Prva razglednica iz Turske

Poštovani, 
Kada sam krenula na ovaj iznenadni put nisam ni slutila koliko će se promeniti moj doživljaj sveta. Putovala sam 28h autobusom do Kušadasija sa mnogo nepoznatih lica koja će do kraja ove  moje priče zadobiti značajnu ulogu. O mojim doživljajima Turske Vam mogu ispisati knjigu što verujte nije teško, jer svakom posetiocu  je dovoljno samo malo da zaviri u njenu dušu kako bi zauvek ostao očaran. Stoga ću dati sve od sebe da u par strana prenesem barem jedan deo nje. Kušadasi je jedan sladak, mali primorski gradić. Ima svoju dušu kao što i dolikuje jednom primorskom gradiću sa prelepim šetalištem uz more i plažama. Njegove uske ulice popločane belim mermerom pune su muzike što dolazi od uličnih svirača, prekitinjastih suvenirnica, prodavnica tepiha, čajdžinica punih raznoraznih bilja, zaintrigiranih turista i zanimljivih prodavaca. Oseti se i miris primamljivih turskih slatkiša poput baklava i alvi, koji se širi i zavlači u svaki kutkak grada. Naravno da sam se potrudila da iskusim sve što jedan turista može. Ulazila sam u mnogo suvenirnica privučena svetlucavim lampama i svećnjacima, što nije retka pojava ovde. Da, jesam isprobala sve moguće slatkiše u jednoj od prodavnica, ali prosto sam morala. Okej, neke sam donela i do kuće ne znam ni ja sama kako. Pila sam čaj i jela sam baklave ne brinite. Dobro, probala sam i sladoled što ti uzimaju iz ruku , dondrumu, stvorenu od salep praha i mastike i vrlo zanimljivo čudne strukture. Bila sam i do malog gusarskog poluostrva golubova pozntaijeg pod nazivom Güvercinada i njegove antičke tvrđave. Kušadasi je ime dobio upravo po njemu (Kuš - ptica, ada - ostrvo). Ali, ono što je ubedljivo ostavilo najveći utisak, mesto gde sam ostavila deo sebe, jesu Pamukkale. Vodila sam bitku u sebi da li da ih posetim ili ne, jer kruže priče da su presušile i da nisu kao pre. Ne znajući šta da očekujem ipak sam se sama uputila na put od 4h kako bih videla to čudo prirode, pa makar i priče bile istinite. Malo je reći da me je pamučni dvorac oborio sa nogu. Na putu do njih moraju se proći prelepa polja pamuka gradića Denizlija, a zatim i ostaci antičkog grada Hijeapolisa koji su bogati istorijom. Apolonov i Plutonov hram, Domicijeva kapija, masivan i očuvan rimski amfiteatar samo su jedan mali deo tih ostataka. Postoji pored toga i čitav muzej preprun predmeta koji nose veliku vrednost tih vremena sa sobom. Priča se čak i da je Kleopatra uživala u bogatstvima ovog grada. Nakon što sam obišla muzej, amfiteatr i Kleopatrino kupatilo odjednom ispred mene pojavile su se bele kalcijumske travertine. Dah mi je zastao u grlu. Tu, ispred mene se prostirao pogled koji se ni rečima, ni pokretom četkice ne može preneti. Mora se doživeti. Osetiti taj beli kamen pod stopalima, ta lekovita voda boje neba, sav taj prizor koji je stvorila umetnica bolja od svih - priroda. Nikada ne prestaje da me očarava svojim darom. Pravi ovaj svet tako divnim mestom za život. Sve u svemu, Pamukkale su definitivno mesto koje ako ste u prilici obavezno treba iskusiti. Ovog puta nisam stigla da obiđem čuveni antički grad Efes, Istanbul i Kapadokiju što samo znači da ću se ubrzo vratiti kako bih napisala još razglednica iz ove divne zemlje. 

Do sledeće razglednice,
Teodora