Zašto odlažemo svoje obaveze?

Zašto odlažemo svoje obaveze?

Jeste li uhvatili sebe kako uprkos svojoj nameri da prestanete da odlažete svoje
obaveze, ipak provedete sate i sate gledajući TikTok snimke ili Instagram reels-
eve. U poslednje vreme sve više se govori o nemogućnosti mladih ljudi da se
suoče sa svojim obavezama, pa iste odlažu.
Odlaganje, iliti po starom srpskom „prokrastinacija“, dešava se mnogima. Umesto
da sednete i dogovorite na sve dospele mejlove, u tom trenutku zanimljivije je i
bitnije da se očisti sanduče od nepotrebnih mejlova; ili je potrebno da pređete
određen broj pitanja za ispit, hmm, možda da pospremite sobu? Zašto nam se ovo
dešava?

Pojedina istraživanja govore da nekoliko faktora utiču na pojavu odugovlačenja i
odlaganja obaveza, a to su loše upravljanje vremenom, lenjost i nedostatak
samokontrole. Kada se ovako izgovori, zvuči i suviše grubo, što dovodi do toga da
se mnogi osećaju loše i na sve to dodaju i osećaj krivice. Za početak, kao i u
svemu, važno je da ne budemo pregrubi prema sebi. Kako piše Gardijan, 80%
mladih odlaže svoje obaveze, a čak njih 50% to radi učestalo. Dakle, ako ste se
pronašli u ovome – niste jedini i nemojte da budete previše samokritični.
Suština prokrastinacije je da je trenutni osećaj koji nas čini srećnim mnogo jači
od osećaja koji dolazi na duže staze. Drugim rečima, prokrastinacija, odnosno
odlaganje, nije problem lošeg upravljanja vremenom, nego problem regulacije
emocija. Kako onda da utičemo na svoje emocije?
Svoje male pobede učinite velikim i budete ponosni na sebe. Prednost od
obavljanja napornog zadatka mora izgledati veće od trenutne neprijatnosti
suočavanja sa istim.

Razbijte zadatke na manje korake

Sam osećaj da znamo da se ispred nas nalazi veliki zadatak može dovesti do toga
da previše razmišljamo unapred i umanjujemo svoje sposobnosti. Takvi zadaci
mogu izgledati zastrašujuće, zato je savet da ih podelite na manje korake i svaki
obavljen korak je vaša mala pobeda. Razbijanje tih zadataka na manje, ostvarive
korake čini ih lakšim za početak i završetak.

Napravite sebi raspored i postavite ciljeve – i recite drugima

Možda zvuči čudno, ali na osnovu istraživanja naš sistem nagrađivanja u mozgu
je veoma osetljiv na društveni status. Postoji veća tendencija da će osobe da
odrade svoje zadatke ako su iste izrekle ljudima. Ovo je i odličan način da
vizualizujemo svoje obaveze.

Prepoznajte i suočite se sa izvorom stresa

Pre svega je važno da prepoznate znakove stresa koji mogu doprineti
prokrastinaciji. Zatim je važno usvojiti strategije samoregulacije, kao što su
tehnike dubokog disanja, meditacija, vežbanje ili joga. Kada prepoznate izvor
stresa, probajte da se suočite i isti rešite. Često nismo svesni šta nas muči, a
odlažemo one aktivnosti koje zapravo nisu direktan uzrok našeg lošeg
raspoloženja.

Radite s ljudima i ne budite strogi prema sebi

Svakako da jednim čitanjem članka na internetu ili jednog razgovora nije moguće
rešiti ovakvu naviku, zato probajte da pričate sa ljudima koji možda imaju slične
izazove. Zajednički rad može doprineti da ostanete motivisani i odgovorni prema
svom radu. Sledeći put kada imate ispit, a ne možete da se naterate da učite sami
u svojoj sobi, pronađite društvo i napravite radnu atmosferu za to.
I najvažnije ne budite strogi prema sebi! Da se odlaganje obaveza dešava
mnogima, govori činjenica da sam i ja ovaj tekst odlagala. Ali znajte da se može
rešiti! Samo je potrebno malo truda, motivacije... i možda nekoliko odgledanih
epizoda omiljene serije. U svakom slučaju, ne brinite, odlaganje obaveza je sasvim
normalno, dok god na kraju stignete do cilja i redovno radite na tome da
popravite ovu naviku.