Novosadska manifestacija „Seobe“ inspirisana motivom migracija

Programski luk „Seobe“ održava se u Novom Sadu od 1. februara do 20. marta i uključuje više od 300 događaja i nastupa preko 100 umetnika iz 42 zemlje. Ovaj programski luk predstavlja kretanje stanovništva kao inspiraciju u umetnosti i prikazuje pozitivan ugao posledica migracija i njihov uticaj na nas i našu kulturu. Jedan od glavnih događaja „Seobe duša“, jedinstveni paviljon književnosti, spaja vizuelnu i izvođačku umetnost i predstavlja uticaj migracija na individuu.


Stvaranje Novog Sada kroz migracije je tema izložbi iz oblasti kulturnog nasleđa. Koncept podrazumeva da se prošlost sagleda iz ugla sadašnjosti kako bismo mogli da zamislimo novu budućnost. Predrasude o migracijama se prikazuju na humorističan način i pozdravljaju se oni koji su se vratili u svoj grad kako bi doprineli društvu.

Likovi iz izmeštene zajednice na tromeđi Srbije, Hrvatske i Bosne, uglavnom su povratnici iz inostranstva sa različitim pozadinama. Gledaoci sami biraju čiju će priču pratiti. Pozornica je prikazana kao seoce od 7 kuća, sa glavnim trgom, ulicama i obližnjom šumom. 

Poznati umetnici i nove nade evropske umetničke scene kroz temu migracija, neodvojivi deo evropskog identiteta, prezentuju različite vrste umetnosti i savremeno stvaralaštvo. Umetnički i kulturni programi baviće se temom odlazaka i dolazaka, lutanja i pronalaženja, ali takođe i egzistencijalnim pitanjima i razumevanjem migracija.
Neki od najboljih svetskih i domaćih imena nastupaju upravo u Novom Sadu, ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture.
Original Enigma Voices, jedan od najpoznatijih nemačkih muzičkih projekata, zatim Antropoceno, projekat članova francusko-argentinskog sastava Gotan Project, Barselona Gipsy balKan Orchestra, japanski gitarista i kantautor Miyavi, kompozitor i pijanista Vasil Hadžimanov, najbolji predstavnik sevdalinki Božo Vrećo, predstavnica tradicionalne i etno muzičke scene Bilja Krstić i Bistrik Orchestra i još mnogo kvalitetnih izvođača.
Svi ovi umetnici imaju zajedničku temu – migacije i njihov pozitivan uticaj na inspiraciju koja se ogleda u svim performansima.
Gledajući ove inspirišuće umetničke nastupe, shvatila sam da smo svi ujedinjeni i da nas i našu kulturu ne mogu da odvoje ni hiljade kilometara. Migracije nam pomažu da steknemo iskustvo i da upoznamo neku drugu kulturu i običaje, i to takođe gradi naš identitet, ali celokupan identitet je i ono što nosimo u sebi. To je ona slika koja nas zapravo predstavlja. Sve vrednosti koje usvojimo tokom migracija ostavljamo našoj zemlji kada se vratimo, ili samo vraćamo. 
Čovek mora nekad da luta da bi spoznao sebe i da bi se pronašao u nekom okruženju. Nije bitno gde se nalazimo, već šta imamo nekome da ponudimo i kakvi smo kao osobe i kao ličnosti. Svako ko ima želju da se odseli, ili se već odselio, verovatno je ponekad nailazio na negodovanje okoline i upravo ova manifestacija „Seobe“ mi je pružila nadu i podršku da treba da sledimo svoje ciljeve i da „dom“ nosimo u sebi, odnosno „dom“ predstavlja sve ono što čini nas same i ono čemu se uvek vraćamo, bez potrebe da negde fizički odemo.
Poseban program koja je na mene ostavio poseban i snažan utisak je predstava „B(j)egunci“.
„B(j)egunci” su optimisičan pozorišni projekat koji preko primera migracija mladih ljudi, objašnjava razloge i okolnosti tih migracija. „Bjegunci su svet, ponuđen da u njega uronimo.“ 
Likovi iz izmeštene zajednice na tromeđi Srbije, Hrvatske i Bosne, uglavnom su povratnici iz inostranstva sa različitim pozadinama. Gledaoci sami biraju čiju će priču pratiti. Pozornica je prikazana kao seoce od 7 kuća, sa glavnim trgom, ulicama i obližnjom šumom. Gledaoci mogu slobodno da menjaju pozicije, izađu napolje, odu kući, vrate se, ostanu na jednoj poziciji i da prate priču jednog lika od početka do kraja. Mogu da prate i priče različitih likova.
Ono što je posebno i specifično u vezi sa ovom predstavom je to što možemo da se poistovetimo sa realnim pričama mladih ljudi i da čujemo kako su se oni nosili sa problemima tokom migracija. Ove priče su mi ponudile odgovore na pitanja i dileme kada mi je to bilo najpotrebnije. U periodima nostalgije i krize identiteta, kada se teško snalazimo u novoj okolini, samo je potrebno da čujemo da uvek postoji rešenje. Najvažnije je da prihvatimo svoj sklop ličnosti i da težimo ka tome da budemo što bolja verzija sebe i uvek dosledna sebi, gde god se nalazimo. Biti „građanin sveta“ je ono što želim da postignem i kada odem i kada se vratim da doprinesem društvu koje me je podiglo... da pokažem da je sve bilo vredno truda.

Novi Sad je Evropska prestonica kulture 2022. godine te se kroz celu godinu održavaju razni kulturno-obrazovni događaji i izložbe. Više o svim dešavanjima se možete informisati na veb-sajtu novisad2022.rs


Autor: Teodora Šiklošić