan Sava hleb ili proslavu Božičnih praznika bez kupovine sastojaka za Česnicu. Međutim iza prividno jednostavnog i običnog jela se kriju istorije stotina naroda i hiljada godina. Nastao kao spoj osunčanih zrna žitarica i osnovnog tečnog sastojka - vode, hleb predstavlja sam početak kulinarskih poduhvata čovečanstva.

​Hleb već 14.000 godina prati čovečanstvo  tokom naseljavanja novih delova sveta i tako je vremenom nastala posebna geografija hlebova koju možemo pratiti danas - od indijskog roti hleba (poznatiji kao chapati, phulka, maani), do francuskog bageta (baguette) i neodoljivog gruzijskog kačapuri hleba (ხაჭაპური). Hleb je takođe neraskidivo vezan za samu hrišćansku dogmu, za tradiciju i identitet mnogih naroda čime je ne samo hrana za telo već i za dušu, spajajući božansko i ljudsko u svojevrsnu harmoniju svakodnevnice.

Pre 14.000 godina je neko u današnjem Jordanu ostavio beskvasni hleb u predugo nad vatrom, hleb je pregoreo i potom je bio bačen pored naselja, gde ostao zakopan sve do 2018. godine kada ga je pronašao tim arheologa. Nesumnjiva važnost ovog otkrića leži u činjenici da je do skoro bilo zastupljeno mišljenje da se hleb pravi 10.000 godina otkada je počeo razvoj žetve na području Levanta.
​

Zabrinut nestajanjem tradicije pravljenja hleba, umetnik Slobodan Jeremić Jeremija je u Pećincima u Sremu osnovao Muzej Hleba, jedinstvenu instiuciju koja je nastala nakon umetnikovog višedecenijskog likovno-etnološkog istraživanja kulture pravljenja hleba po Srbiji. Muzejska postavka na jasan i interaktivan način predstavlja priču o hlebu, o načinima na koji  se on pravio, o simbolici i važnosti hleba u društvu, o ljudima koji su ga pravili i o načinu življenja u prošlosti. 

​Međutim kao i jezici, stara umetnost pravljenja hleba brzo nestaje i recepti stari vekovima postaju u opasnosti od zaborava. Zabrinut nestajanjem tradicije pravljenja hleba, umetnik Slobodan Jeremić Jeremija je u Pećincima u Sremu osnovao Muzej Hleba, jedinstvenu instiuciju koja je nastala nakon umetnikovog višedecenijskog likovno-etnološkog istraživanja kulture pravljenja hleba po Srbiji. Muzejska postavka na jasan i interaktivan način predstavlja priču o hlebu, o načinima na koji  se on pravio, o simbolici i važnosti hleba u društvu, o ljudima koji su ga pravili i o načinu življenja u prošlosti. Posebnost postavke se može uočiti u predstavljanju predmeta koje je moguće direktno dodirnuti i čija se svrha može demonstrirati. Dodirivanjem i upotrebom predmeta se postiže aktivno učešće posetioca i stvara se demistifikovani i aktivni muzejski prostor. Izloženi predmeti razvrstani su u tri zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu i u okvru muzeja postoji biblioteka. U muzejskom kompleksu se nalaze i furuna za pečenje hleba, ognjište i jedinstvena crkva posvećena srpskoj Slavi čije spoljašne zidove krase freske tradicionalnih hlebova. Zbirku muzeja čini 96 različitih vrsta hlebova koji su se kod Srba mesili za godišnje cikluse, za praznike i za porodične običaje. Posebne vrste hlebova namenjene za posebne prilike ukazuju na njihovo neizostavno učešće pri proslavama i običajima. Preporučujemo Vam da posetite Muzej Hleba i da više naučite o poznatim hlebovima kao što su Česnica, Lepinja i Proja ali i o manje poznatim srpskim hlebovima kao što su simpatični figuralni Zakončići.
 
Više o muzeju kao i zaboravljenoj umetnosti pravljenja hleba možete videti na : http://www.muzejhleba.rs/o-hlebu.htm
 
 
 
 
Lora Milutinović,
Student istorije umetnosti