Program funkcioniše tako što se više puta tokom godine raspišu konkursi od strane fakulteta ili visokoškolske ustanove u inostranstvu, a studenti mogu da se prijave na konkurse koji se tiču oblasti koju studiraju u svojoj matičnoj državi.  Konkurs je otvorenog tipa, tako da svi studenti širom Srbije imaju priliku da podnesu prijavu tako što popune formular u okviru kog izražavaju svoja interesovanja i obrazovne ciljeve koje bi želeli da ostvare programom. Ovom prilikom, kandidati mogu da se izjasne da li bi želeli da učestvuju u celovitim semestralnim aktivnostima tako da slušaju kurseve i pohađaju ispite u cilju ostvarivanja ESPB bodova, ili pak žele da učestvuju u kraćim akademskim razmenama u trajanju do tri meseca, a koje se uglavnom realizuju u cilju sprovođenja istraživanja i/ili pisanja master ili doktorske teze. Proces prijave podrazumeva i dostavljanje kratke autobiografije i motivacionog pisma. Ukoliko studenti prođu selekcioni krug, zemlja u okviru koje se program mobilnosti realizuje obezbeđuje kompletnu studentsku stipendiju u naznačenom trajanju. Stipendijom je isplaćen novčani iznos za boravak u inostranstvu, kao i smeštaj u studentskom domu, ishrana u studentskoj menzi i zdavrstveno osiguranje. 
Lično sam imala priliku da učsetvujem u ovom programu mobilnosti. Mesec dana sam proverla u Hrvatskoj na odseku za psihologiju pri Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Rijeci. Nakon što sam dobila informaciju da sam primljena na program, u dogovoru sa metorkom sa svog matičnog fakulteta, dr Kajom Damnjanović, kontaktirala sam profesora dr Igora Bajšanskog koji se interesuje za istu istraživačku oblast kao nas dve. Tokom mog boravka u trajanju od mesec dana, nas troje smo sproveli istraživanje iz oblasti kompleksne kognicije pod nazivom „Confident and with good reason? Relationship between judgment of task-solving ability and final judgment of confidence on syllogistic reasonin tasks“. To istraživanje smo naredne godine predstavili na konferenciji „Empirijska istraživanja u psihologiji“, gde smo osvojili nagradu za najbolju poster prezetnaciju. 

​

Pored toga što mi je ova razmena omogućila da se stručno usavršavam i produkujem naučno-istraživački rad iz oblasti koja me interesuje za koji sam kasnije nagrađena, ona mi je pre svega donela pregršt prijatelja iz Hrvatske sa kojima se i dan danas čujem i koje željno iščekujem da vidim. Toplo preporučujem svim zainteresovanim studentima da pročitaju javni poziv za prijavu CEEPUS mrežnih mobilnosti kandidata za 2022/2023. godinu preko sledećeg linka
​https://www.ceepus.info/default.aspx#nbb, te kasnije i da se prijave za neki od programa preko sledeće stranice https://www.ceepus.info/default.aspx#nbb.
​Srećno svima!

​

Ove godine obeležavamo 150 godina od rođenja Nadežde Petrović. Dama čiji je lik na novčanici od 200 dinara mnogima je poznata kao darovita slikarka. Međutim, Nadežda Petrović je bila veoma svestrana pa se bavila likovnom kritikom, fotografijom, pedagoškim radom, ženskom emancipacijom, ali i političkim i nacionalnim pitanjima. Zadužila je srpski narod i dala je život za njega. Preminula je od tifusa u 42. godini, a zarazila se dok je radila kao bolničarka u ratu. Dobrovoljno se javila jer je osećala da je to njena dužnost. Izlečila je mnoge ranjenike, ali na kraju sebi nije mogla da pomogne.

Srbija početkom 20. veka bila je patrijarhalno društvo. Potrebe žena bile su skrajnute. Srpski građanski zakonik predviđao je vlast muža nad ženom. U okviru imovinskog prava posebno se isticala poslovna nesposobnost udate žene. Udata žena je bila izjednačena sa detetom. Možda zato i ne čudi činjenica da je Nadežda raskinula veridbu i u jednom pismu majci napisala da je srećna što se nije udala.

​

Teodora Mašković Đeri, naša stipendistkinja i studentkinja druge godine psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, imala je priliku da uživo učestvuje na sedmoj po redu evropskoj psihoanaltičkoj konferenciji za studente u Briselu koja se bavila repeticijom i transformacijom u savremenoj psihoanalizi. Na njoj je slušala razna predavanja i učestvovala na dve panelne diskusije od čega se jedna bavila refleksijom odnosa telo-um, a druga transgeneracijskom repeticijom kod dece. Odlučila je ovim putem da sa nama podeli svoje iskustvo.

„Učestvovanje na ovakvom događaju je neprocenljivo i veoma sam zahvalna i počastvovana što sam pozvana da slušam i učim od zaista izuzetnih stručnjaka koji dolaze iz svih delova sveta i diskutujem sa njima o psihoanaltičkoj terapiji. Smatram da je veoma bitno upoznati se sa načelima savremene psihoanalize i razbiti predrasude koje postoje vezano za terapiju. Ova konferencija je upotpunila moje znanje o terapiji koja je jedan veoma kompleksan proces i podstakla me je da razmišljam o edukaciji za terapeuta u nekoj daljoj budućnosti“, kaže naša stipendistkinja Teodora. Ističe da je mnogo naučila o ljudskoj psihi prateći predavanja koja su se bavila transgeneracijskom traumom, savremenom shvatanju snova, uticaju događaja iz prošlosti na sadašnjost, psihoanaltičkoj terapiji za decu i aktivnosti mozga tokom terapije. 
​
Pored toga je upoznala i sprijateljila se sa učesnicima konferencije – inostranim studnetima psihologije i medicine koji se ujedno i edukuju za psihoanalitičku terapiju, sa kojima je nakon predavanja vodila veoma bogate diskusije. Sledeće godine će takođe biti jedna od učesnika ove konferencije. Naša stipendistkinja Teodora bi volela ovim putem da ukaže na značaj organizovanja ovakvih projekata za mlade koji se bave temama o mentalnom zdravlju i poziva sve mlade da prisustuvju ovakvim konferencijama i sličnim projektima. 

Poštovani, 
Kada sam krenula na ovaj iznenadni put nisam ni slutila koliko će se promeniti moj doživljaj sveta. Putovala sam 28h autobusom do Kušadasija sa mnogo nepoznatih lica koja će do kraja ove  moje priče zadobiti značajnu ulogu. O mojim doživljajima Turske Vam mogu ispisati knjigu što verujte nije teško, jer svakom posetiocu  je dovoljno samo malo da zaviri u njenu dušu kako bi zauvek ostao očaran. Stoga ću dati sve od sebe da u par strana prenesem barem jedan deo nje. Kušadasi je jedan sladak, mali primorski gradić. Ima svoju dušu kao što i dolikuje jednom primorskom gradiću sa prelepim šetalištem uz more i plažama. Njegove uske ulice popločane belim mermerom pune su muzike što dolazi od uličnih svirača, prekitinjastih suvenirnica, prodavnica tepiha, čajdžinica punih raznoraznih bilja, zaintrigiranih turista i zanimljivih prodavaca. Oseti se i miris primamljivih turskih slatkiša poput baklava i alvi, koji se širi i zavlači u svaki kutkak grada. Naravno da sam se potrudila da iskusim sve što jedan turista može. Ulazila sam u mnogo suvenirnica privučena svetlucavim lampama i svećnjacima, što nije retka pojava ovde. Da, jesam isprobala sve moguće slatkiše u jednoj od prodavnica, ali prosto sam morala. Okej, neke sam donela i do kuće ne znam ni ja sama kako. Pila sam čaj i jela sam baklave ne brinite. Dobro, probala sam i sladoled što ti uzimaju iz ruku , dondrumu, stvorenu od salep praha i mastike i vrlo zanimljivo čudne strukture. Bila sam i do malog gusarskog poluostrva golubova pozntaijeg pod nazivom Güvercinada i njegove antičke tvrđave. Kušadasi je ime dobio upravo po njemu (Kuš - ptica, ada - ostrvo). Ali, ono što je ubedljivo ostavilo najveći utisak, mesto gde sam ostavila deo sebe, jesu Pamukkale. Vodila sam bitku u sebi da li da ih posetim ili ne, jer kruže priče da su presušile i da nisu kao pre. Ne znajući šta da očekujem ipak sam se sama uputila na put od 4h kako bih videla to čudo prirode, pa makar i priče bile istinite. Malo je reći da me je pamučni dvorac oborio sa nogu. Na putu do njih moraju se proći prelepa polja pamuka gradića Denizlija, a zatim i ostaci antičkog grada Hijeapolisa koji su bogati istorijom. Apolonov i Plutonov hram, Domicijeva kapija, masivan i očuvan rimski amfiteatar samo su jedan mali deo tih ostataka. Postoji pored toga i čitav muzej preprun predmeta koji nose veliku vrednost tih vremena sa sobom. Priča se čak i da je Kleopatra uživala u bogatstvima ovog grada. Nakon što sam obišla muzej, amfiteatr i Kleopatrino kupatilo odjednom ispred mene pojavile su se bele kalcijumske travertine. Dah mi je zastao u grlu. Tu, ispred mene se prostirao pogled koji se ni rečima, ni pokretom četkice ne može preneti. Mora se doživeti. Osetiti taj beli kamen pod stopalima, ta lekovita voda boje neba, sav taj prizor koji je stvorila umetnica bolja od svih - priroda. Nikada ne prestaje da me očarava svojim darom. Pravi ovaj svet tako divnim mestom za život. Sve u svemu, Pamukkale su definitivno mesto koje ako ste u prilici obavezno treba iskusiti. Ovog puta nisam stigla da obiđem čuveni antički grad Efes, Istanbul i Kapadokiju što samo znači da ću se ubrzo vratiti kako bih napisala još razglednica iz ove divne zemlje. 

Do sledeće razglednice,
Teodora

​

Mia Brzaković, stipendistkinja Fondacije Studenice, nedavno je izabrana za Internacionalnog studenta godine od strane Unije Studenata Irske. Mia studira biomedicinsko inženjerstvo u Irskoj već četiri godine, i u toku svojih studija bila je članica i imala funkcije u izvršnim odborima nekoliko desetina studentskih organizacija, kako srpskih i irskih tako i internacionalnih. Takođe, radila je pri Student2Student, organizaciji koja se bavi podrškom studenata koji dolaze da pohađaju Triniti kao brucoši ili kao studenti na internacionalnim razmenama, i organizovala događaje dobrodošlice i druženja studenata. Po doslacku u Irsku u svojoj prvoj godini, uspela je da kroz nekoliko meseci u saradnji sa Organizacijom srpskih studenata u inostranstvu osnuje ogranak u ovoj zemlji i okupi naše istaknute studente sa svih univerziteta širom zemlje. 
Međunarodni studenti se često suočavaju sa preprekama sa integracijom u Irskoj, ne samo zato što su daleko od porodice i udobnosti doma, već i zbog susreta sa značajnim razlikama u novom sistemu edukacije. Iskustvo je pokazalo da kada im se pruži podrška pri dolasku, oni vrlo brzo stiču važnu i cenjenu ulogu u aktivnostima u kampusu i van njega, i neophodno je da se njihov aktivizam podrži. Stoga se Mia zalagala da baš to i postigne u svom okruženju.  

​“Velika mi je čast biti prepoznata kao internacionalni student godine. Drago mi je da sam kroz svoj dosadašnji rad i aktivizam uspela da stvorim promenu u svom okruženju koja će olakšati budućim generacijama integraciju i uspešno uklapanje u novi studentski život u inostranstvu. Ja još uvek iskreno verujem da svako od nas može učiniti dodatni napor i napraviti tu malu promenu u svom okruženju, a taj zajednički rad će napraviti pozitivnu razliku za našu budućnost!” rekla je Brzakovićeva.

Studiram novinarstvo i volela bih da ceo život posvetim medijima. Poslednjih nekoliko godina intenzivno na tome radim. Još kao srednjoškolska zainteresovala sam se za izveštavanje o aktuelnim događajima. Uzbuđuje me dinamičnost novinarskog poziva i pomisao da mogu da pomognem ljudima i doprinesem razvoju društva. ​

Veoma potresnu, ali zanimljivu priču ispričao mi je Meti Kamberi, Rom koji je odrastao u sirotištu i hraniteljskim porodicama i koji nije znao do 12 godine da piše i čita. Međutim, taj dečak se podigao iz blata i zavoleo knjigu da bi sa svega 19 godina napisao autobiografiju „Grad bola“. Kada sam radila intervju sa njim, knjiga se tek našla u prodaji. Kasnije je doštampavana i imala je nekoliko izdanja. Usledila je druga, a nedavno je objavljena i njegova treća knjiga. Za Metija je malo ljudi znalo, a njegova borbenost i mentalna snaga zaslužuju naklon koji je kasnije dobio. (http://www.mingl.rs/apdejt/61/2020/06/03/mingl-intervju_-meti-kamberi-i-grad-bola.html)
Kada sam prvi put slučajno naletela na stihove Koste Kosovca, ostala sam bez teksta. Čovek se rađa kao pesnik i to je dar sa kojim se malo ljudi rodi, bila je to moja pomisao. Takvu jezgrovitost i mudrost ne očekujete od osobe koja ima samo 20 godina. Poželela sam da ljudima pričam o njemu da svima ukažem na taj talenat koji me je oduševio. Mediji su mi bili saveznik. Nakon što sam se dobro pripremila kontaktirala sam ga i pristao je na intervju. Prošlo je oko godinu dana, a Kosta me je pozvao da mi kaže da je objavljena njegova prva zbirka poezije u izdanju Srpske književne zadruge. (https://www.mingl.rs/rubrike/mingl-kutak/2/2020/10/30/mingl-intervju_-poeziju-neces-naci-nigde-ako-je-prvo-ne-nades-u-sebi.html)
Izdvojila sam ovde ovih nekoliko ljudi zbog kojih sam jako srećna. Drago mi je što sam ih upoznala i prenela priču o njima i onome šta rade. 
Takođe, jednom sam odlučila da podržim druga koji je organizovao ekološku akciju u njegovom kraju. Izveštaj sa tog događaja preneo je i portal Danas.rs nakon čega su mi ponudili da budem na praksi kod njih. (https://www.danas.rs/vesti/beograd/mladi-za-tri-sata-ocistili-otpad-koji-se-godinama-talozio-u-visnjickoj-banji-foto/)
U studentskoj radio emisiji „Slušaonica 6“, ugostila sam stručnjake iz oblasti psihologije, borce za ljudska i radnička prava, umetnike, ljude koji se bave suzbijanjem korupcije... 
Nedavno sam pisala obiman članak o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje mladih. Mnogo sam naučila o toj temi i zahvalna sam svima koji su mi pomogli. Kada su me ljudi koji prate analitiku obavestili da je zabeleženo ukupno oko 100.000 rekcija na taj tekst, bila sam radosna i to me podstiče da se trudim još više.  (https://www.mingl.rs/rubrike/mingl-kutak/2/5053/vazduh-koji-oduzima-dah.html)
Tako ja koristim medije. Mediji su mi mnogo  pomogli da proširim važne poruke i zanimljive priče. Nastaviću da radim na tome! Teme su svuda oko nas. 
Jelena Čolović