Znamenite Srpkinje o kojima ništa ne znamo

Osmi mart, kako godine prolaze, postaje sve više praznik poklanjanja cveća i čokolada, a sve manje proslava borbe žena za svoja prava. Već godinama učenici osnovnih i srednjih škola prikupljaju novac kako bi svojim učiteljicama i nastavnicama kupili poklone(što predstavlja lep znak pažnje), a da pritom ne znaju ništa o istoriji samog praznika. Ovo se ne može promeniti preko noći, ali je na nama da utičemo na to. Zbog toga ćemo, kao naš mali znak pažnje za ovaj praznik, predstaviti neke znamenite Srpkinje o kojima se ne govori dovoljno, toliko, da o njima ništa ne znamo. O ovim, kao i mnogim drugim znamenitim Srpkinjama možete pročitati u enciklopediji Dalamber izdavaštva „Srpkinje-cvetovi slobode“, uz čiju smo podršku sastavili ovaj tekst.

Anica Savić Rebac (1892-1953) - književnica, prevodilac, istoričarka filozofije, profesorka

Kako je bila okružena istaknutim ličnostima srpske kulture(njen otac je bio urednik Letopisa Matice srpkse, a bila je u korespodenciji sa Lazom Kostićem i Urošem Predićem), ne čudi što je još od malena razvila ljubav prema klasičnoj filologiji. Prve prevode je objavila još sa trinaest godina, kao i drame inspirisane likovima iz antičke književnosti(Nijova, Ifigenija i Poslednja sveštenica Palade Atine). Studije je započela na Filozofskom fakultetu u Beču, a diplomirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao i većina znamenitih ljudi, u svojoj okolini nije bila prihvaćena, a imala je i ograničeni izvor literature za svoja istraživanja. Uprskos tome, njene studije, kao i njeni prevodi, predstavljaju jedan od primarnih izvora za proučavanje antike.

Draga Ljočić (1855-1926) - prva srpska lekarka, sufražetkinja i feministkinja
​
Bila je prva žena koja je diplomirala medicinu na ciriškom univerzitetu, čime je postala prva srpska doktorka. Učestvovala je u srpsko-turskim, srpsko bugarskim ratovima u 19. veku, balkanskim i Prvom srpskom ratu. Bila je velika filantropkinja i zaštitnica dece. Iskreno i energično se zalagala za otvaranje dečijih bolnica, izgradnju domova za nezbrinutu decu. Uprkos svim svojim dostignućima i požrtvovanjima, teško je dobila posao u državnoj službi, a nikada jednaku platu i penziju kao njene muške kolege. Celog života se zalagala za jednaka prava žena na radnom mestu, kao i za pravo glasa žena. Svojim radom je omogućila da žene danas mogu da postanu lekari.

Danica Tomić (1905-1961) - prva jugoslovenska avijatičarka
​
Nedostatak informacija o našoj prvoj avijatičarki nam govori dosta o tome koliko cenimo znamenite žene. O Danici Tomić saznajemo samo na osnovu jednog članka u Ilustrovanom listu. Danica je 1928. godine odlučila da položi ispit za pilota. „Ilustrovani list“ objavio je članak na dve strane o prvoj ženi pilotu u Kraljevini. Danica je letela nad provalijom dubokom 2500 metara, a po zapisima komisije, bila je najbolja u svojoj klasi. "Da li ste zadovoljni uspehom, koji ste postigli za ovih šest godina od kada ste pilot?", skromno odgovara: "Ne – jer sam uverena da bih mnogo više uspela da nisam Danica Tomić!" Nakon dobijanja dozvole Danica je pala u zaborav. 

Jelisaveta Načić (1878-1955) - prva srpska žena arhitekta

Jelisaveta Načić je veoma uspešno završila studije i već 1900. diplomirala, postavši tako prva žena arhitekta u Srbiji, u periodu kada je samo sedam odsto žena u Srbiji bilo pismeno. Po završetku studija suočila se sa istim problemom rodne diskriminacije kao, nekoliko decenija pre nje, prva srpska lekarka, doktorka Draga Ljočić. Bila je veoma aktivna na profesionalnom planu i projektovala je mnoga kapitalna zdanja u predratnom Beogradu za vreme svoje karijere. Preminula je u Dubrovniku 6. maja 1955. godine.Umrla je siromašna i zaboravljena, a bila je deo prve generacije studenata arhitektonskog odseka i prva žena diplomirani arhitekta u zemlji, jedna od prvih žena zaposlena u javnom sektoru, projektovala prvu modernu školsku zgradu (Osnovna škola Kralj Petar Prvi u Beogradu), prvu bolnicu za tuberkulozu, prvu kružnu peć za izradu opeke, prvu planski zidanu stambenu zgradu na Balkanu. 

Radojka Živković (1923-2002) - harmonikašica, kompozitorka i solistkinja

Njen otac Tika „Globoderac“, poznati svirač i učitelj harmonike, nije želeo da mu dete svira - „bavi se muškim poslovima“ - kako je govorio, mada je devojčica pokazivala izuzetnu sklonost prema muzici. Radojka Živković je bila i kompozitor igara — kola i pesama u narodnom duhu. Posebno se svojom originalnošću i neposrednošću ističu njena kola, koja, u srpskom savremenom narodnom stvaralaštvu, predstavljaju muzičke bisere. U svojoj bogatoj karijeri sama, sa suprugom ili svojim renomiranim ansamblom, Radojka je održala preko 11500 koncerata od kojih 700 u inostranstvu, počev od Bugarske, Francuske, Švedske, Engleske, Švajcarske i Austrije do SAD. Nastupala je i u mnogim radio i tv-centrima. Njena interpretacija donela joj je veliku popularnost kod ljubitelja narodne muzike i priznanja muzičkih stručnjaka.

Autor: Sofija Đurić