|
 |
 |
|
Sloboda govora predstavlja naše osnovno pravo i od ključne je vrednosti za svakog pojedinca, iako se često suočavamo sa ograničenjima i preprekama koje proizilaze iz složenih društvenih i političkih polemika prilikom nastupa slobode govora. Jedan od najvećih izazova slobode govora je pitanje granica tolerancije. Dok se pravo na slobodno izražavanje podrazumeva, postavlja se pitanje do kojih granica bi to trebalo da se ispunjava, naročito u situacijama kada izražavanje stavova može da ugrozi tuđa prava ili izazove sukob. Ovaj balans između slobode govora i zaštite osnovnih prava postaje posebno ugrožen u kontekstu govora mržnje, širenja lažnih informacija ili propagande. Još jedan ključni izazov predstavlja uticaj društvenih mreža na slobodu govora zbog širenja lažnih informacija i ostavljanja prostora za cenzuru i manipulaciju sadržajem, bilo da je u pitanju video, audio ili tekstualni sadržaj. U obrazovnim institucijama, postoji stalna polemika između promovisanja otvorene rasprave i očuvanja bezbednog i uglednog okruženja za sve studente. Pitanja koja se tiču ličnog opredeljenja i ličnog identiteta mogu da izazovu konflikte i probleme među članovima obrazovne zajednice ukoliko se ističu na način koji je predstavljen kao superiorniji u odnosu na tuđa opredeljenja. Uzgred, uključivanje političkih pitanja i mešanje politike unutar obrazovne institucije se smatra krajnje nekorektnim i u tom slučaju se ne samo ometa rad institucije, već i krše osnovna ljudska prava. Navedenim primerom bih htela da istaknem štetu koja može da se nanese akademskoj zajednici usled sukoba dve strane različitih shvatanja. Dakle, svi građani, a tako i studenti bi trebalo da imaju priliku da slobodno izraze svoje stavove i mišljenja dok god to ne ugrožava i ne vređa drugu osobu i njen integritet. Ako mi kao studenti unutar ili van akademske zajednice, pritom kao njeni predstavnici, izjavljujemo i podržavamo određene stavove, oni ne bi smeli da budu politički podstaknuti ili da ističu bilo koji stav kao superioran i bolji od njemu suprotnih stavova, da ne bi uvredili i povredili tuđa prava. Pod politički podstaknutim stavovima se ne smatraju samo oni koji su tako eksplicitno i izjavljeni, nego i prvenstveno čije je samo iznošenje politički podstaknuto, ali prikriveno tj. implicirano. Obrazovne ustanove nas podstiču da gradimo svoja mišljenja i da ih javno iznosimo da bismo se izrazili i oblikovali kao ličnosti, ali ako ta mišljenja nanose štetu drugome, onda smo skrenuli s puta. Treba uvek postaviti postaviti granice, ne ugrožavati druge i samo obrazovnu instituciju i njen ugled pri javnom izlaganju. Naravno, uz to se ne sme ni dozvoliti manipulacija sadržajem koji se kasnije tumači drugačije od predstavljenog. Takvo narušavanje tuđih prava se ne sme tolerisati i svaki javni nastup bi trebalo da prođe pod kontrolisanih uslovima. Rešavanje ovih izazova zahteva kompleksan pristup koji podrazumeva jačanje obrazovnih programa koji promovišu kritičko razmišljanje i razvijanje tolerancije prema različitim stavovima i mišljenjima, kao i edukovanje o razlikama između slobode govora i govora mržnje i zabrani svakog mešanja politike u rad obrazovnih institucija. Obrazovne ustanove nam pružaju svu slobodu da se izrazimo, a na nama je kako ćemo tu priliku iskoristiti. Ako je neko koristi tako da svojom slobodom govora manipuliše i krivo tumači tuđu slobodu govora, onda definitivno nastaje problem, koji se rešava postavljanjem jasnih granica za obe strane, kako niko ne bi ispaštao i kako se ostali ne bi osećali ugroženim da iznose svoje mišljenje. Takođe je važno raditi na jačanju institucionalnih mera koji štite slobodu govora, ali istovremeno osiguravaju zaštitu osetljivih grupa od diskriminacije ili uznemiravanja. Kao zaključak bih izdvojila da sloboda govora ostaje ključno pitanje koje zahteva kontinuiranu pažnju i prilagođavanje kako bi se osiguralo da ostane temeljna vrednost demokratskog društva. Očuvanje ovog prava zahteva složene i jasno određene mere koje bi napravile jasne granice kako ne bi dolazilo do sukoba. Samo odsustvo slobode govora bi sprečila razvijanje kritičkog mišljenja i posmatranja iz šireg ugla, te svi, a naročito studenti treba da budu podstaknuti da izražavaju svoje mišljenje, kako van, tako i unutar akademske zajednice bez straha da će njihovo mišljenje nekome da zasmeta, jer je važno da se svaki naš glas čuje. Teodora ŠiklošićStudentkinja četvrte godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
0 Comments
Osmi mart, kako godine prolaze, postaje sve više praznik poklanjanja cveća i čokolada, a sve manje proslava borbe žena za svoja prava. Već godinama učenici osnovnih i srednjih škola prikupljaju novac kako bi svojim učiteljicama i nastavnicama kupili poklone(što predstavlja lep znak pažnje), a da pritom ne znaju ništa o istoriji samog praznika. Ovo se ne može promeniti preko noći, ali je na nama da utičemo na to. Zbog toga ćemo, kao naš mali znak pažnje za ovaj praznik, predstaviti neke znamenite Srpkinje o kojima se ne govori dovoljno, toliko, da o njima ništa ne znamo. O ovim, kao i mnogim drugim znamenitim Srpkinjama možete pročitati u enciklopediji Dalamber izdavaštva „Srpkinje-cvetovi slobode“, uz čiju smo podršku sastavili ovaj tekst. Anica Savić Rebac (1892-1953) - književnica, prevodilac, istoričarka filozofije, profesorka Kako je bila okružena istaknutim ličnostima srpske kulture(njen otac je bio urednik Letopisa Matice srpkse, a bila je u korespodenciji sa Lazom Kostićem i Urošem Predićem), ne čudi što je još od malena razvila ljubav prema klasičnoj filologiji. Prve prevode je objavila još sa trinaest godina, kao i drame inspirisane likovima iz antičke književnosti(Nijova, Ifigenija i Poslednja sveštenica Palade Atine). Studije je započela na Filozofskom fakultetu u Beču, a diplomirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao i većina znamenitih ljudi, u svojoj okolini nije bila prihvaćena, a imala je i ograničeni izvor literature za svoja istraživanja. Uprskos tome, njene studije, kao i njeni prevodi, predstavljaju jedan od primarnih izvora za proučavanje antike.  Draga Ljočić (1855-1926) - prva srpska lekarka, sufražetkinja i feministkinja Bila je prva žena koja je diplomirala medicinu na ciriškom univerzitetu, čime je postala prva srpska doktorka. Učestvovala je u srpsko-turskim, srpsko bugarskim ratovima u 19. veku, balkanskim i Prvom srpskom ratu. Bila je velika filantropkinja i zaštitnica dece. Iskreno i energično se zalagala za otvaranje dečijih bolnica, izgradnju domova za nezbrinutu decu. Uprkos svim svojim dostignućima i požrtvovanjima, teško je dobila posao u državnoj službi, a nikada jednaku platu i penziju kao njene muške kolege. Celog života se zalagala za jednaka prava žena na radnom mestu, kao i za pravo glasa žena. Svojim radom je omogućila da žene danas mogu da postanu lekari.  Danica Tomić (1905-1961) - prva jugoslovenska avijatičarka Nedostatak informacija o našoj prvoj avijatičarki nam govori dosta o tome koliko cenimo znamenite žene. O Danici Tomić saznajemo samo na osnovu jednog članka u Ilustrovanom listu. Danica je 1928. godine odlučila da položi ispit za pilota. „Ilustrovani list“ objavio je članak na dve strane o prvoj ženi pilotu u Kraljevini. Danica je letela nad provalijom dubokom 2500 metara, a po zapisima komisije, bila je najbolja u svojoj klasi. "Da li ste zadovoljni uspehom, koji ste postigli za ovih šest godina od kada ste pilot?", skromno odgovara: "Ne – jer sam uverena da bih mnogo više uspela da nisam Danica Tomić!" Nakon dobijanja dozvole Danica je pala u zaborav.  Jelisaveta Načić (1878-1955) - prva srpska žena arhitekta Jelisaveta Načić je veoma uspešno završila studije i već 1900. diplomirala, postavši tako prva žena arhitekta u Srbiji, u periodu kada je samo sedam odsto žena u Srbiji bilo pismeno. Po završetku studija suočila se sa istim problemom rodne diskriminacije kao, nekoliko decenija pre nje, prva srpska lekarka, doktorka Draga Ljočić. Bila je veoma aktivna na profesionalnom planu i projektovala je mnoga kapitalna zdanja u predratnom Beogradu za vreme svoje karijere. Preminula je u Dubrovniku 6. maja 1955. godine.Umrla je siromašna i zaboravljena, a bila je deo prve generacije studenata arhitektonskog odseka i prva žena diplomirani arhitekta u zemlji, jedna od prvih žena zaposlena u javnom sektoru, projektovala prvu modernu školsku zgradu (Osnovna škola Kralj Petar Prvi u Beogradu), prvu bolnicu za tuberkulozu, prvu kružnu peć za izradu opeke, prvu planski zidanu stambenu zgradu na Balkanu. Radojka Živković (1923-2002) - harmonikašica, kompozitorka i solistkinja Njen otac Tika „Globoderac“, poznati svirač i učitelj harmonike, nije želeo da mu dete svira - „bavi se muškim poslovima“ - kako je govorio, mada je devojčica pokazivala izuzetnu sklonost prema muzici. Radojka Živković je bila i kompozitor igara — kola i pesama u narodnom duhu. Posebno se svojom originalnošću i neposrednošću ističu njena kola, koja, u srpskom savremenom narodnom stvaralaštvu, predstavljaju muzičke bisere. U svojoj bogatoj karijeri sama, sa suprugom ili svojim renomiranim ansamblom, Radojka je održala preko 11500 koncerata od kojih 700 u inostranstvu, počev od Bugarske, Francuske, Švedske, Engleske, Švajcarske i Austrije do SAD. Nastupala je i u mnogim radio i tv-centrima. Njena interpretacija donela joj je veliku popularnost kod ljubitelja narodne muzike i priznanja muzičkih stručnjaka.  Autor: Sofija Đurić
Piše: Boris Stanković
Student Prirodno matematičkog fakulteta Stipendista Fondacije Studenica Ako pogledamo broj upisanih na nastavničke smjerove na fakultetima u Srbiji i regionu pitanje iz naslova se prirodno postavlja. U posljednje vrijeme se ovoj važnoj temi daje veći prostor u medijima, ali nažalost rijetko imamo priliku čuti glas mladih i njihova razmišljanja. Upravo zbog toga smo odlučili u ovom tekstu predstaviti dvojicu izuzetnih mladih matematičara koji u budućnosti planiraju raditi sa mladima i žele im nesebično prenijeti svoje znanje. Kroz njihova razmišljanja saznajemo koji su im motivi za bavljenje nastavničkim poslom, ali i kako vide trenutni položaj nastavnika matematike i gdje vide prostor za napredak. David Srećković iz Vrnjačke Banje jedan je od četvero studenata koji su upisali nastavnički smjer na Matematičkom fakultetu u Beogradu u ljeto 2022. godine. Odabir fakulteta i samog smjera mu nije teško pao jer ga pokreću ljubav prema matematici i radu s djecom. Plan mu je da se po završetku studija vrati u Vrnjačku Banju i predaje matematiku. Svojim djelovanjem želi kod djece probuditi ljubav prema matematici i svijest o njenoj važnosti u pronalaženju vlastitog puta. Simbolično, volio bi da poveže dva mosta koja krase njegov rodni grad-Most ljubavi i Most matematike. Kao jedan od motiva za povratak u rodni kraj navodi i nedostatak prilika za djecu u manjim sredinama što je osjetio i na svojoj koži-bilo mu je veoma izazovno spremiti prijemni ispit za Matematički fakultet samo na osnovu znanja koje je stekao u srednjoj školi. Svjestan je da je to rezultat okolnosti i vremena u kom živimo gdje su nastavnici obespravljeni, kako zbog malih plata, tako i zbog odnosa roditelja i djece prema školi. Ipak, pun je optimizma i vjeruje da će uspjeti dati doprinos promjeni te paradigme u svojoj sredini, ali i da motiviše svoje buduće učenike da se barem jedan od njih svake godine odluči postati profesor matematike. Oduševljeni njegovim entuzijazmom, ne sumnjamo da će u tome i uspjeti. Matej Vojvodić je upravo završio prvu godinu studija na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu u Zagrebu. U toku srednje škole osvojio je bronzane medalje na svjetskim olimpijadama iz matematike i informatike, kao i brojne druge nagrade na takmičenjima. U neformalnom razgovoru govori da bi se moglo reći da studira inžinjersku matematiku, smjer nastavnik. Zapravo, on je upisao smjer inžinjerska matematika, a pored svih predmeta na studiju inžinjerske matematike polaže i određene predmete iz pedagoške grupe predmeta. Ove godine je tako, pored fundamentalnih matematičkih predmeta, položio i predmete Psihologija ličnosti i Razvojna psihologija. Ideju za ovaj studij dobio je od prijatelja s kojim je i pokrenuo takmičenja iz informatike u njihovoj srednjoj školi. Upravo kroz predavanja koja je u svojoj srednjoj školi, Gimnaziji Lucijana Vranjanina u Zagrebu, držao nadarenim matematičarima i informatičarima zavolio je rad sa mladima, a trenutno je i dopredsjednik Udruge Mladi nadareni matematičari Marin Getaldić koja organizuje kampove i predavanja za talentovane učenike širom zemlje. Iako na prvu broj upisanih studenata na nastavničkom smjeru (oko 80-ak po godini) na PMF-u u Zagrebu navodi da je budućnost profesora matematike u Hrvatskoj mnogo svjetlija nego u ostatku regiona, Matej nam pojašnjava da to i nije baš slučaj. On sam ističe da je kroz gotovo cijelu srednju školu planirao predavati u školi, ali sada više nije tako siguran u to. Odbija ga loš položaj nastavnika, ali i ponašanje pojedinih učenika na radionicama popularizacije matematike koje su organizovali u brojnim srednjim školama. Kao veliki problem apostrofira odnos roditelja prema nastavnicima. Smatra da mediji iznova i iznova šalju krive poruke pa zato čim neki nastavnik ima ambiciju raditi izvan udžbenika, a nekad i unutar kućica za znatiželjne unutar udžbenika, odmah bude izložen pritiscima roditelja koji ne žele prihvatiti da njihova djeca ne znaju matematiku za 5. Posebno mu smeta što se u osnovnim, a sve više i u srednjim školama, na četvorku ne gleda kao „veoma dobru“ ocjenu već prepreku pri upisu u srednju školu ili fakultet i generalno znak da gradivo nije usvojeno. Djelomično rješenje za trenutnu situaciju vidi u tome da se teži postojanju eksternog testiranja kojim bi se vrednovalo svako postignuće jer smatra da je u ovim okolnostima nemoguće da nemotivisan profesor, kojih je školstvo trenutno puno, i ambiciozan profesor na isti način provedu istu nastavu i ocijene učenike. Vraćajući se na položaj nastavnika u Hrvatskoj i zemljama bivše Jugoslavije, Matej navodi kao problem i male plate, značajno manje nego u nordijskim zemljama ili zemljama zapadne Evrope. Osim što su plate nastavnika male one su i značajno lošije od svih alternativa koje matematičari mogu raditi. Pojašnjavajući veliki broj upisanih na nastavnički smjer otkriva nam da ga većina studenata bira taj smjer jer je lakši od ostalih, a daje „dovoljno dobru“ diplomu sa kojom se u budućnosti mogu zaposliti u bankama, osiguravajućim društvima, kao računovođe ili programeri. Zbog svega navedenog misli da će manje od trećine upisanih završiti u školi. Kako bi adresirali taj problem, u Hrvatskoj su odnedavno uveli nove državne stipendije u iznosu 6000 eura godišnje za studente nastavničkih smjerova na STEM fakultetima. Jedini uslov za dobijanje stipendije je da stipendisti provedu radeći u školi barem jednako vremena koliko su dobijali stipendiju. Za kraj razgovora, Matej nam pomalo tužno otkriva da on, i pored svih svojih uspjeha, nije dobio stipendiju, a da je dobijaju automatski svi prijavljeni kandidati sa „pravog“ nastavničkog smjera. Ipak, to nije pokolebalo njegovu želju da nastavi raditi sa mladima i siguran je da će u budućnosti ostati uključen u aktivnosti kao što su festivali, kampovi i takmičenja iz matematike. Mi mu želimo puno sreće u tome, uz želje da svoju ljubav prema matematici prenese djeci u školi, makar u svojstvu vanjskog saradnika za rad sa talentovanim učenicima kao što je trenutno praksa samo u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. Priče ovih mladih ljudi inspirišu, ali i ostavljaju nas i dalje zabrinutim za budućnost nastavničke profesije u regionu. Matematičko razmišljanje i osnovna matematička znanja mogu olakšati život svakom čovjeku. Kako ne bismo brinuli hoće li nam naredne generacije odrasti matematički nepismene kao društvo moramo učiniti da mnogo više mladih razmišlja kao David i Matej. Obrazovne vlasti moraju reagovati, ali i svako od nas može učiniti prvi korak-pokazati poštovanje ovim mladim ljudima, svojim nastavnicima i profesorima i svima koji su se opredijelili za ovu plemenitu profesiju. Zašto odlažemo svoje obaveze? Jeste li uhvatili sebe kako uprkos svojoj nameri da prestanete da odlažete svoje obaveze, ipak provedete sate i sate gledajući TikTok snimke ili Instagram reels- eve. U poslednje vreme sve više se govori o nemogućnosti mladih ljudi da se suoče sa svojim obavezama, pa iste odlažu. Odlaganje, iliti po starom srpskom „prokrastinacija“, dešava se mnogima. Umesto da sednete i dogovorite na sve dospele mejlove, u tom trenutku zanimljivije je i bitnije da se očisti sanduče od nepotrebnih mejlova; ili je potrebno da pređete određen broj pitanja za ispit, hmm, možda da pospremite sobu? Zašto nam se ovo dešava? Pojedina istraživanja govore da nekoliko faktora utiču na pojavu odugovlačenja i odlaganja obaveza, a to su loše upravljanje vremenom, lenjost i nedostatak samokontrole. Kada se ovako izgovori, zvuči i suviše grubo, što dovodi do toga da se mnogi osećaju loše i na sve to dodaju i osećaj krivice. Za početak, kao i u svemu, važno je da ne budemo pregrubi prema sebi. Kako piše Gardijan, 80% mladih odlaže svoje obaveze, a čak njih 50% to radi učestalo. Dakle, ako ste se pronašli u ovome – niste jedini i nemojte da budete previše samokritični. Suština prokrastinacije je da je trenutni osećaj koji nas čini srećnim mnogo jači od osećaja koji dolazi na duže staze. Drugim rečima, prokrastinacija, odnosno odlaganje, nije problem lošeg upravljanja vremenom, nego problem regulacije emocija. Kako onda da utičemo na svoje emocije? Svoje male pobede učinite velikim i budete ponosni na sebe. Prednost od obavljanja napornog zadatka mora izgledati veće od trenutne neprijatnosti suočavanja sa istim. Razbijte zadatke na manje korake Sam osećaj da znamo da se ispred nas nalazi veliki zadatak može dovesti do toga da previše razmišljamo unapred i umanjujemo svoje sposobnosti. Takvi zadaci mogu izgledati zastrašujuće, zato je savet da ih podelite na manje korake i svaki obavljen korak je vaša mala pobeda. Razbijanje tih zadataka na manje, ostvarive korake čini ih lakšim za početak i završetak. Napravite sebi raspored i postavite ciljeve – i recite drugima Možda zvuči čudno, ali na osnovu istraživanja naš sistem nagrađivanja u mozgu je veoma osetljiv na društveni status. Postoji veća tendencija da će osobe da odrade svoje zadatke ako su iste izrekle ljudima. Ovo je i odličan način da vizualizujemo svoje obaveze. Prepoznajte i suočite se sa izvorom stresa Pre svega je važno da prepoznate znakove stresa koji mogu doprineti prokrastinaciji. Zatim je važno usvojiti strategije samoregulacije, kao što su tehnike dubokog disanja, meditacija, vežbanje ili joga. Kada prepoznate izvor stresa, probajte da se suočite i isti rešite. Često nismo svesni šta nas muči, a odlažemo one aktivnosti koje zapravo nisu direktan uzrok našeg lošeg raspoloženja. Radite s ljudima i ne budite strogi prema sebi Svakako da jednim čitanjem članka na internetu ili jednog razgovora nije moguće rešiti ovakvu naviku, zato probajte da pričate sa ljudima koji možda imaju slične izazove. Zajednički rad može doprineti da ostanete motivisani i odgovorni prema svom radu. Sledeći put kada imate ispit, a ne možete da se naterate da učite sami u svojoj sobi, pronađite društvo i napravite radnu atmosferu za to. I najvažnije ne budite strogi prema sebi! Da se odlaganje obaveza dešava mnogima, govori činjenica da sam i ja ovaj tekst odlagala. Ali znajte da se može rešiti! Samo je potrebno malo truda, motivacije... i možda nekoliko odgledanih epizoda omiljene serije. U svakom slučaju, ne brinite, odlaganje obaveza je sasvim normalno, dok god na kraju stignete do cilja i redovno radite na tome da popravite ovu naviku.  Veštačka inteligencija (AI) je trenutno jedan od najpopularnijih izraza u svetu tehnologije i startapova i to sa veoma dobrim razlogom. Poslednjih nekoliko godina došlo je do stvaranja mnogih inovacija i napretka koji su ranije bili isključivo u domenu naučne fantastike. Veštačka inteligencija je sposobnost računara, kompjuterski kontrolisanog robota ili softvera da obavlja zadatke koji se obično povezuju sa inteligentnim bićima, a odnosi se na simulaciju ljudske inteligencije putem mašina koje su programirane tako da misle i donose odluke kao ljudi. Da bi ova moćna tehnologija našla primenu i rešila određene probleme, neophodno je imati velike količine visokokvalitetnih podataka, napredne algoritme i modele, moćnu računarsku infrastrukturu kao i vešte naučnike i inženjere. Dvadeset prvi vek karakteriše upravo dostupnost i niska cena svega navedenog. Pojam veštačke inteligencije nije nov i prvi uspešan program baziran na veštačkoj inteligenciji je napisan pedesetih godina prošlog veka. Međutim, eksponencijalni rast kreće tek oko 2010. godine, da bi se duplirao svakih narednih šest meseci. Jedan od alata baziranih na veštačkoj inteligenciji koji je pronašao masovnu primenu u svakodnevnom životu je virtuelni asistent nazvan ChatGPT. Razvijen je od strane američke istraživačke laboratorije „OpenAI“ i dostupan je od novembra 2022. godine. Danas gotovo da nema osobe koja nije čula ili koristila ChatGPT, a činjenica da je bilo potrebno svega pet dana da bi broj korisnika prešao milion, govori nam da je reč o tehnologiji koja je masovno prihvaćena širom sveta. GPT-3 (Generative Pretrained Transformer 3) je najsavremeniji autoregresivni jezički model koji služi za generisanje teksta nalik čoveku. Ovo je jedan od najvećih i najmoćnijih modela za obradu jezika do danas, a za njegovo treniranje je utrošeno preko 10 milijardi dolara. ChatGPT može da odgovara na pitanja, rešava kompleksne i programerske probleme, piše eseje, daje predloge i još mnogo toga. Međutim, daleko od toga da je model savršen. Neka od ograničenja su:
Svedoci smo da će ova tehnologija nastaviti da se usavršava, postaje pametnija i pristupačnija. Interesantno je da tim sa Stanforda istrenirao sličan jezički model (Stanford Alpaca) za manje od 600 dolara. Prvobitna procena je bila da će tek 2030. godine ovakvi modeli moći da se treniraju uz niske troškove. Dakle, ono što je trebalo da se desi za osam godina, desilo se za samo pet nedelja. Uz oštru konkurenciju ostalih tehnoloških giganta (Apple, Google, Amazon, Baidu) koji razvijaju svoje modele kao i gomilu startapova koji se bave veštačkom inteligencijom, možemo očekivati da će AI imati sve značajniju ulogu u našim životima u budućnosti. Stručnjaci iz industrije i kompanija koje ulažu u tehnologiju kažu da AI neće u potpunosti zameniti ljude u skorije vreme, ali će se poslovi transformisati kako veštačka inteligencija postaje pristupačnija. Iz tog razloga je neophodno usavršavati znanje i učiti o mogućnostima koje ovakvi modeli pružaju. Iako veštačka inteligencija nudi mnoge prednosti i koristi, neophodno je voditi računa o njenim potencijalnim negativnim uticajima na društvo i okruženje. Stoga je važno da se razvoj veštačke inteligencije vodi uz etička načela i da se tehnologija koristi na način koji će doneti najveću korist društvu u celini. Autor: Petar Damnjanović  1. Uvod
Jedna od glavnih odlika novog milenijuma su teme vezane za životnu sredinu i klimatske promene. Iako i u današnje vreme postoje teorije da klimatske promene ne postoje i da situaciju ne treba shvatati ozbiljno, krajem prošlog veka međunarodna zajednica je konačno počela da pridaje značaj ovoj pojavi, uviđajući hitnost i neophodnost za promenama na ovom polju. Međutim, i nakon nekoliko decenija, propisa i međunarodnih sporazuma, velike sile i dalje zloupotrebljavaju svoj položaj kršeći sporazume i akte kojima su svojevoljno pristupale, stvarajući katastrofalne posledice po klimatske promene. Jedna od potencijalnih zloupotreba je i projekat pod nazivom „Willow“. 2. Šta je projekat „Willow“? Projekat „Willow“ je masivan, decenijama dug projekat kompanije ConocoPhillips koji se bazira na izvlačenju nafte na Severnoj padini Aljaske, a koji se godinama sastoji u istraživanju i bušenju nalazišta nafte na ovoj teritoriji. „Willow“ je predložen od strane kompanije ConocoPhillips i prvobitno odobren od strane Trampove administracije 2020. godine, originalno na kapacitet od pet nalazišta za bušenje, ali je kasnije smanjeno na tri. Područje gde je planiran projekat sadrži do 600 miliona barela nafte. Takva nafta bi se tek za nekoliko godina našla na tržištu jer projekat tek treba da bude u izradi, ali sada kada je Bajdenova administracija dala zeleno svetlo ovom projektu, ništa ne sprečava izgradnju da počne. Ipak, i dalje je nejasno kada će se to tačno desiti, najvećim delom zbog pravnih izazova koji su se našli pred ovih projektom. Očekuje se da će „Earthjustice“, organizacija koja se zalaže za pravo životne sredine, uskoro podneti prigovor protiv projekta i verovatno će tražiti zabranu, te pokušati da blokira nastavak projekta. 3. Negativni uticaj projekta na klimatske promene Procenjeno je da će ovaj projekat emitovati 239 miliona metričkih tona ugljen-dioksida u atmosferu u narednih nekoliko decenija, što je ekvivalent emisiji 64 američke elektrane na ugalj. Stoga, postoji dobar razlog zašto su ekološke organizacije ovaj projekat nazvale „karbonskom bombom“. Kontradiktorno tome, predsednik Sjedinjenih Država se obavezao na plan da SAD do 2030. godine prepolovi emisiju gasova staklene bašte u odnosu na 2005. sa ciljem da se do 2050. godine postigne neto nulta emisija štetnih gasova. Očigledno je da bi odobravanje ovog projekta bitno ugrozilo navedeni plan. Aktivisti takođe navode da projekat „Willow“ bitno šteti zdravlju Arktika i planete, a dobili su podršku i od lokalne zajednice i advokatskih kancelarija koje su već podnele tužbe povodom ovog slučaja. Jedan od njihovih argumenata je i negativni klimatski uticaj na ugrožene životinjske vrste, uključujući polarne medvede koji žive u regionu gde bi projekat bio izgrađen, takođe navodeći da projekat krši i nekoliko saveznih zakona, uključujući Zakon o nacionalnoj politici životne sredine (NEPA) i Zakon o ugroženim vrstama (ESA). 4. Da li projekat „Willow“ može imati pozitivne efekte? Dok se određeni akteri fokusiraju na negativne aspekte ovog projekta, drugi ga vide kao odličnu priliku. Senatori američkog Kongresa izjavljuju da već mogu osetiti svetliju budućnost Aljaske kao posledicu ovoga projekta. Navedena razmišljanja potiču uglavnom iz činjenice da će „Willow“ projekat omogućiti hiljade novih radnih mesta, ali uz to i generisati milijarde dolara novog prihoda, poboljšavajući kvalitet života na Severnoj padini i širom države. Da bi se ovakva tačka gledišta shvatila, mora se znati da privreda Aljaske u velikoj meri zavisi od naftne industrije. Skoro 85% državnog budžeta dolazi iz prihoda od nafte. Iz tog razloga se potencijalno može razumeti značaj ovog projekta posebno za državu Aljasku, koja trenutno crpi manje od četvrtine nafte koju je crpela 1980-ih. Takođe, važno je dodati da, čak i da je administracija predsednika htela da reaguje u zaustavljanju projekta, ruke su im potencijalno vezane zbog postojećih i važećih ugovora o zakupu sa kompanijom ConocoPhillip. Utvrđeno je da im sudovi zakonski ne bi dozvolili da u potpunosti odbace ili drastično umanje projekat. Ukoliko bi išli tim putem, mogli bi da se suoče sa velikim kaznama u postupku protiv ConocoPhillips kompanije. 5. Da li imamo rešenje? Organizacije za zaštitu životne sredine i kompanija ConocoPhillips se utrkuju sa vremenom. Izgradnja ovog projekta se može obaviti samo tokom zimske sezone jer su joj potrebni zaleđeni putevi za izgradnju ostatka infrastrukture naftnog projekta. Ako ekološke organizacije pre kraja sezone izdejstvuju sudsku zabranu, time bi mogle zaustaviti ili odložiti projekat za najmanje godinu dana. Takođe, pošto projekat treba da bude u potpunosti izgrađen pre nego što se nafta može proizvesti, mogle bi proći godine da proizvedena nafta konačno i stigne na tržište. Kako možete pomoći? Odmah nakon što je projekat „Willow“ postao javan, aktivisti su na sajtu „change.org“ kreirali peticiju pod nazivom „Say no to the Willow project“. Ova peticija za sada ima više od 5 miliona potpisa. Ako ste se ovim člankom uverili da projekat „Willow“ može biti fatalan za životnu sredinu i budućnost naše planete, možete potpisati pomenutu peticiju na ovom linku: https://www.change.org/p/joseph-r-biden-biden-administration-and-conocophillips-say-no-to-the-willow-project |
NAŠ RAD |
O NAMA |
|
