Moje iskustvo sa studentske razmene u Pragu

Nakon dva semestra provedena na Karlovom univerzitetu u Pragu, preko Erasmus+ programa studentske razmene, mogu da kažem da svim studentima preporučujem da ugrabe priliku i provedu nekoliko meseci studija u inostranstvu. Studentske razmene su nezaboravno iskustvo koje će vam proširiti vidike i omogućiti da uz minimalne troškove iz prve ruke saznate kako izgleda živeti i studirati van svoje države. 

U ovom tekstu podeliću svoje iskustvo sa celokupnim procesom odlaska na razmenu u inostranstvo. Nadam da će biti od pomoći onima koji žele da se prijave za neki od programa razmene, ali i da će one koji o razmenama nisu razmišljali podstaći na to. 

Odabir univerziteta i proces prijave

Prvi korak je istraživanje mogućnosti za studentske razmene na tvom fakultetu. Kod nas je Erasmus+ trenutno najpopularniji program za razmene i gotovo svi fakulteti u Srbiji su uključeni u njega. Preko Erasmus+ programa studenti mogu da provedu semestar ili dva u nekoj od država Evropske unije. Za države regiona i srednjeevropske države postoji program CEEPUS, a postoji i još različitih, manje zastupljenih programa. Za Erasmus+ program, putem sajta mobion.bg.ac.rs možeš da istražiš za koje sve univerzitete postoji otvoren poziv, barem 6 meseci unapred.

Na Fakultetu političkih nauka, na kome ja studiram, imamo koordinatorku za programe razmene koja mi je jako pomogla u pripremanju prijave i u biranju predmeta koji će mi biti priznati kao zamenski. Neki fakulteti imaju Erasmus+ koordinatore, ali nažalost ne svi. 

Prijava uključuje motivaciono pismo, “learning agreement,” transkript ocena, potvrdu o znanju engleskog jezika, preporuku profesora i još neke dokumente. Sve to treba pribaviti na vreme , a nešto i prevesti kod sudskog tumača. Prijava se šalje putem sajta MobiON, instrukcije na sajtu su jasne i prijava nije preterano komplikovana.

Saznaćeš da li si primljen/a nekoliko meseci pre početka razmene. Meni su to javili početkom novembra, a semestar je počinjao sredinom februara, tako da ćeš imati dovoljno vremena da se pripremiš, dobiješ vizu i organizuješ putovanje. Ceo taj proces zavisi od univerziteta i zemlje u koju odlaziš na razmenu. U mom slučaju, sa Karlovog univerziteta su nam poslali dokumenta na vreme da bismo dobili češku vizu pre putovanja. Vize su potrebne za boravak u Evropskoj uniji duži od 3 meseca za državljane Republike Srbije.

​

Prijava uključuje motivaciono pismo, “learning agreement,” transkript ocena, potvrdu o znanju engleskog jezika, preporuku profesora i još neke dokumente. Sve to treba pribaviti na vreme , a nešto i prevesti kod sudskog tumača. Prijava se šalje putem sajta MobiON, instrukcije na sajtu su jasne i prijava nije preterano komplikovana.

Smeštaj: stan ili studentski dom?

Pre nego što odeš na razmenu, moraš da odlučiš gde ćeš stanovati. Glavno pitanje je: stan ili studentski dom? Kada je reč o Pragu, sobe u stanovima su bile tri do četiri puta skuplje od studentskog doma, tako da smo se drugarice sa fakulteta i ja odlučile za studentski dom. To se ispostavilo kao sjajna odluka, jer je studentski dom nezamenjiv kada je u pitanju upoznavanje novih ljudi i druženje sa studentima iz celog sveta. 

Ja sam upravo u studentskom domu upoznala mnogo novih ljudi, od kojih su mi neki postali najbliži prijatelji. Sa većinom njih sam i dalje u kontaktu, a za ovo leto planiramo ponovno okupljanje u Pragu. Iako je život u stanu udobniji, ne može da pruži ovakvo iskustvo u potpunosti, tako da je moja preporuka definitivno studentski dom.

Od spremanja doručka ujutru u zajedničkoj kuhinji do žurki u sobama uveče — studentski domovi su odličan smeštaj kada idete na razmenu. Bonus je što na većini univerziteta koji imaju svoje studentske domove koordinatori za razmenu organizuju i rezervišu smeštaj umesto tebe, tako da ne moraš da prolaziš kroz proces traženja smeštaja. Mojoj drugarici sa fakulteta i meni su omogućili da budemo zajedno u sobi, tako da postoji i ta opcija ukoliko ideš na razmenu sa drugom ili drugaricom. 

Studiranje: priznavanje predmeta i razlike u sistemima

Što se samog studiranja tiče, sve zavisi od fakulteta. Ja sam imala puno sreće sa oba fakulteta, jer na FPN-u nisu tražili da se predmeti poklapaju u velikoj meri kako bi mi priznali ocene i preneli ESPB. Ali, neki fakulteti su dosta stroži po tom pitanju, pa se može desiti da moraš da polažeš predmete koje si propustio/la kada se vratiš sa razmene. Prijava uključuje i dokument koji se zove Learning Agreement u kome predlažeš kojim predmetima sa fakulteta na koji odlaziš bi zamenio/la predmete koje propuštaš tog semestra na tvom fakultetu. Međutim, može se desiti da neki predmeti ne budu dostupni kada dođeš na fakultet, tako da imaš određen rok da ih zameniš, prijaviš druge i dobiješ odobrenje od svog fakulteta za to. 

Sistem izvođenja nastave je drugačiji nego kod nas. Na Fakultetu društvenih nauka Karlovog univerziteta predavanja su obično trajala sat i po vremena, bila su koncipirana tako da studenti budu uključeni i održavala su se u malim grupama. Ta razlika u odnosu na predavanja kod nas mi se posebno dopala, jer profesoru daje više mogućnosti da komunicira sa studentima, a studenti mogu da se lakše uključe u nastavu. Nisu postojale vežbe u smislu u kom postoje kod nas — predavanja i vežbe su bili jedno te isto. Neka predavanja su se održavala u blokovima, ali u svakom slučaju za sve obaveze na nedeljnom nivou trebalo mi je manje vremena nego na FPN-u.

Za većinu predmeta sam pisala eseje ili seminarske radove, koji su ili nosili veliki deo ocene ili su bili zamena za ispit. Za ispite nisam provodila dane nad knjigom učeći stotine strana gradiva kao za većinu ispita kod nas, već sam se spremala koristeći beleške sa predavanja i tekstove koje smo pred svako predavanje čitali, tako da sam se u suštini za ispit spremala kroz kontinuiran rad tokom celog semestra. Moram da priznam da mi je bilo teško da se ponovo naviknem na način rada na svom fakultetu kada sam se vratila sa razmene, iako i kod nas postoje profesori koji više implementiraju ovaj “bolonjski” princip rada od drugih. 

Sa druge strane, iako mi se način rada na Karlovom univerzitetu više dopao, stekla sam utisak da su mi neki “teški” predmeti sa FPN-a zaista pružili široko obrazovanje i znanje iz različitih oblasti koje sam primenjivala na svim predavanjima. Ta širina i dubinsko proučavanje određenih naučnih oblasti nije odlika sistema u kome sam studirala tokom ta dva semestra, već su predmeti uže određeni i koncipirani kao kursevi.

Studentski život u Pragu

Potpuno je drugačije posetiti neki grad turistički na par dana i živeti u njemu. Studentske razmene su odlične jer pružaju priliku da iskusiš život u drugom gradu ili zemlji na nekoliko meseci, sa pokrivenim troškovima. 

Erasmus+ stipendija koju sam primala u Pragu je bila i više nego dovoljna za sve moje troškove života. Srbija je pre 2 godine postala programska zemlja u Erasmus+ okvirima, što nažalost znači da su stipendije sada manje i za Češku iznose 470 evra na mesečnom nivou. Međutim, to je dovoljno ukoliko živiš u studentskom domu i ne preteruješ sa Uber eats-om. Informacije o visini stipendija za različite države se takođe mogu naći na MobiON sajtu. 

Prag je odličan grad za studente — ima sve što studentima treba i studentska kartica pruža dosta različitih pogodnosti. Od popusta na hranu u mnogim restoranima, pa sve do jeftinijeg prevoza. Od restorana bih izdvojila picerije Einstein, koje se nalaze na više lokacija u Pragu i čiji su vlasnici, kako smo načuli, sa naših prostora. Ovde možete dobiti dva obroka po ceni jednog uz studentsku karticu, a hrana im je odlična. Sa konobarima smo nekoliko puta razgovarali i na srpskom, a tamo smo jeli i odlične ćevape.

Karte za voz i autobus sa studentskim popustom su jako jeftine, pa tako možete otputovati do bilo kog mesta u Češkoj za nekoliko evra (100-300 kruna). Od svih mesta koja smo posetili, najviše mi se dopao Češki Krumlov, gradić na severu od 13000 stanovnika, udaljen 3 sata od Praga, u kome stičeš utisak da si u nekom davno prošlom vremenu.

Nažalost, tokom većeg dela mog boravka u Pragu na snazi su bile restrikcije zbog korona virusa, tako da nisam uspela da obiđem sva mesta koja sam želela. Od muzeja svakako treba posetiti Narodni muzej, čija se velelepna zgrada nalazi u centru Praga. Klementinum je još jedno od mojih omiljenih mesta — pogled na baroknu biblioteku je kao iz filma, a kada se popnete na astronomsku kulu videćete ceo Prag oko vas. Žižkov toranj je jedan od simbola Praga, koji se vidi iz gotovo svakog dela grada. Nalazi se u istoimenom kvartu i pogled sa njega oduzima dah. 

Kada je u pitanju noćni život, Prag ne zaostaje za Beogradom. Moje omiljeno mesto za izlazak bio je klub Lucerna, koji se nalazi u istoimenoj palati koja sadrži i bioskop i prodavnice. Ceo klub je zamišljen kao diskoteka iz 80-tih, a ovde često nastupaju i različiti muzičari i DJ-evi. Od alternativnih mesta, najzanimljiviji je Vzorkovna ili kako se popularno zove — Dog bar. Četvrti Holešovice, Vinohradi i Žižkov takođe su pune zanimljivih mesta za izlazak, ali i doručak i kafu. 

Kako je zbog korone dobar deo vremena sve bilo zatvoreno, provodili smo puno vremena šetajući gradom i obilazeći razne parkove. Prag je pun prelepih parkova — Letna ima predivan pogled na grad, kao i Rigerovi Sadi (samo iz drugog ugla). 


Trebalo bi mi još mnogo pasusa da opišem sve čari Praga, tako da ću se ovde vratiti na glavnu poentu teksta — idite na studentsku razmenu bar na jedan semestar, to je verovatno najbolja odluka koju možete doneti. Ne samo da ćete steći mnogo prijatelja iz različitih zemalja, već i nezamenljivo životno, kao i akademsko iskustvo. Prag je odličan izbor za studente na razmeni, ali sam sigurna da ćete se provesti jednako dobro kao ja gde god da odete. 

​